B. Miličić
U Operskoj kući u Dortmundu izvedena je opera ” La Montagne Noire”, koja je svoje prvo izvođenje imala u Parizu daleke 1895. godine. Njen kompozitor je Augusta Helmes, ali je posle 13 izvođenja u pariskoj operi, ona pala u zaborav. Posle 129 godina ova lirska drama vraća se na scenu u okviru ” Njagner-Kosmos V-Mdžthos und Njahrheit ” a režirala je Emili Hehl i to je prvo nemačko izvođenje. U velikom ansamblu aktera na sceni, kao jedini solista sa naših prostora mesto je dobila i Bojana Peković, devojka koja svira gusle, peva uz njih i govori o njima i značaju za istoriju, kulturu i tradiciju srpskog naroda.
Ratnici i pobratimi
U razgovoru za “Vesti” Bojana Peković iznosi utiske posle premijernog izvođenja opere.
– Premijera je zaista bila divna. Opera je inspirisana epskom poezijom, našim ljudima i Crnom Gorom i tome je režiserka posvetila ceo libreto. U najkraćem, priča govori crnogorsko-turskom ratu i dvojici ratnika koji su se pobratimili. Mirko je zaljubljen u Turkinju zalutalu u Crnoj Gori kojoj je spasio život. Njegov brat ga je odvraćao od te veze, jer je imao verenicu, nagovarao ga da se vrati svojoj veri i svom narodu. Obojica su se našla pred velikim iskušenjima i u tim prelomnim momentima upoznajemo se sa ljudskom prirodom. Smatram da je ovo veliko delo za naš narod i našu kulturu, jer je prosto neverovatno da je pre skoro 130 godina, Augusta Holmes pri stvaranju ove opere bila inspirisana našom epskom poezijom, narodom i kulturnim nasleđem. Moja uloga u operi je višeslojna, počev od muzičke, dramske, uloge kulturne reference i medijatora. Ta uloga zvanično ne postoji u libretu koji je napisala Augusta Helmes, ali je dodala Emilija Hehl kako bi ispričala priču koja je u skladu sa istorijom i hroničarima koji je prenose. U pripremi za prvo izvođenje opere, Emili mi je rekla da je “moj lik dao ogromnu inspiraciju za režiranje sadašnje verzije ove opere” – ističe sa velikim zadovoljstvom Bojana Peković.
Veliki projekat
Zanimljivo je kako je Bojana Peković došla u poziciju da bude aktivni učesnik ove opere.
– Režiserka Emilija Hehl je pisala meni i Siniši Gajiću predsedniku KUD Soko iz Minhena gde sam bila učesnik na njihovom koncertu. Ona je došla na koncert, upoznale smo se i ona mi je rekla nešto više o tom projektu, te da mene vidi u ovoj ulozi. Dogovorile smo se i više od godinu dana trajali su kontakti i pripreme kako je opera veliki projekat. Ima četiri čina i traje oko tri i po sata, iako je originalno duža, jer je Augusta Holmes bila inspirisana Vagnerom koji je poznat po operama u trajanju i do pet-šest sati. Režiserka Emilija Hehl je sa svojim timom skratila to vreme trajanja opere koja ima četiri čina i traje oko tri i po sata – objašnjava Bojana i dodaje da misli da je ova opera veliki i važan momenat za našu kulturu i naš narod, za Srbiju i Crnu Goru.
Zapleti i raspleti
Posle uspešne premijere i tri izvođenja opere i veoma pozitivnih kritika stručne javnosti, Bojana Peković sumira svoje utiske o svemu.
– Čast mi je što predstavljam svoju zemlju i što imam priliku da delim scenu i uspomene sa divnim i kreativnim ljudima koji dolaze iz brojnih zemalja. Sa svakim novim izvođenjem, naš odnos sa ovim delom se produbljuje, kao i međusobna razmena iskustava. Na početku, u obliku monologa objašnjavam iz koje kulture i naroda dolazim i šta predstavljam. Uz gusle pevam deo pesme “Smrt Marka Kraljevića”. Kasnije sam pevala i pesmu “Ruse kose curo imaš” na srpskom i turskom jeziku. Režiserka je odlučila da ja sa povezom preko očiju simbolično predstavljam naše narodne guslare koji su bili slepi, ali su sve “videli” pevajući i svirajući gusle. Zamisao je da gusle i struna oživljavaju događaje koji ostali učesnici imaju, a junaci vide kroz moje oči – kratko komentariše Bojana Peković svoj angažman u četiri dosadašnja izvođenja ove opere.
Godina puna obaveza
Prošla godina je za ovu mladu umetnicu bila ispunjena važnim obavezama. Tako je u decembru prošle godine završila Muzičku akademiju Sibelijus u Finskoj, sa master koncertom koji je spojio gusle i elektronsku muziku poznatog umetnika Tima Kaukolampija. Njene master teze dodatno su otvorile nove domete pevanja uz gusle ka guslarskim uspavankama koje je komponovala i posvetila svom bratancu Bogdanu, ali i ostaloj deci i ženama. U novembru je imala koncert na “Kolarcu” sa svojom muzičkom grupom Umetnička porodica i Zrenjaninskim kamernim orkestrom .Tokom prošle godine gostovala je dva puta u Americi i imala preko 20 guslarskih radionica za decu i odrasle. Kaže da joj je prošla godina bila ispunjena obavezama i radom kao ni jedna do sada i zato je trenutno dala sebi malo vremena za odmor, boravak u Srbiji i susrete s prijateljima i rodbinom. Govoreći o planovima za dalje angažovanje, Bojana Peković ističe da će i u narednom periodu biti koncertnih aktivnosti, stvaranja nove muzike.
Ponosni na Bojanu
Članovi KUD Soko iz Minhena Siniša Gajić i Dušan šarac bili su na četvrtom izvođenju opere u Dortmundu. O tome kakve utiske nosi posle izvedbe opere, govorio je za “Vesti” Siniša Gajić predsednik KUD Soko.
-Posle svega što smo videli i čuli u Operskoj kući u Dortmundu možemo biti ponosni na Bojanu i njen nastup. Na otvaranju i početku opere Bojanu izvode vezanih očiju kao što su nekada bili slepi guslari, što je bio posebno emotivno snažan momenat. Sve vreme trajanja opere na sceni su stajale njezine gusle koje ona u jednom trenutku uzima i na engleskom govori o tome šta su gusle i kaže “u ovoj žici su stoleća moga naroda”. Za to vreme ide titl na nemačkom a ona sve govori kao u stihovima da bi na kraju uz gusle na srpskom pevala pesmu o Marku Kraljeviću. Pre početka izvođenja opere, u foajeu 45 minuta traje objašnjenje sadržaja i radnje u operi uz napomenu da je i čuveni nemački pesnik Gete bio inspirisan našom epskom poezijom. Za vreme izvođenja opere na sceni se vidi pravoslavni hram a u nekim scenama pojavljuje se pravoslavni sveštenik Sava koji neodoljivo podseća na Svetog Savu i on obavlja opelo posle smrti jednog od junaka – izneo je svoje utiske Gajić.
Brojne nagrade
Bojana Peković je rođena 1997. godine u Kraljevu, gde je završila nižu i srednju muzičku školu “Stevan Mokranjac”. Sa šest godina počinje da svira gusle uz oca Radovana. Osnovne studije završava na Muzičkoj akademiji Sibelijus u Finskoj na smeru za Globalnu muziku 2021. godine a 2023. godine na istom odseku završava master studije. Pored solo nastupa i saradnje s drugim umetnicima, ona rad sa svojom muzičkom grupom Umetnička porodica smatra veoma važnim za razvoj svog muzičkog identiteta. Dobitnica je brojnih nagrada među kojim posebno ističe Zlatnu značku za dugogodišnji doprinos razvoju kulturnih delatnosti koju joj je dodelila Kulturno-prosvetna zajednica Srbije 2022. godine. Izdala je više albuma a široj javnosti postala je poznata posle pobede u serijalu “Ja imam talenat” 2012. godine.
