Borba protiv organizovanog kriminala i odlučan obračun sa korupcijom. To su vam dve fraze koje jurišnici dosističkog režima papagajski uporno ponavljaju kad god ne znaju šta bi drugo rekli, odnosno kad god im zatreba da u javnosti zatrpaju neku svoju strašnu brljotinu.
Eto, na primer, ministarka pravde Snežana Malović požurila je, odmah pošto se obrukala sricanjem tarzan-engleskog, da u ime Vlade objavi opšti rat korupciji na svim nivoima (Snežo, ovako to pročitaj: Gaverment dikler vor agejnst korapšn on d ol levels…“). Odmah se tu, naravno, našao i državni sekretar Cole Hua Hua Homen da nam kaže kako će demokratska vlast do kraja ovog mandata zadati smrtonosan udarac organizovanom kriminalu (?!?). Hau jes nou, što bi rekla ministarka…
Da se mi razumemo, nemam ja ništa protiv obračuna s mafijom i hapšenja korumpiranih skotova. Naprotiv. Ali, više mi je pun kufer lažnih zaklinjanja u pravnu državu i skrivanja iza gromopucatelnih parola, više mi je muka od medijskih šarenih laža koje se, evo, već godinama sistematski serviraju opljačkanim i ojađenim Srbima. Jer, podsećam, kada je ono u jesen 2009. krenuo obračun sa Šarićevim narko-klanom, ista ta Malovićka i isti taj Homen govorili su nam da ima ozbiljnih indicija i čvrstih dokaza da su sa Šarićem sarađivali i neki ljudi iz vrha srpske politike! I šta se desilo? Pa ništa! Je l’ neko uhapšen? Je l’ možda za ovih godinu i po dana neko od političara bar saslušan? Ama, jok! Sve je ostalo samo na praznoj priči.
Naravno, neće biti da je Šarić godinama po Srbiji dilovao narko-milijarde bez obilate pomoći uticajnih političara, ali biće da je cela ta istraga zaustavljena kako se ne bi došlo do onih najkrupnijih igrača! I tako ukrug. Tako ova naša nesrećna Srbija već decenijama baulja zarobljena prljavim interesima politikantskih nitkova.
Ista priča vam je i sa korupcijom. Uprkos skoro svakodnevnim i gorljivim zakletvama, antikorupcijski rat sveo se tek na mestimična hapšenja lekara i profesora koji uzmu po 200-300 evra za operaciju i ispit, dok je ona najviša, sistemska korupcija ostala potpuno nedirnuta! Ljudi moji, pa o čemu mi uopšte možemo pričamo kad nas poštenju podučavaju državni funkcioneri koji sa platama od hiljadu evra nose bar tri puta skuplja odela i žive u milionski vrednim stanovima i vilama?! Kakvoj još pravdi možemo da se nadamo od politike u kojoj svako misli samo na sebe i samo na svoje?!? O čemu osim o govnjivoj motki možemo da razmišljamo kada pročitamo da je poslanik PUPS-a, izvesni guzicoliki čolaković, iz budžeta na ime plata, smeštaja i odvojenog života (?!?) naplatio čak 3,2 miliona dinara?!?
Samo da ne bude zabune, kad se na kraju budu svodili računi, neće biti krivi oni. Oni koji su lagali, krali i varali. Ne! Bićemo krivi mi. Mi koji smo ćutali.
