Šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele doneo je u Beograd tri važne poruke. Prvu za Srbiju, drugu za Borisa i treću za Tomu. Ove će tri poruke, nema nikakve sumnje, bitno odrediti srpsku kolektivnu sudbinu.
Elem, Gvido je najpre Srbiji jasno poručio da mora da se pomiri sa sudbinom poraženog i poniženog. Stvarno ne razumem vas Srbe! Izgubili ste rat, a ko izgubi rat, obično izgubi i parče zemlje. Uostalom, mi Nemci to najbolje znamo“, doslovce je Gvido rekao svojim sagovornicima iz vrha ovdašnje vlasti. Ova poruka, jelte, dokazuje da je srpska vladajuća koalicija u pravu – Srbija zaista ima evropsku perspektivu. Ali, samo Srbija od Horgoša do periferije Preševa. I šlus! Oko toga više nema nikakvog razgovora, jer kako reče Gvido, granice u ovom delu Evrope su iscrtane i ne mogu biti menjane.
Vestervele je preostale dve, suštinski bitnije poruke sa germanskom preciznošću isporučio na adrese Borisa Tadića i Tomislava Nikolića. Odlukom da u demokratskoj Srbiji 2010. primeni nimalo suptilne metode Ričarda Holbruka i odmah posle sastanka sa predsednikom ugosti šefa opozicije Tomu Nikolića (nadam se da razumete da su čeda, Ivica i Grubješićka tu bili potrebni samo kao garnirung, dok je Šule još jednom potvrdio status najevropskijeg evropejca“), Gvido je Borisu jasno stavio do znanja da više nije evropski favorit. Gvido je Borisu jasno poručio da budućnost srpske vlade i termin budućih izbora mnogo više zavise od Brisela nego od Beograda.
A Toma? Pa, Tomi je sada valjda sasvim jasno da će upravo njemu, kao budućem premijeru Srbije, zapasti u zadatak da nauči Srbe da ima života i posle Kosova. Toma već sada smišlja kako da sam sebi i svojim biračima objasni zašto je savez SNS sa Mlađanom Dinkićem najbolje rešenje za Srbiju. Toma sa Vučićem već uveliko piše govor u kome će reći ono što svi znamo, ali niko ne sme naglas da kaže. A to je da Srbica, nažalost, nije više Srbija, da se zbog đakovice ne može žrtvovati Kragujevac i da Srbi i bez Kosova moraju u Evropu, prosto zato što bar u narednih 20 godina za sve nas neće biti boljeg rešenja.
Šta kažete? To bi bila izdaja?! To bi bilo naprednjačko kolektivno političko samoubistvo? Samo polako. Izbrojte prvo do deset, pa pre nego što ponovo krenete sa pričom o izdaji, hajte prvo pogledajte u svoj novčanik, prebrojte koliko para imate na bankovnom kontu, izračunajte kolika vam je ovog meseca rata za kredit, saberite koliko će vas koštati polazak dece u školu… Šta kažete? Sad vam to sa izdajom ide nešto teže? Pa, o tome vam sve vreme pričam.
Naravno, Boris Tadić je bolje od svih nas razumeo poruke Gvida Vestervelea. Ali, on sada više, zapravo, nema izbora. Pola svojom, a pola krivicom svojih prethodnika, Boris je, naime, sebe doveo u poziciju da izgubi i Kosovo i Evropu, a da zauzvrat ni od koga ne dobije baš ništa. Ne razumete? Onda ništa…
