Памтиш ли Србине црвену реку што нам из груди тече?!
Душан Басташић је оснивач и председник удружења потомака и поштовалаца жртава усташке НДХ-а – „Јадовно 1941.“ из Бања Луке.
Срећом да сам у контакту са Басташићем, пренео ми је да промоцију филма ,,КРСТ НАД ЈАМОМ“ има у Врању 9. новембра у Дому Војске, па смо се договорили да и Ниш добије ту прилику. Хвала и генералу Милосаву Симовићу који је одмах препознао ове вредности и дозволио изложбу и пројекцију филма у сали Дома Војске у Нишу, наглашава Ђорђе Бојанић.
Удружење „Јадовно 1941.“ од 2009. године посећује, истражује и обнавља сећање на места масовног злочина и српског страдања у комплексима хрватских усташких логора. Први су кренули беспутним јамама Велебита дижући глас да се више не сме ћутати о целом једном народу кога је злочинац уморио, а политика ућуткала; први су организовали ходочашћа највишој хумки српског народа, преноси Ђорђе Бојанић.
Филм „Крст на јамом“, снимљен у продукцији Удружења „Јадовно 1941.“, говори о тим почецима, напорима да се над јамама уздигну православни крстови, знаци људског достојанства и гласници истине која мора васкрснути!
У филму се злочин идеолошки тумачи од почетка, те сведочи о данашњем стању у коме се налазе стратишта и спомен-записи над њима. На Велебиту и његовим падинама према мору познате су 32 јаме у којима су усташе гробиле српски народ. У том систему за убијање, а који је био претходница Јасеновачког система логора смрти, уморено је више од 40 000 Срба, Јевреја и идеолошких противника усташке творевине, преноси Ђорђе Бојанић.
А Велебит је до данас велика тајна.
И пре него је почео априлски рат Велебит је студијски испитан, а све његове јаме и вртаче су тачно означене. Истим принципом као у Херцеговини, усташки илегалци и римо-католичко свештенство, уз помоћ сељана и чобана проналазили су јаме, бележили податке о њима, вршили прорачун кубикаже гротала и броја тела која она могу примити, прича Душан Басташић.
„Јадовно“ је затирало народ Херцеговине, Босне, Лике, Славоније, Далмације, чак и Срема.
У Београду на пројекцији филма публици се обратио песник Матија Бећковић прочитавши пјесму „Кажа“, а у којој је побрајао неизбројене наше јаме, нове српске манастире.Нагласио је да су хиљаде убијене у рату од руку злочинца, али да су у миру други пут убијени од свога народа, заборавом и немаром да се њихове мошти опоју и сахране. Пјесник је нагласио да је српском народу нужна мапа свих његових јама и зброј свих његових затртих, баш као што је патријарх Павле уцртавајући мапу српских светиња Косова и Метохије, сагледао цијело српско звјездано небо на земљи.
„И да немамо других гријеха, овај би нам био довољан за наше страшно данашње стање! Зову нас геноцидним народом; ако се то и може рећи, онда је то зато што немаром убијамо сопствени народ.“ – рекао је академик Матија Бећковић.
Приредио Ђорђе Бојанић
