Svakog oktobra engleski grad Koventri, nekad centar britanske vojne, a sad automobilske industrije, oživljava sećanje na onaj oktobar 1940. kad je nemački Luftvafe u neprekidnim talasima rušio grad. Centar Koventrija srušen je skoro do temelja, a među prvim „žrtvama“ bila je čuvena katedrala i ne manje poznato gradsko pozorište.
Od katedrale preživela su četiri zida, koje i danas čuvaju kao podsećanje i opomenu. Pored stare katedrale podignuto je novo, arhitektonski briljantno, zdanje. A već 1958. na zgarištu nekadašnjeg pozorišta podignuto je novo – prvo koje je u Engleskoj izgrađeno posle Drugog svetskog rata.
Samo godinu dana ranije (1957.) Koventri i Beograd su se pobratimili – zbližila ih je zajednička nevesela prošlost. Oba grada su i pre Hitlerovog „blica“ više puta u istoriji rušena i pustošena. Veze Koventrija i Beograda datiraju, međutim, i pre te 1957. – od vremena kad je tadašnji ambasador u Britaniji posetio grad (1953.) i gledajući ruševine oko sebe, obećao da će siromašna Jugoslavija priteći u pomoć. Rečeno – učinjeno. Novo pozorište u centru grada podignuto je, malo ko danas zna, na drvenoj građi koju je kasnijem pobratimu poklonio grad Beograd. Iz zahvalnosti, Koventri koji danas broji 300.000 stanovnika dao je novom pozorištu, najvećem u u centralnoj Engleskoj, ime „Beograd“.
Od tada, pa do danas „Beograd“ je u centru kultunog života cele ove oblasti u Engleskoj. Ali zgrada već pomalo postaje tesna i nedovoljana da primi sve veći broj posetilaca i gradske vlasti se krenule u projekat vredan 150 miliona funti, koji će „Beogradu“ i centru oko njega dati novi život. Već krajem ove godine „Beograd“ dobija novu, drugu salu i pozorište će moći da primi 850 ljudi. Sve će, međutim, biti smešteno i uklopljeno u novi kompleks od sedam spratova – supermoderni zabavni, kulturni i trgovinski centar sa dva hotela, kockarnicom, serijom barova, butika…
Kad ceo projekat bude, krajem 2008. godine, završen velelepno zdanje u centru Koventrija zvaće se – gradske vlasti su već odlučile – „Beograd plaza“. Englezi znaju da pamte i da vrate. Pa bi i gradonačelnik Beograda učinio dobro delo ako bi organizovao da (krajem ove godine, kad se bude otvaralo novo pozorište „Beogard“ u Koventriju) na pozornici ovog teatra zaigraju i zapevaju momci i devojke iz Beograda.
Kao kod kuće
Ne znamo koliko je koštala drvena građa koju je Beograd tih davnih pedesetih poklonio pobratimu, ali poklon se izdašno isplatio. Danas se u Koventriju gde god krene Srbin oseća kao kod svoje kuće. Vlasnik paba u centru grada zna, na primer, da se Beograd nekada zvao Singidunum, a od konobara ćete saznati nešto što možda niste znali da je Beograd, na primer, u svojoj istoriji bio rušen ravno 38 puta.
