Cini mi se da glavni kandidati na predstojecim izborima, Kostunica i Labus, nece voditi negativne kampanje, ali uopste nije iskljuceno da jedan deo posla za njih obavljaju drugi predsednicki kandidati, koji su u trku i usli zbog toga, kaze sagovornik NS.
ZAKAZIVANJE predsednickih izbora u Srbiji za 29. septembar, ovih dana je povod za burna i razlicita reagovanja politicki suprotstavljenih tabora na domacoj sceni. Nas sagovornik, politicki analiticar Slobodan Antonic, sa kojim smo razgovor zapoceli upravo molbom da prokomentarise kome to ide na ruku, otvoreno kaze da je izbore raspisala frakcija u starom DOS-u na cijem celu je Zoran Djindjic, u vreme koje njima, zapravo, najvise odgovara.
– Zeleli su da pozure pre nego sto se zavrsi posao oko ustavne povelje i savezne drzave, tako da Kostunica u kampanji ne bude mogao da kaze da je zavrsio posao, a da oni mogu da iskoriste leto i pripreme teren za izbore. Dakle, to je neko vreme za koje su oni smatrali da je optimalno i prosto su iskoristili svoju politicku prednost da odredjuju datum izbora.
NEZAVISNA SVETLOST: Grupa potencijalnih kandidata za mesto prvog coveka Srbije sve je brojnija. Pored Kostunice i Labusa, tu je jos desetak imena u opticaju. Kome koristi ovakva guzva?
ANTONIC: Deo te guzve je posledica zelje da se jedan broj potencijalnih Kostunicinih glasaca zbuni u prvom krugu, da glasaju za ljude koji su u necemu slicni, imaju, mozda, nesto od slicnih osobina ili politickih uverenja koja ima Kostunica, a da bi, onda, u drugom krugu, svi ti kandidati pozvali svoje birace da glasaju za kandidata koji je, zapravo, pravi protivkandidat Kostunici – za Labusa.
Ocigledno da je tu smisljena jedna marketinska predizborna kampanja gde cete sad imati vise kandidata, koji ce da istovremeno i kritikuju Kostunicu i pokusaju da se predstave kao veci Kostunica od Kostunice. Ideja je da oni pozovu svoje glasace da u drugom krugu podrze Labusa, koji je, ipak, razlicit i koji je drugaciji u odnosu na njih same.
E, sad, mislim da je u osnovi tu, zapravo, greska. Politicari veruju da raspolazu glasovima biraca koji su jednom za njih glasali.
Tako je, recimo, Vuk Draskovic mislio da moze uvek da racuna na svojih 700-800.000 glasova, ne znajuci da su izbori vrlo cesto prilika biraca ne da potvrde svoje partijsko uverenje, nego da glasaju po odredjenim ciljevima. Mislim da je to pogresna taktika i da ona nece dovesti do toga da se sad svi glasovi usredsrede protiv Kostunice.
Slazem se s procenama da u drugom krugu Kostunica ne moze da izgubi izbore, ali bih dodao samo jedan uslov – ukoliko izbori budu slobodni i posteni. Naime, u Srbiji gubi izbore onaj ko ne moze da pokrije vise od 50 posto izbornih mesta svojim aktivistima. Setimo se ’92. godine, Panic je izgubio s gotovo milion glasova razlike protiv Milosevica, iako su sve ankete pokazivale da cak moze i da pobedi. Ondasnji DEPOS, ili ljudi i stranke koje su ga podrzavale, nisu mogli da pokriju vise od pola birackih mesta.
Moram reci da je u slicnoj situaciji i DSS. To otvara velike mogucnosti za manipulaciju i dovodi ljude koji organizuju izbore u veliko iskusenje.
NS: Iz G17 plus porucuju da ce se Labus, ako bude izabran za predsednika Srbije, veoma mesati u svoj posao i da nece „glumiti biljku“.
Kome je ova poruka upucena?
ANTONIC: Ocigledno da je odnos izmedju Djindjica i Labusa ambivalentan. S jedne strane, postoji dugogodisnja veza izmedju njih dvojice, Labus je clan DS, jedno vreme i njen potpredsednik, blizak Djindjicev saradnik i prijatelj, ali, opet, on je uvek vazio kao covek koji je nezavisan, koji misli svojom glavom. U tom smislu, na Labusa se moze racunati prosto zato sto je uveren da je premijer Djindjic covek koji jedini moze da sprovede reforme u Srbiji. Ipak, Labus nije covek kao Milan Milutinovic, koji moze da bude, zbog nekakvih mrlja u proslosti, ucenjen – pa da onda sve izvrsava kako se od njega zahteva. Znaci, ima kod njega i elemenata saveznistva sa Djindjicem i elemenata samostalnosti.
Zbog toga, kao sto vidite, kod DS postoji nacelna zelja da se on podrzi ali, istovremeno, i strah. Smatram da kod Labusa ima mnogo toga cestitog i postenog i da je on kandidat koji zajedno s Kostunicom cini cast birackom telu Srbije. Ali, ipak, ima kod Labusa i nesto iracionalno, a to je preterana vezanost za grupaciju oko Zorana Djindjica. U toj iracionalnoj vezi moze se desiti da on izgubi izbore, a time nesto i od onog politickog kapitala koji je stekao, zbog cega i njegova dalja politicka karijera moze biti dovedena u pitanje.
NS: Politicku scenu „drma“ i „afera Pavkovic“. U DOS-u kazu da je cilj skupstinske anketne komisije da utvrdi istinu, a u DSS-u da je njen cilj iskljucivo diskreditacija predsednika Kostunice.
ANTONIC: Problem s parlamentom i anketnim odborom je sam parlament, koji je, nakon jedne potpuno protivzakonite, rekao bih i nemoralne, odluke da se oduzmu mandati DSS-u i da se direktno dodele, pre svega, DS – izgubio legitimitet. Formiran je anketni odbor koji je jednostranacki i u kome ogromnu vecinu cine ljudi iz stranaka koje podrzavaju Vladu. To je suprotno pravim anketnim odborima jednog ozbiljnog parlamenta, pre svega, zato sto se sastav anketnog odbora utvrdjuje ne samo proporcionalno sastavu parlamenta, nego i konsenzusom.
Nacin na koji je formiran anketni odbor, pa i njegova prva sednica koja je, potpuno neuobicajeno za nase prilike, direktno prenosena na televiziji – sve to pokazuje da je, zaista, u pitanju zelja da se preko „afere Pavkovic“ diskredituje predsednik Kostunica u predizbornoj kampanji. Kostunica je licnost koja ima oreol coveka od reci, postenog i casnog, i prosto zele da se on u ovoj stvari uhvati u lazi i da se tenzija oko „afere Pavkovic“, zapravo oko upada u Biro za komunikacije Republike Srbije, odrzava tokom celog leta i da se onda, kad dodju septembarski izbori, dovoljno narusi integritet predsednika Kostunice – da se on lakse moze savladati. Ne znam koliko ce to imati efekta kad je u pitanju biracko telo, ali mi se cini da ta vrsta negativne kampanje tesko moze dati ozbiljne rezultate.
NS: Koliko su u pravu oni koji tvrde da se svaka afera vraca kao bumerang zaracenim stranama, da je sve veci broj onih koji zbog ponasanja politicara nece izaci na biralista?
ANTONIC: Povecanje izborne apstinencije moze biti vezano za ove afere, premda je ono, takodje, vezano za dublji socijalni polozaj biraca. Dakle, u situaciji kada imate svakodnevna otpustanja, neizvesnu buducnost na radnom mestu; kada ljudi, gotovo dve godine posle politickih promena, ne osecaju neki znacajniji ekonomski boljitak, onda, zapravo, dolazi do povecanja apstinencije. Ljudi su, prosto, razocarani politickim opcijama koje se nude – i ne zele da glasaju.
NS: Da li ce predizborna kampanja za predsednika Srbije biti negativna, odnosno da li ce se politicki takmaci koncentrisati na licnosti kandidata i njihove slabosti, a ne na ono sto kandidati nude?
ANTONIC: Kada je pre nekoliko meseci jedan politicar rekao da je moguce da predizborna kampanja sada bude prljavija nego sto je bila u vreme Milosevica, mnogim ljudima se to cinilo preteranim. Medjutim, kada danas pogledamo televizijske vesti ili otvorimo novine, vidimo veoma ostru, negativnu kampanju. Slobodno se moze reci da Milosevic i njegovi mediji nisu toliko ruznih stvari izneli za Kostunicu, koliko je o njemu, recimo, izneseno u ovim medijima. Cini mi se da glavni kandidati na predstojecim izborima, Kostunica i Labus, nece voditi negativne kampanje, ali uopste nije iskljuceno da jedan deo posla za njih obavljaju drugi predsednicki kandidati, koji su u trku i usli zbog toga. Dakle, da Milan St. Protic prica ruzno o Kostunici, a da Velimir Ilic prica ruzno o Labusu – i da to onda bude medijski zloupotrebljavano.
NS: Gledajuci televiziju i listajuci stampu stice se utisak da su „djindjicevci“ agresivniji u plasiranju svoje „istine“. Da li su ovi Kostunicini nevesti i sa slabim medijskim nastupom?
ANTONIC: Mora se priznati da je Djindjic, kao politicar, veoma vest u organizovanju odredjenih akcija i stvaranju organizacione mreze.
Ta njegova nadarenost za organizaciona pitanja nesto je sto je omogucilo da se, uz Kostunicin ugled i njegovu nacelnost, obori Milosevic. Njihova kombinacija bila je jako dobra – i dala je taj uspeh. Djindjic i njegovi ljudi ne samo da su talentovani kad je u pitanju organizacija, nego su dosli i do jednog veoma vaznog resursa u politici – do novca. Naime, kontrolisu glavne finansijske tokove. Vlada ima znacajan uticaj na formiranje upravnih i nadzornih odbora u velikim javnim preduzecima koja su, istovremeno, i najbogatija.
Posto kontrolisete finansije, kadrove i organizacionu strukturu, onda mozete da imate veliki uticaj na medije. Dakle, ne samo tako sto direktno imenujete upravne odbore, nego i tako sto mnogi novinari i urednici zele da budu na strani politickih pobednika. Takvi su, sto je zanimljivo, prosto naviknuti na to da imaju politickog gazdu, politicki orijentir – i nisu u stanju da funkcionisu drugacije.
Djindjic je uspeo da napravi dosta jak tim koji ima vezu sa stampom, sa elektronskim medijima. Ne kazem da oni kontrolisu, na onaj stari milosevicevski nacin, vecinu elektronskih medija i stampanih glasila, ali imaju jako dobru vezu s uticajnim novinarima i urednicima. Naravno, dobro saradjuju i s vlasnicima nekih jako uticajnih medija, koji zbog zakona o radio-difuziji, pre svega zbog frekvencija, zele da se dodovore novim vlastima. Navescu primer BK i Pinka, koji Djindjicevu politicku opciju, katkad, podrzavaju do neukusa.
NS: Pre godinu dana izjavili ste da nemate nista protiv da se novinari i urednistva politicki svrstavaju. Ali prethodno, neka obave svoj posao – neka makar izveste javnost sta se dogodilo. Izgleda da je ova Vasa izjava danas jos aktuelnija?
ANTONIC: Bojim se da je tako. Pre, otprilike, godinu dana imali smo samo neke medije koji su se stavili u direktnu sluzbu odredjene politicke opcije. Sada vec tesko da mozete da nadjete medij koji nije navijacki raspolozen, pre svega kad je u pitanju opcija premijera Djindjica. To je nesto sto pokazuje nizak novo profesionalizma, s jedne strane, a s druge – da nasa medijska elita jos uvek nije u stanju da obavi svoju funkciju koju treba da ima u demokratskom drustvu, a to znaci dodatne kontrole vlasti.
NS: Kako komentarisete sukob Odalovic – Tijanic?
ANTONIC: Ako su ove ostale afere nekako i razumljive, ova mi se cini potpuno nejasnom, s obzirom na njenu beznacajnost u odnosu na stvarni zivot koji tece oko nas. Pitanje da li je neki novinar izjavio za drugog novinara da je kol gerla, odnosno nacin na koji je taj razgovor prepricavan i snimljen – sve je to postalo veoma vazno i nekoliko dana su sve vesti bile pune razlicitih izjava, kontraizjava, optuzbi… Kao da se time zelela zamagliti sustina i na neki nacin zamajati javnost. A sustina je u tome da mi zivimo veoma tesko i da je nekako, bas u vreme kad se ova afera razbuktavala, usledilo poskupljenje struje od 50 posto, nagovestaj da ce i grejanje, takodje, slicno poskupeti.
NS: Sem u rapisivanju predsednickih izbora, Vlada je hitnost ispoljila i u donosenju zakona o borbi protiv organizovanog kriminala. Do juce su tvrdili kako mafije nema, a danas donose zakon protiv nje. Sta to govori?
ANTONIC: To, nazalost, pokazuje slabost i nemoc ostalih sustinskih institucija sistema. Znaci, ako imate specijalne jedinice policije – to govori da redovna policija slabo radi svoj posao, ako imate specijalne jedinice tuzilaca – tuzilastvo slabo radi svoj posao, a upravo su te dve ustanove u direktnoj nadleznosti Vlade.
Ako se za godinu dana ne napreduje u istrazi o ubistvu generala Boska Buhe, kao sto se proteklih godinu dana uopste nije napredovalo u istrazi ubistva pukovnika Gavrilovica, onda ce jasno biti pokazano da ne postoji volja ili sposobnost za obracun za organizovanim kriminalom, a konsekvenca toga moze biti jedino ostavka, odnosno smena.
