Posle uzbuđenja pred premijeru, za redovnu predstavu spremaju se opušteno, uz razgovor o proteklom danu, šminku i kostimiranje.
A na sceni prepoznatljiva ikonografija tragikomedije, smeštena u Dalmatinsku Zagoru 50-tih godina prošlog veka. Hamlet iz Mrduše Donje, odavno je bio u planu, Aleksandra Saše Lukača, ali ga je sada i postavio na scenu, zajedno sa ekipom glumaca amatera.
Kako Lukač predaje dramu na Univerzitetu Jork, nametalo se pitanje sa kim je lakše raditi, studentima glumcima ili glumcima amaterima.
„Raditi sa mladim glumcima je jako zahvalno, jer kada imate toliko životnog iskustva, a i iskustva na sceni kao što imam ja, onda je lako doneti im nešto što će im biti otkrovenje, a oni stalno pokušavaju da budu bolji i bolji, naravno…glumci moje generacije su uglavnom zadovoljni time što imaju… lepo je da imaju neki izazov, ali se ne brinu toliko o karijeri i o tome šta će se desiti za 5, 10 godina“, kaže Aleksandar Saša Lukač.
Koliko je ova drama i danas aktuelna, šta glumci misle o reditelju Lukaču, koje delove teksta izdvajaju… Glumci amateri su jednoglasni u oceni da je sa Lukačem divno raditi, a da je tekst drame uvek aktuelan.
Daleko je Dalmatinska Zagora od Toronta, a kako se i odakle nađe energija za amatersko pozorište i glumu posle celog radnog dana na drugom poslu.
Neki se voze i po 85 kilometara, ali im u odnosu na zadovoljstvo koje imaju na sceni, to ne predstavlja nikakav problem. Kažu da uđu umorni, a izađu odmorni.
Na pozornici se smenjuju slike iz Brešanove drame. Publika uživa u duhovitom jeziku i nadigravanju seljaka koji zarad razvoja kulture priređuju Šekspira. Sala puna.
