Pismo Beogradskom Nadbiskupu
Toga dana, a beše deseti avgust, na poziv srpske braće i organizatora, prisustvovao sam fantastično organizovanoj, posećenoj i izuzetno vrednoj izložbi fotografija na otvorenom prostoru u Ljubljani. Događaj je zaista bio impresivan i za pamćenje. Izložene fotografije pod nazivom Srpski pejzaži, donele su nama Srbima u Sloveniji, Srbiju lepote, bogastva i raskoši. Srbiju ploda i roda, lepih obraza i nošnji, a nikako Srbiju natmurenosti i cigansku Srbiju.
Bez volje, znanja i naročito bez saglasnosti organizatora, u množici lepih pravoslavnih obraza, a i onih drugih koji su tumarali vrebajući plen kao lavovi ričući, a još uvek goluždravi ptići ekumenističkih kopčeva, na samom završetku ogledanja izložbe, sjurili su se na mene sa namerom da me prožderu. U bledilu lica takozvanog humanitarca iz Ljubljane, ugledah lice Adama Vajshaupta, i htedoh ga upitati: Od kuda ti u ovoj svetosavskoj lepoti, ali se uzdržah, jer znadoh da će mi odgovor sam dati. Prepoznadoh u njegovom jurišu đavola u ljudskom obliku, đavola pod maskom vođe humanitarne organizacije i reših da ga čujem.
đavo se predstavi, nebrenujući što sam u društvu supruge, zaboravljajući da ni najveći mafijaši ne atakuju na izabranu žrtvu u prisustvu porodice, već sačekaju povoljnije vreme za obrušavanje, gospodski poštujući porodicu izabranog »plena«.
Ipak kao što rekoh, ovde se nije radilo o mafijašima, još manje o gospodi, jer se gospodstvo u sebi nosi, već o goluždravim pundravcima nagovorenim od onih drugih obraza koji su prisustvovali ovoj lepoj pravoslavnoj svetosavskoj Srbiji u slikama, želeći joj, da zaboravi i Svetog Savu i Svetog Nikolaja, ne preskačući ni Vladiku Raško Prizrenskog u egzilu Dr. Artemija. Ostadoh smiren, jer sagovornik moj đavo beše, želeći da me proždere. 1.Pet 5:8
Nepoznati i upitni »mladi ljubljanski humanista« – goluždravac bez životnog iskustva, osim slepe poslušnosti đavolu, bez istinitog pravoslavnog utemeljenja, a u sopstvenoj laži svoje »humanitarne misije« na zadatku koji mu odrediše ekumenisti, poželeo je odgovor na pitanje: »Kako bih ja to mladima objasnio šta to uopšte znači biti svetosavac!?«
Ono što za tebe znači, biti papista, za mene znači biti svetosavac i siguran sam da je jedan od nas dvojice na pogrešnom putu, pod uslovom da smo obojica Srbi.
Ovakav neočekivani odgovor je u SrboSlovencu iz Ljubljane, Adamu Vajsahauptu , izazvao ogroman talas mržnje prema meni, njegovim glasnim uzvicima; Ne vredi! Sa njim ne vredi razgovarati. Pri tom je u njemu đavo jasno negodovao buneći se zbog nemoći. Mladi i na stranputici zalutali Srbin, ne mogavši da se umiri, obrušio se kako njegova usta izgovoriše, na »raskolnika » Vladiku Raško prizrenskog u egzilu, ne preskačući i valjajući »drvlje i kamenje« na svete i ogromne literarne Bogoslove Svetog Savu i Nikolaja.
U ovoj tužnoj istini koja se isplela prelepog avgustovskog dana, nemogade satana »Adam Ljubljanski«, zavidljivi i zavedeni hrišćanin , da bar ne pokuša postaviti zamku pravednoj duhovnosti. Poželeh da mu kažem, da se ne postavljaju zamke bratu i sestri svojoj, jer će se duša naša kao ptica iz zamke lovačke izbaviti (Psalm 124:7
Setih se da je zapisano da će doći vreme kada će biti samo dve struje ljudi na zemlji. Oni koji su se odlučili u putpunosti da služe Bogu i oni koji su to u potpunosti odbili. Osetih da je to vreme već došlo, poželevši da se obratim svom bratu u veri Milutinu i Saboru pojaca.
Osetih potrebu za njihovom pomoći, jer oni mnogo bolje i više znaju o teološkim razlikama i Ekumenizmu, nego ja i moj zabludeli ljubljanski brat Adam.
Kao uslišeni odgovor na moju molbu, poslali su mi pismo koje su moja braća Milutin i Pojci poslali , Njegovom Visokopreosveštenstvu, Beogradskom Nadbiskupu g. Stanislavu Hočevaru 2010., a iz koga ću ja dobiti potvrdu, a zalutali brat iz Ljubljane odgovor na mnoge svoje zablude.
Veoma poštovani gospodine Nadbiskupe!
Najpre Vam čestitamo srećnu i blagoslovljenu 2010. godinu sa željom da Gospod blagoslovi Vaše odgovorno poslanstvo: da sve bude na slavu Hrista Boga! Kao vernik naše Srpske Pravoslavne Crkve izražavam prema Vama i Katoločkoj crkvi svako poštovanje sa iskrenom željom, da se i ovde u Srbiji, prijatno osećate i spasavate duše vaših vernika, naših komšija, prijatelja…
Naši episkopi i sveštenstvo NIKADA nas nisu huškali protiv Katoličke Crkve, tako da u dušama nas pravoslavaca nema niti traga nekakve mržnje koja bi u nama ostavljala loše posledice remetivši duhovnu harmoniju. Dakako, druga je stvar kada su u pitanju dogmatske razlike: Kod njih moramo biti dosledni.
Iza ovog pisanja uopšte ne stoje niti naši episkopi, niti bilo ko od jerarhije! Ovo Vam pišemo jedna grupa pravoslavnih crkvenih pojaca ! Verujemo, kada bi naša jerarhija znala, izgrdili bi nas!
Da li smo mi možda ono propevalo kamenje koje Bog podiže Avramu? Bog jedini zna!
Ekumenizam – dijalog ljubavi
Međutim, gospodine Nadbiskupe, ima nešto u Vašim javnim nastupima što nam ipak smeta!
Naime, Vi često naglašavate potrebu po dijalogu o ujedinjenju nas pravoslavaca i vas katolika i prosto nam nekako prebacujete, korite nas, što nemamo sluha i potrebe po tim razgovorima. Kao običan pravoslavni vernik Vaša konstantna doziranja, potrebe po dijalogu ljubavi za neki opšti boljitak i sreću čovečanstva, doživljavam prilično nelagodno. Naravno, Vi na to imate pravo i u skladu je sa vašim direktivama.
Naročito mi se nije svidela Vaša izjava , da je i naš blaženopočivši patrijar Pavle bio za dijalog i usklađivanje, ali eto, nije mogao mimo stava ostalih episkopa! Tako neki i za našega veličanstvenoga Vladike Nikolaja ubacuju svoju propagandu , da je in on bio slobodni zidar! Takva ličnost slobodni zidar! Bio je on zidar nauke Hrista Boga i Crkve Njegove! Ali , zaista ne mogu da se otmem utisku da nas ipak , makar i na jedan blagi način kritikujete i optužujete pred svetom, da eto, opet mi Srbi ne funkcionišemo na opšte dobro; jedinstvo i opšti boljitak…
A o čemu bi trebali da vodimo dijalog, gospodine Nadbiskupe? O dogmama? O jedinstvu? O prvenstvima?
Auu ,dragi gospodine Nadbiskupe! Pa vreme je već odavno isteklo! Evo, preteče Antihrista naveliko nastupaju, a polako stupamo i u neka poslednja vremena i više nema vremena za lajova nadmudrivanja.
Dijalog Stvoritelja sveta i Njegovih ljudi uspostvaljen je već pre 2.000., godina! Sve što je trebalo da se saopšti grešnom rodu ljudskom , saopšteno je! Ako pak smatramo da naš preslavni Spasitelj Gospod Isus Hristos nije bio dovoljno jasan (sohrani Gospodi) i nama mutavim prepustio da se nagađamo, onda smo svi definitno propali!
Hajde, da nekako počnemo, delimično i od početka!
Pre nego što je Bog Otac stvorio sve vidljivo i nevidljivo, a pripremivši Njegov preuzvišeni plan stvaranja, održan je Prevečni Savet Svete Trojice o spasenju sveta! Na tom Kosmičkom Saboru, /Koncilu Svete Trojice/ bilo je dogovoreno sve za spasenje sveta. Sve poruke, saopštenja organizacija, osnivanje Crkve, Liturgije…..i sve ostalo što je Jedinorodni Sin Njgov Gospod Hristos trebao na ponese ,i zvrši i saopšti.
Znate, Trojedini Gospod Bog jeste SABOR SVETE TROJICE. Zato je i svetotrojična ljubav saborna! Kada je k’ nama došao Spasitelj, otkrio nam je sve ono što nam je potrebno za bogopoznanje i spasenje! Sveta Trojica –Kosmički Sabor – silno su želeli, da svojoj zalutaloj deci otkriju svoje Lice, da ih zagrle, poljube i otkriju svoj LIK napaćenom čovečanstvu! Zato je Gospod i došao k’ svojima da ih sakupi kao kvočka piliće. TO JE BIO DIJALOG LJUBAVI gospodine Nadbiskupe! Da bi delovao u duhu Svoje Svetotrojične Ljubavi On je i na zemlji osnovao SABOR, jer je Njegova Ljubav Saborna! Njegova Crkva dejstvuje samo SABORNO! On nije rekao: Petre, ja ću samo sa tobom komunicirati, a vi ostali stevoljno i slušajte mog nepogrešivog naslednika! U tom slučaju propala bi Svetotrojična Ljubav! Bio bi diktak i robovanje! U tom slučaju bilo bi bolje da i nismo stvoreni!
Gospod osniva Svoju Crkvu na Saboru apostola. On nepogrešivo deluje SAMO preko Sabornosti – Ljubavi! Sabor na Nebu, Sabor na zemlji.
Sin Božiji je rekao: Sve što čuh od Oca, rekoh vam! Dakle, Gospod Hristos je i kao pojava i govor i ponašanje, nauka, APSOLUTNO OTKROVENJE BOŽIJE . Apostoli su sve razumeli šta im je objavio, zapovedio i krenuli su na propoved. Gospod nikako nije ostavio Svoju Crkvu u nedoumici. Dakako, rekao je da su još slabašni i da ne mogu sve daukapiraju, ali kad bude došao Duh Sveti, Utešitelj, koji od Oca ishodi, poučiće ih o svemu!
Nije rekao: Naučiće te,već naučiću VAS! Uči On i svakoga pojedinačno, ali sve se odluke donose saborski, u zajedničkoj Ljubavi Svete Trojice! Da ne navodim sve Njegove reči da svi jedno budu kao što smo mi Oče…
Sveti Vladika Nikolaj kaže da su Vaseljenski Sabori bili veliki megdani /borbe sa jereticima…./ Na tim Saborima uvek je Istina trijunfovala.
Vaša Katolička crkva, dakle, traži da se nastavi dijalog? I to dijalog ljubavi? Naravno i mi smo za lepe razgovore o dobrim stvarima, da hrišćanski delujemo u nekim akcijama… Međutim, dragi gospodine Nadbiskupe, mi ne želimo da vodimo razgovore koji su završeni; sve nam je jasno. Da je to tako mi pravoslavci imamo garanciju Boga Oca.
Ako i površno pogledamo u istoriju sveta i Hrišćanstva jasno se vidi ko nije hteo da ostane u zajednici –u SABORU! O tome prelepo govori naš sveti i Justin ćeliski t.j o tri pada.On sa nebeskom podrškom govori da je prvi pad bio Adamov, Judin i papin. A njih je obmanjivao i obmanjuje onaj arhanđeo Denica koji nije hteo da ostane u Saboru Boga i Anđela.
Prvi je pad Adamov, koji je pomoću oca laži hteo da postanebog, a drugi je Judin i treći pad je papin tj. rimskog Episkopa!
Sve jeresi ili hereziej su upravo nastajale ISTUPANJEM IZ SABORSKE ZAJEDNICE! Jer dok smo u saborskoj lađi , sigurni smo; čim je napustimo nastaje propast, šteta…
čim je rimski Episkop pokazivao pretenzije da bude viši od drugih, da se smatra nepogrešivim i privilegira…izleteo je iz Saborske zajednice izgubivši božanski imunitet…
Od tada počinje raskol jeresi…dalji rascep na Zapadu… od koga nastaju Protestanti i sve potonje sekte.
Šta zanči to voditi dijalog? Šta to nije jasno?
Hajde da ukratko razmotrimo neke vaše glavne zablude: Ishođenje Svetoga Duha: Ko od ljudi zna ko je Bog i šta je u Njemu? To jedino zna Jedan od Svete Trojice. Taj Spasitelj nam je kratko i jasno otkrio /poverio Istinu, da Sveti Duh ishodi od Oca. Tu nema više diskusije; ispoveda se kao apsolutna Istina našega spasenja.Tu istinu je sam Sveti Duh preko Sabora potvrdio i u to se više NE DIRA! Zašto se Katolička Crkva ne povrati na tu svezajedničku Istinu i jedan ogroman problem je rešen!? To je tako jasno da jasnije ne može biti! Nećemo se valjda i oko te Istine opet nadmudrivati? Na Istini o Svetoj Trojici počiva naše pravilno nadzidavanje naše duhovnosti, jer ona je pravina ako se nadzidava na ISPRAVNIM TEMELJIMA. Ako su fundamenti nepravilni, nestabilni, sva će građevina biti kriva trusna , podložna pukotinama… i nerentabilna je.Takvoj građevini ne pomažu ni najsavremeniji obložni materijali stiropori, mreže i glazure…
Vašim uvođenjem dodatka i od Sina (filiokve) Kat. Crkva je objavila rat Svetoj Trojici i demantovala Drugo Lice Svete Trojice tj. izvršila korekciju poruke Boga Oca!!! Da, da, da nije ovo nikakvo preterivanje! Vidljiva glava u Rimu upućuje Gospodu Hristu repliku t.j ispravlja Ga! Pa nego šta? Rimski episkop je time i eleminisao sve dotadanje Vaseljenske Sabore, Koncile! Time je takođe obezvredio i delovanje Svetoga Duha!
Pa još i ovo: Papa često puta, nekim ekumenskim povodom, čita Simbol vere i bez filiokve! čas ovako, čas onako! Bravo! Kao da hoće da kaže: Ah, vrlo važno ko od koga izlazi,j er mi ionako nemamo direktan uvid! Opšta je istina, da je duhovnost na Zapadu odmah pala kada je uveden i dodatak filiokve. Mi pravoslavci imamo ogromne argumente i dokaze… Ajmo dalje:
Pričešće:
Osnovna arterija koja iz Svete Trojice ide direktno u dušu čovekovu-sveta, jeste Sveto Pričešće! Na Veliki četvrtak je osnovao Sv. Tajnu Pričešća – vidljivi čin sjedinjenja Boga i čoveka. Gospod je jasno odredio kako će se Sv. Tajna vršiti: TELO I KRV. Za Telo je rekao uzmite i jedite… za Krv: …pijte od nje SVI,SVI,SVI,SVI!!!
A šta ste Vi uradili???Zašto se Vaši vernici ne pričešćuju i Krvljom Hristovom? Šta je kod ove Sv. Tajne nejasno, pobogu? I opet korekcija Gospoda Hrista?Vi –jerahija se pričešćujete pod oba vida, a verni jadni narod NE! Koji Vas je duh kod ove strašne anomalije vodio? Vi ste samo ovim činom i praksom najgrublje sprečili Gospoda Hrista da uđe u ljudske duše i oblagodati ih! Pa, to je đavo i hteo!
Vino:
Naravno, u stilu vaše čistoće; namesto crvenog vina ,uveli ste belo vino! Pa zašto pobogu brate Nadbiskupe?A pogledajte samo kako to naša Crkva priprema i vrši. Krv je crvena i topla pa se i dodaje i toplota, da sve prirodno deluje…. opširnije o svemu drugim prilikama.
Post i molitva:
Gospod Hristos je rekao i upozorio nas, da se rod demonski izgoni samo molitvom i postom! Gospod je došao da stvori nove ljude, svete, oblagodaćenje, obožene…pune Tavorske Svetlosti… Moje pitanje: Možemo li mi ljudi postići ove zadate ciljeve bez posta i molitve? Možemo li dobiti i prave svetitelje? Velike duhovnike, svete oce? Velika kandila Crkve? NE MOŽE gospodine Nadbiskupe! Sve se vidi i na delu pokazuje.
A Katolička Crkva je post totalno likvidirala! Malo na pepelnu sredu i Veliki petak, ali samo bez mesa! Dakle, sve ono što je Gospod Isus Hristos naročito podvukao,Vi ste precrtali, prekrižali: Oštetili ste dogmu o Svetoj Trojici, unakazili Svetu Tajni Pričešća i diskreditovali Gospoda Hrista o borbi /izganjanju zlih duhova…
Bezgrešno začeće Presvete Bogorodice.
Dobro, Katolička Crkva poštuje i proslavlja Presvetu Djevu Mariju i Bogorodicu. Mada i tu ima razlika. Ali Vaš nauk da se je Ona začela od Joakima i Ane bez praroditeljskog od. izvornog greha, onda bi Gospod džabe došao u ovaj svet. Jer se kaže da sve što Gospod nije UZEO NA SEBE nije ni spasao, iskupio tj. ne bi imao kontakt sa palim čovečanstvom.
Pravoslavna Crkva ispoveda, da Presveta Bogorodica NIJE IMALA LIčNIH GREHOVA, što je daleko važnije i slavnije. Vaša Mariologija neka se malo preispita. Dakle, i kod ove dogme se vidi da niste u Sabornoj Ljubavi svetih otaca-prekinuta veza.
Samo jedan momenat, da pročitam SMS poruku mog Anđela čuvara:
Evo šta mi upravo poručuje:Pazi da ne zaboraviš da im napišeš O BLAGODATNOM OGNJU Koji na Veliku subotu silazi samo na molitvu prav. Patrijarha
Za malo da zaboravim! Pa, da. Vi gospodine Nadbiskupe jamačno znate da vekovima unazad na Veliku subotu u Hristovom grobu u Jerusalimu, a isključivo na molitvu prav. patrijarha silazi BLAGODATNI OGANJ i zapaljuje njegovu sveću, kandilo i on izlazi i svi verni pripaljuju svoje sveće? To smo gledali i na video snimcima i opšte je poznata istina? Jevrejska policija ga uvek temeljito pregleda, da moža ima sakrivenu šibicu…
Dabome, pokušavali su i ostali hrišćani PA NIŠTA OD TOGA! Mironiti u grobu, a mi u porti –Blagodatni oganj silazi i u porti! Dakle, samo, jedino i isključivo na molitvu PRAVOSLAVNOG PATRIJARHA!
I kako Vi ovu činjenicu tumačite?
Jednostavno i prosto: GOSPOD HRISTOS POTVRđUJE I PRIZNAJE SAMO PRAVOSLAVNU CRKVU ZA SVOJU! Mi smo deca iz prvog braka, a svi ostali iz drugog, trećeg,,,,,. Naša Pravoslavna Crkva je potpuno ostala u SABORNOJ ISTINI SVETE TROJICE i zato je Gospod javno priznaje, blagosilja, grli…..
A koliko smo mi pravoslavci svesni ove Blagotati i porvrde? VEOMA LOŠE! Mnogi smo u našoj Crkvi nedostojni; ponašamo se bez ushićene blagodarne Ljubavi Božje! Kao da pada sneg! Mi i dalje srljamo u razgovore! BOJIMO SE, POBOŽNI GOSPODINE NADBISKUPE, DA NAM SE OVA BLAGODAT NE ODUZME! SOHRANI GOSPODI! Ta samo ova činjenica govori i nama i vama da je prava Hristova Crkva –PRAVOSLAVNA! Jer, mi smo ostali isti onakvi kakva je bila naša zajednička, jedna Crkva! S ve promene i odstupanja počele su od raskola, od vas.
O kad bi vama silazio Blagodatni oganj! Pa Vi sa nikim ne bi ni govorili ni pregovarali! I sa punim pravom!
Poštovani gospodine Nadbiskupe, nas pravoslavce je pogodila i ona Papina izjava da prav.oslavna Crkva i nije neka samostalna crkva, već samo neki delovi, segmenti koje bi trebalo pokupiti i ponovo ujediniti i strpati pod omofor rimskog episkopa! Nekako u tom smislu.Veoma neobazrivo! To dalje znači, da svi razgovori i dijalozi u ljubavi imaju za cilj da svi ovi delovi, izgubljene ovčice,ukoškate u tor Rima?
Kao veliki mamac vidimo u Ravenskom dokumentu koji sadrži i predlog da su nam svete tajne valjane, validne, da svi imamo elemnte prave crkve i da nam treba SAMO jedan OMOFOR!
U ovom predlogu mi jadni mali POJCI vidimo jednu ogromnu prevaru! Dabome, kada bi mi pravoclavci prihvali, da smo ustvari svi samo jedna crkva, da je kod svih punoća blagodati ,svete tajne, dabome, istog boniteta. Vi čekate samo to naše izjašnjavanje u okviru celog Pravoslavlja! Naravno, onda bi punom parom krenuli na posao; da se pojedini ili svi segmenti razparčanog pravoslavlja privoljuju na ulazak pod omofor/pokrov Rima – pozivajući se na zajedničku prihvaćenu činjenicu da smo SVI JEDNO!
Onda bi se buškalo malo tamo, malo onde, malo ovde, podmićivanje, koncesije… Naravno, najpre bi se lovile, pecale male ribice ala Makedonska, Grnogorska, Gruzijska …..samo da skoči prva, posle ide…. Eto, bravisimo, tako mi šuntavi pojci gledamo na razvoj događaja!
Znate, gospodine Nadbiskupe, tamo gde je PUNOćA BLAGODATI BOŽIJE mora SVE biti ispravnije; i vera, i praksa, istorija, ljubav, sve maksimalno usklađeno sa Svetom Trojicom! E, o tome ćemo mi pojčići u nastavcima pisati i dokazivati – ako Bog da! HVALA TI GOSPODE ZA INTERNET! Znate, mi pravoslavci smo onako defanzivni, mirni – slepi kod očiju! Mi moramo preći u OFANZIVU!
Iz iskustva znamo da ste Vi katolici /jerarhija/ itetako osetljivi na našu aktivnost! Vi se toga potajno veoma bojite; da mi ne propovedamo vašim vernicima istinu t.j. ne obelodanjujemo vaše zablude!To ćemo upravo mi pojci činiti! Ima nas nekoliko grupacija na raznim lokacijama EU (ona naša je u Austriji). Was halten Sie davon Hochwuerdiger Herr Erzbischof? Nicht dumm eigentlich was?
Molimo Vas, poštovani gospodine Nadbiskupe, nemojte nam zameriti na ovim i budućim pisanjima tj. iznošenjem naših stavova, jer nas nasa savest na to obavezuje. A na Zapadu se jako poštuje glas savesti.
Uveravamo Vas da o Katoličkoj.Crkvi u mnogo čemu imamo veoma dobro mišljenje, naročito kod onog ljudskog elementa; božanski Vam je ranjen.
Izvolite primiti izraze našeg velikog poštovanja! / Mit vorzueglicher Hochachtung!/
Milutin i braća pojci. Sabor pojaca
Šta mi je posle svega ostalo, i šta nam je zaista ostalo, neko da u svojim molitvama spomenemo našeg brata koji zaveden izgubi i put i pravac, izgubi dušu valjajući prazne reči na spomenute svete.
Po odobrenju Milutina i braće pojaca.
Radovan B. Milić
Slovenija.
