U prisustvu većeg broja studenata, goste iz Mađarske pozdravila je prof. dr Dragana Litričin Dunić, dekan Učiteljskog fakulteta, podsetivši da ovo nije prvi susret predstavnika dva univerziteta.
„Ovo je lepa prilika da se u interesu studenata nastavi saradnja koju je Učiteljski fakultet uspostavio sa Smerom za srpski jezik i književnost Filozofskog fakultet Univerziteta Etveš Lorand, najznačajnijeg i najstarijeg državnog univerziteta u Mađarskoj“, rekla je profesorka Litričin Dunić i predstavila svoje kolege, istakavši važnost i aktuelnost tema o identitetu i medijima.
Potom je dr Aleksander Urkom održao predavanje na temu „Uloga medija u formiranju identitetske slike savremenog čoveka“, dok se dr Dragan Jakovljević pozabavio temom Medijske manipulacije u opštem simulakrumu.
Profesor Urkom je na početku svog izlaganja istakao da se uloga medija neprekidno menja i prilagođava potrebama današnjice. Osnovna informativna funkcija medija je već odavno dopunjena obrazovnom funkcijom, a danas se kroz medije vrši kompleksno formiranje društva i pojedinca. Mediji svojim sadržajem i metodom „serviranja“ informacija, u stanju su da u potpunosti upravljaju i potrebama i ponudama rešenja za sve potrebe društva i pojedinca, naglasio je gost iz Budimpešte.
Istraživanje identiteta, kao kompleksne pojave, predmet je raznih naučnih disciplina. Iako se svaka od disciplina trudi da identitet, kao predmet istraživanja, ispita i opiše, ipak, samo jednom interdisciplinarnom analizom identiteta kao pojave može se dobiti jasnija i opipljivija slika, tačnije mapa identiteta. Identitet individue ne može se smatrati apriori pojavom i individua može izabrati onaj okvir identiteta kojem želi pripadati, a to znači da ga i sama oblikuje, odnosno sposobna je da ga i menja po potrebi. Individua ne mora da bira samo između onih pojedinačnih identitetskih komponenata koje joj samostalno stoje na raspolaganju. Individua može da se služi i uzorcima identiteta, koji paralelno postoje i integrisano žive u našoj okolini, našem društvu. Uzorci predstavljaju proizvod kolektivnog iskustva, kolektivnog formiranja identiteta i selekcije uzorka – smatra dr Aleksander Urkom.
Ukoliko se manipulacija vrši spolja, ciljano prema individui, tada se zapravo vrši uticaj na neku od njenih identitetskih komponenata. Tada, prateći određene zakonitosti prema kojima se može prinuditi izmena određene identitetske komponente, može se uticati na manipulaciju identiteta individue. Na kraju krajeva, na šta se svodi upravo medijska, ili marketinška manipulacija, upitao je profesor Urkom.
Čini se da teme iz oblasti medijskih manipulacija nikada nisu bile aktuelnije nego danas, imajući u vidu ekspanziju komunikacione tehnoligije i čovekovu naviku da svoje ciljeve ostvaruje uz pomoć različitih manipulativnih sredstava. To je razlog što je dr Dragan Jakovljević svoje predavanje posvetio upravo toj oblasti.
On je manipulaciju definisao kao oblik uticaja na mišljenje i ponašanje ljudi, u formi u kojoj izmanipulisani veruje da je samostalno doneo određenu odluku ili da je potpuno slobodno formirao mišljenje o nekoj temi. Prema njegovim rečima, manipulacija može biti praktikovana od strane medija svesno, ili se pak medij može iskoristiti kao sredstvo za plasiranje manipulacije.
„Medij najčeše nije subjekt koji u osnovi ima nameru da izmanipuliše svoju publiku, već se u praksi to najčešće dešava pod uticajem određenih interesnih grupa, uključujući i političke partije i korporacije. Zadatak odgovornog novinara je da se suprotstavlja manipulaciji, a taj posao biće mu lakši ukoliko zna kako da razotkrije tehnike koje se u praksi najčešće koriste za manipulisanje javnošću. Odgovoran novinar treba da se zalaže za zaštitu opšteg interesa društva, a ne da bezuslovno staje na jednu stranu, bilo da su to građani ili različite interesne grupe“, rekao je profesor Jakovljević i izneo nekoliko načina kojima se novinar može suprotstaviti manipulaciji, od postavljanja dodatnih pitanja, preko prezentacije dokaza koji tvrde suprotno i opominjanja sagovornika koji izbegava odgovor, do dodatnog, dubinskog istraživanja teme za koju postoji sumnja u mogućnost manipulisanja.
Dr Jakovljević je objasnio različite oblike afektivne i kongitivne manipulacije i upoznao studente sa tehnikama kojima ti oblici bivaju realizovani. To su demagogija, zavođenje stilom, manipulacija jasnoćom poruke, argument straha, estetizacija iskaza, često ponavljanje i slično.
Poseban deo ovog predavanja odnosio se na nekoliko najčešće praktikovanih stragegija, kojima se putem medija utiče na svest publike, u cilju prihvatanja pojedinih rešenja koja bi bez primene manipulativnih sredstava bilo znatno teže realizovati. To su pre svega preusmeravanje pažnje sa važnih na nevažne probleme, namerno stvaranje problema da bi se potom priskočilo njegovom uspešnom rešavanju, postupno uvođenje neprijatnih promena, odlaganje sprovođenja nepopularnih mera, obraćanje publici korišćenjem dečjeg stila, buđenje i zloupotreba emocija, uskraćivanje saznanja i veličanje mediokriteta, stvaranje osećaja kolektivne krivice i zloupotreba znanja.
Profesori sa Univerziteta Etveš Lorand iz Budimpešte su nakon predavanja odgovarali na brojna pitanja, koja su studenti postavljali o ovim aktuelnim temama.
