U porti hrama Vaskrsenja Gospodnjeg u Frankfurtu ponovo se radi punom parom. Mir i tišinu u dvorištu crkve prekinuli su tutnjava motora građevinskih mašina, bagera i rovokopača koji kopaju i odvoze zemlju sa mesta budućeg ulaza u novu salu.
– Ovo je završna faza grubih radova sa spoljne strane gde će doći prozori i vrata kako bi u sali imali prirodnu dnevnu svetlost. Kada se ovaj deo završi, sprovešće se potrebne instalacije, a onda će od betona biti napravljene stepenice sa obe strane ka glavnom ulazu u salu, za šta već imamo pripremljen potreban materijal. Kad završimo te radove na spoljnom delu prelazimo na nastavak radova u unutrašnjosti sale gde će biti prvo izlivena betonska ploča – objašnjava nam detaljno otac Simon Turkić.
On dodaje da je mašine bez ikakve novčane nadoknade obezbedio Marko Tomić, predsednik Crkvenog odbora, i dao na uslugu crkvi iz Riselshajma.
– Mašine su potpuno nove, stigle su ovde direktno iz fabrike. Ljudi koji trenutno rade, Milenko Zarić, Radojica -Simo Duborija, Đorđe Kojić i naš glavni arhitekta Saša Ćelić, takođe rade dobrovoljno, na čemu smo im veoma zahvalni – ističe otac Simon.
Tone iskopane zemlje sa zadnje strane crkve se privremeno prebacuju do prednjeg dela dvorišta, odakle će se utovariti u veliki kamion i izvesti na deponiju. Milenko Žarić iz Ofenbaha kroz crkveno dvorište zemlju dovozi malim, ali robusnim bagerom. Radi bez pauze.
– Za mene ovo nije posao koji treba da se uradi, već čast i privilegija da mogu svojim radom da pomognem kako bi ovaj hram postao i bio kuća svim pravoslavnim vernicima kao što je meni. Božja kuća je i moja kuća – kaže Žarić, koji je potpredsednik Crkvenog odbora Srpske pravoslavne opštine Frankfurt.
Na velikom rovokopaču, koji je jedva prošao ispod svoda crkvenog paviljona, zatekli smo vrednog Radojicu Duboriju iz Riseslhajma. Među našim ljudima je poznatiji kao Simo, rodom je iz Bijelog Polja.
– Radim dobrovoljno sa željom da našoj deci ostavimo u nasleđe crkvu u koju će dolaziti da se Bogu pomole. Imam blizance Milicu i Mihajla koji imaju pet meseci i nadam se da će jednog dana biti ponosni što je njihov otac pomogao da naš hram bude jedno velelepno zdanje – kaže nam Radojica.
Tri metra u dubinu
– Na ovom delu treba da se iskopa dva metara u dubinu dok na drugom kraju već „silazimo“ na tri metara dubine. Prema našem proračunu trebalo bi da se iskopa između 160 i 200 kubika zemlje i sve će da bude gotovo do kraja ove nedelje, daće Bog – kaže Radojica Duborija.
Dočekali prave mašine
– Dobili smo konačno bager bobkat i počinjemo ozbiljno sa zemljanim radovima na iskopu prostora za stepenište i rampu za ulazak u novu salu. Dugo smo čekali na ove dve mašine, jer smo se odavno radovali nastavku radova. Jedino sa ovim mašinama imamo mogućnost da priđemo sa druge strane crkve – objašnjava Milenko Žarić.
Чланак Gradimo kuću i za našu decu се појављује прво на Vesti online.
