Gradonačelnik Beča dr Mihael Ludvig organizovao je svečani prijem za predstavnike srpske zajednice u Austriji, sugrađane srpskog porekla, a povodom proslave Pravoslavne Nove godine. Prijem je organizovan juče, u ponedeljak 13. januara 2025. godine, u gradskoj skupštini (Rathaus).
Reklama
Prijemu su prisustvovali članovi diplomatskog kora, predstavnici srpskih udruženja, privrednici, predstavnici medija i istaknuti kulturni i javni poslenici. Među njima su, između ostalih, bili Siniša Bencun, ambasador BiH u Austriji, Silvija Janković, predsednica pete bečke Opštine, Mladen Filipović, šef Predstavništva Republike Srpske, sa svojim saradnicima, Saša Božinović, zamenik predsednika SC Stevan Mokranjac, Radmila Maksimović, predsednica Zajednice Srpskih klubova u Beču, Borislav Kapetanović, koreograf u KUD Branko Radičević, Milorad Samardžija, predsednik udruženja A:Kultura, Jagoda Dekić, predsednica KUD Jedinstvo, Marko Sarić, predsednik SKPD Prosvjeta sa saradnicima, predstavnici Srpskog centra, Aleksandar Stanković, predsednik ASSF, Svetlana Matić, predsednica Austrijsko –srpskog kutlurnog društva Vilhelmina Mina Karadžić, privrednici Dragan Matić, Luka Marković, Ostoja Matić, advokat Milan Glišić, Darko Miloradović, Željko Tomić, Vera Marjanović, Cica Rajković, i mnogi drugi.
Foto: FB dr M. Ludvig, arhiva S. Matić
Dr Mihael Ludvig je u pozdravnoj reči, istakao da je Beč, po veličini treći srpski grad, posle Beograda i Novog Sada. Naglasio je da u Beču ima 75.000 građana srpskog porekla koji imaju pravo glasa, tj. onih koji poseduju austrijsko državljanstvo i preko 100. 000 onih, koji vuku srpske korene. Posebno je podvukao da između Beča i Beograda postoji Sporazum o međusobnoj privrednoj i kulturnoj saradnji. Taj Sporazum se odnosi na saradnju u oblastima kao što su: privreda, stanovanje, zdravstvo, kultura i kulturno nasleđe, pametni gradovi, razvoj grada i urbanizam. Zahvaljujući ovom Sporazumu, koji su potpisali tadašnji gradnačelnik Beograda dr Zoran Radojičić i sadašnji gradonačelnik Beča, 18. oktobra 2019. godine, gradovi su odlučili da će u budućnosti, razmenjivati informacije, znanja i iskustava u oblastima od zajedničkog interesa, uz učešće stručnjaka iz gradskih institucija i partnerskih organizacija iz oba grada.
Imajući u vidu činjenicu da Beograd i Beč imaju, bogato kulturno- istorijsko nasleđe, prof. Svetlana Matić, predsednica ASKD Vilhelmina Mina Karadžić, poklonila je gradonačelniku monografiju na nemačkom jeziku Srbi u Austriji – Serben in Österreich, čija je autorka, zajedno sa dr Markom Lopušinom. Mihael Ludvig se zahvalio na poklonu i izrazio zadovoljstvo, što će biti u prilici da obogati svoje znanje o sunarodnicima, koji su pre pet vekova kročili na teritoriju alpske prestonice, prenela nam je utiske Svetlana Matić.
Ona je obavestila prvog čoveka grada Beča, da je nedavno izašla monografija Tragovi bečkih Srba, koju su iznedrili isti autori i iznela konstataciju da i ovu značajnu publikaciju, treba prevesti na nemački jezik. Gradonačelnik se saglasio sa predlogom i pozvao autorku da u narednom periodu organizuju zajednički susret i razgovor na ovu temu. Dvojezične publikacije, složili su se, omogućavaju bolje razumevanje, upoznavanje i građenje mostova prijateljstva i saradnje između dva naroda, austrijskog i srpskog.
Uz muzički program, zajedničko druženje, fotografisanje i bogato posluženje, koje je bilo prepuno srpskih specijaliteta, gradonačelnik Mihael Ludvig je prisutnima na tečnom srpskom jeziku, poželeo srećnu Novu 2025. godinu.
Mihael Ludvig (rođen 3. aprila 1961.) je austrijski političar, član Socijaldemokratske partije (SPO). Od maja 2018. je gradonačelnik i guverner Beča. Prethodno je bio gradski odbornik za stambene poslove, izgradnju i urbanističku obnovu. Bio je i drugi zamenik gradonačelnika i guverner Beča od marta 2009. do oktobra 2010. godine. Nakon završene osnovne škole, Mihael Ludvig je od 1971. godine pohađao niži nivo opšte gimnazije u Beču. Zatim je pohađao komercijalnu akademiju sve od 1975. do 1980. godine i na njoj je maturirao. Nakon služenja vojnog roka 1981–1982, studirao je političke nauke i istoriju na Univerzitetu u Beču, gde je i doktorirao 1992. godine sa disertacijom o SED -u, tadašnjoj vladajućoj stranci Istočne Nemačke. 1984–1986 bio je vođa projekta za obrazovanje odraslih, a od 1986–1991 asistent u obrazovanju u bečkom centru za obrazovanje odraslih. Godine 1991. postao je regionalni menadžer Instituta dr Karl Rener u Beču i sekretar za obrazovanje SPO Beč. Od 1995. bio je predsednik Udruženja bečkog obrazovanja odraslih i potpredsednik austrijskih centara za obrazovanje odraslih, a od 2008. je počasni predsednik nadzornog odbora bečkih srednjih škola. Ludvig je takođe predsednik Arhiva Bruna Krajskog.
Biografija gradonačelnika Beča je preuzeta sa Vikipedije.
Izvor: Rasejanje.info
