Jedno od najstarijih i najuglednijih osiguravajućih društava u Holandiji „Aeogon“, od vajkada ima svoju kancelariju i u Hagu. Pre pola veka poslovnica „Aegona“ u holandskoj prestonici bila je smeštena na čerčilovom trgu broj 1, a u njoj je bilo toliko prostora da su se, pored svakodnevnog kancelarijskog posla i sastanaka, u hodnicima i kantinama organizovale izložbe, takmičenja, pa i šahovski turniri.
Pre tačno 16 godina došlo je do „smene“ – „Aegon“ je pronašao novu lokaciju u gradu, a u „njihovu“ zgradu stigle su nove gazde. „Šahovske igre“ postale su mnogo ozbiljnije, sudije obučene u toge, a „takmičari“ unapred osuđeni na poraz. Mnogi od njih bili su inferiorni, jer su igru počinjali bez figura, a kada bi nešto i pokušali sudije bi se potrudile ih oteraju u neminovan poraz. Od 1991. godine u bivšoj zgradi „Aegona“ na trgu koji nosi ime kontroverznog britanskog državnika Ujedinjene nacije konstituisale su Tribunal za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije.
Neželjeni autobus
Kolika je „popularnost“ Haga na prostorima Srbije najbolje svedoči prošlogodišnji događaj kad su ovdašnje gradske vlasti Pirotu poklonile jedan autobus. Iako dostojno obeležen u Holandiji, ovaj događaj naišao je na nerazumevanje (radikalnih) vlasti u Pirotu, jer se njihov vođa Vojislav Šešelj nalazi u zatvoru Tribunala. Velikom mukom spor je na kraju ipak izglađen.
Hag od tada na balkanskim prostorima izrasta u sinonim (ne)pravde koju su delile i dele sudije Tribunala u storogo čuvanoj zgradi u elitnom delu grada, gde se, primetiće slučajni prolaznici, radi i noću. Takav utisak odaju stalno upaljena svetla u pojedinim kancelarijama čije zidove „ukrašavaju“ karte bivše Jugoslavije. Samo nekoliko kilometara dalje, u Ševeningenu, nadomak obale Severnog mora, nalazi se pritvorska jedinica u koju su smešteni svi oni koji se nadaju da će u ovom gradu ipak pobediti međunarodna pravda, ono što je već 108 godina zaštitni znak Haga.
Holandska prestonica, naime, pored brojnih sadržaja u vidu muzeja, teatara i kulturno-istorijskih znamenitosti, ima brojna diplomatska predstavništva gotovo svih zemalja, a sa 150 međunarodnih institucija zauzima značajno planetarno mesto noseći titulu „svetskog grada mira i pravde“.
Gradsko jezgro, popularni „Binenhof“, atrakcija je za sve turiste, a u današnjem stilu datira skoro punih devet vekova. Kao sedište državnog kabineta ovo je vrlo značajno i, iako otvoreno za publiku, proteklih godina iz razumljivih razloga izuzetno čuvano mesto.
Iako je lično od Napoleona Bonaparte dobio počasnu titulu grada, Hag je oduvek na papiru bio i ostao – selo! Pored svih karakteristika modernog grada sa Gradskom skupštinom na čelu, Hagu nikada formalno nije dodeljen status grada. To, međutim, nikoga ne brine, a ponajmanje američkog arhitektu Ričarda Majera, koji je Hagu podario jednu od najimpozantnijih opštinskih zgrada u Evropi.
Holandija u malom
Ko nema dovoljno vremena da obiđe celu Holandiju, a želeo bi da se upozna sa karakteristikama ove zemlje, najbolje je da dan provede u Madurodamu. Na pola puta između Tribunala i njegove pritvorske jedinice nalazi se ova atrakcija u kojoj su u minijaturnom obliku smeštena obeležja svih holandskih provincija sa njihovim karakteristikama.
Za mnoge je Ševeningen, sa svim propratnim sadržajima, najlepši deo grada. Poseban karakter daje mu i vrlo dugačka peščana plaža sa popularnim šetalištem. Frapantan podatak je da ovo turističko mesto za jedan letnji vikend ugosti i više od 200.000 posetilaca iz Holandije, Begije i Nemačke. Na ovome bi mogle da mu pozavide i poznata turistička letovališta širom Starog kontinenta.
Kao „grad“ koji je još u ekspanziji, Hag i njegove upravne vlasti bile su i ostale prinuđene da aneksiraju pojedine susedne delove, pa se je tako i Ševeningen 1922. pao pod nadležnost gradonačelnika Haga. Za Hag je vezan i zanimljiv podatak da se sa jedne na drugu stranu grada čitavom širinom proteže jedna ulica! NJeno ime je Lan van Meredervort, a svojom dužinom od osam i po kilometara od 1960. nosi epitet najduže ulice u Evropi.
Kraljičina kancelarija
Osim što grad „bije“ glas da je „leglo državnih službenika“, jer na svojoj teritoriji nema nijednu fabriku, Hag s pravom nosi karakter kraljevskog grada. U njemu je smeštena radna kancelarija holandske kraljice Beatriks, a na krajnjem zapadu grada, ograđen žicom i čuvarima, nalazi se njen porodični dvorac „Hajs ten Boš“.
Našto južnije, paralelno sa ovom ulicom, iz centra grada sa istoka ka zapadu kroz nekoliko ulica ide fiktivna linija kojom Hag po socijalnom statusu može da se podeli na dva dela – južni, siromašniji u kojem živi većina stranaca, i onaj severni deo gde su većinom Holanđani, konzularna predstavništva i međunarodne institucije.
Poput mnogih urbanih sredina i Hag se transformiše iz dana u dan, posebno u arhitektonskom smislu. I pored toga, širom grada uz malo truda može da se pronađe raznolikost savršenih dela građevinara iz proteklih vekova u stilu renesanse, gotike, klasicizma i baroka. Svakako da najveću pažnju privlači velelepno zdanje „Palate mira“, Međunarodnog arbitražnog suda pravde, koji je nedaleko od današnje zgrade Ambasade Srbije utemeljen 1899. Na ovom mestu se rešavaju međunarodni sporovi, a posebno je interesantan splet koji je doveo do ovog remek dela.
Najstarija međunarodna pravna organizacija na svetu nastajala je između 1907. i 1913. na sledeći način: holandska Vlada poklonila je zemljište tada vredno 700 hiljada guldena (315.000 evra), izgradnja i uređenje je omogućeno američkom donacijom Endrjua Karnegija od milion i po dolara (tadašnjih 3,3 miliona evra), a sa svih strana sveta stizali su pokloni u vidu materijala i arhitektonskih rešenja. U neorenesansnom stilu 17. veka građevinu je projektovao francuski arhitekta Luj Kodonije.
Rusija je poklonila silicijumsku vazunu tešku 3.200 kilograma, Italija se pobrinula za mermerne podove, norveški granit je korišten za izgradnju stepenica, a Švajcarci su zgradu ulepšali impozantnim satom u njima prepoznatljivom stilu. Iz Engleske su stigla četiri specijalna gigantska prozora, iz Indonezije najkvalitetnije drvo, a Francuzi su, osim arhitekte, poklonili i jednu veliku sliku. U Danskoj je za dvorište napravljena fontana sa četiri polarna medveda, Belgija je izlila ulazna vrata na ogradi i samoj zgradi, a u Japanu su izrađene tapete koje su postavljene u sali Administrativnog konzilijuma. U Nemačkoj je napravljena ograda koja okružuje ovu građevinu nalik zamaku i tu bi negde bio kraj.
E, da! Amerikanci su pristali na ceo plan pod uslovom da njima pripadne mesto predsedavajućeg. Možda i to dovoljno govori o „međunarodnoj pravdi“ koja se skoro stotinu godina sprovodi iz Haga.
