Međugorje je po popisu iz 1991. imalo 1.367 stanovnika ( 1.356 Hrvata, jednog Srbina i 10 ostalih). Danas ih ima oko 4.300! Mnogi od onih što su trbuhom za kruhom bili otišli daleko od ovog kraja, najviše u Nemačku i Austriju, u međuvremenu su se vratili – razgranavši nov biznis, uvidevši da se od verskog turizma može odlično živeti.
U Međugorju se obrne više novca nego u svim ostalim bosanskohercegovačkim turističkim mestima zajedno. Od dana kada je krenula priča o navodnom ukazanju Gospe do sada obišlo ga je 15 miliona ljudi sa svih kontinenata.
Pre samo tri decenije to je bilo ubogo čitlučko naselje sa jedva pet-šest uličnih svetiljki i mladima koji su, školujući se u čitluku i Mostaru, jedva čekali da ga napuste. Ali, ono je od 24. juna 1981. počelo da menja svoj lik, da se modernizuje i izgrađuje.
Kada se reporter „Vesti“ jednom meštaninu poverio rekavši da posle tri decenije u Međugorju maltene osim crkve svetog Jakova više ništa ne prepoznaje, ovaj se nije začudio. Pa nijedno se mesto u BiH nije toliko izmenilo kao Međugorje. Verski turizam u svetu je u usponu. Ovde to znaju, vidi se i po dizalicama iznad novih zgrada. Niču pansioni, apartmani, prodavnice suvenira, kako u Međugorju, tako i u Bijakovićima, čitluku i svuda po visoravni Brotnjo. Turisti dolaze, iako polemike o autentičnosti Gospinih ukazanja, traju do dan-danas čak i u samim redovima Katoličke crkve.
