Iako Penava od samog početka tvrdi da protest neće biti ispolitizovan i da nije usmeren na rušenje vlade premijera Plenkovića komentari građana ispod tekstova na ovu temu pokazuju da je većina onih koji podržavaju inicijativu vukovarskog gradonačelnika sve shvatila upravo kao poziv na rušenje Plenkovićeve Vlade. Srbi, zločini u Vukovaru, navodno slabi rezultati istraga i pravosuđa pri tom su samo dobar mobilizacioni faktor koji treba da omogući što veći odziv demonstranata. To što su kolateralna šteta obračuna dva oka u istoj glavi, a ne glavna meta, Srbima je ipak veoma slaba uteha, a za zdrav razum je velika uvreda smatrati jedva tri procenta pripadnika srpske nacionalne manjine za pretnju i od nje širiti strah kao da Srba u Hrvatskoj ima ko Kineza u Pekingu.
Nije jasno ni to kako Ivan Penava može da tvrdi da nije protiv Plenkovića i njegove vlade ako želi da eliminiše podršku koju joj daje Milorad Pupovac i još dva saborska zastupnika iz redova SDSS-a od kojih zavisi većina u Saboru. To ni Penavi nije lako da objasni.
Uvidevši priliku za svoju renimaciju kao kišne gliste iz hibernacije su se već probudili i razni politički marginalci poput Pere Ćorića i Ante Đapića koji, a odakle drugde nego iz restorana, najavljuju podršku vukovarskom protestu i formiranje „Stepinčeve Hrvatske“ sa izmenjenim ustavom u kome će kao njena temeljna vrednost biti apostrofirano hrišćanstvo, a ne antifašizam. Tvrdeći da je Hrvatska država „istezgarena u političkoj trgovini kako bi se zadovoljilo političko srpstvo u Hrvatskoj“ Đapić u stvari prikriva vlastito političko lešinarenje ne libeći se da zarad sitnog političkog profitira iskoristi najdublje ljudske osećaje i tragediju porodica koje su u ratu izgubile svoje najbliže.
Iako su svi važni igrači u ovoj političkoj humoresci već dobrano izneli svoje stavove o tom pitanju indikativno je da predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović o toj vrućoj temi još nije iznela svoj stav. Možda je procenila da joj je nakon gafa sa jogurtom bolje da aktuelnu politiku na neko vreme izbegava i da za to vreme piše uvodnike za mlekarsku reviju i šeta po Njujorku pokušavajući kao i ranije da se laktajući prikrpi uz neku važnu političku figuru. S obzirom na to da uvek i o svemu ima stav predsedničino ćutanje u ovom slučaju je isuviše napadno da bi bilo slučajno.
Dok čekamo rasplet ove farse bilo bi dobro da od gradonačelnika Vukovara čujemo kakvi su rezultati njegovog (ne)rada u gradu kojim vlada, a koji u poslepodnevnim satima pre liči na grad duhova nego na grad koji se nalazi u samom srcu jugoistočne Evrope i plodnog zapadnog Srema.
Zašto su vukovarske ulice mesecima razrovane i zašto radovi na kanalizaciji i obnovi glavne saobraćajnice iz pravca Osijeka traju već treću godinu kao da zidaju Skadar na Bojani? Ko sva ta kašnjenja plaća i odakle pare? Zašto se silni novac troši na obnovu još jedne ratne memorabilije (vodotornja) kada ima mnogo važnijih stvari na koje bi se on mogao potrošiti a koje bi njegovim stanovnicima pomogle da u njemu ostanu i opstanu? Kome je namenjen i koja je svrha megalomanskog projekta izgradnje vukovarskog poslovno-stambenog tornja od 37 spratova u kome bi uz poslovne prostore i elitne, luksuzne stanove trebao da bude i Hotel Hilton? U Borovu naselju godinama zvrlji prazan nekadašnji „Samački hotel“, a on podržava izgradnju novog iako u gradu, kao što već rekoh, ljudi nema ni za seme.
Samo da podsetim, i obnova vukovarskog vodotornja takođe je bila Penavina inicijativa, pa on u julu prošle godine za „Jutarnji list“ svejedno izjavljuje ovu nebulozu: „Pozdravljamo odluku o povratku Inženjerijske postrojbe u Vukovar koja nam je važna, značajna je i pomoć u obnovi Vodotornja koja je počela, ali od toga se ne može živjeti“.
Zamislite, od obnove vodotornja se ne može živjeti, pa zašto je onda inicirao njegovu obnovu? Kome to treba sem onima koji jednom godišnje hodočaste u to mesto posebnog pijeteta?
Penava se u istom tekstu pita: Kako vratiti privredu u grad koji je razoren? Kao da ne zna da je Vukovar već odavno obnovljen, šta više izgleda kao Holivud, samo u njemu običan narod nema šta da radi, a neće ni imati ako se svako malo u njemu budu dešavale stvari poput lupanja dvopismenih tabli i podizanja međunacionalnih tenzija besmislenim protestima bez svrhe i povoda. Ne krije li možda gradonačelnik na taj način vlastiti nerad i nesposobnost odvlačeći pažnju javnosti sa mnogo važnijih pitanja? Šta je on učinio kako bi sprečio osipanje stanovnika iz „mesta posebnog pijeteta“ nad čijom sudbinom prečesto roni krokodilske suze? Umesto odgovora na ta pitanja on radije ostaje na terenu na kome se oseća najsigurnije, a to je život u prošlosti.
Skoro tri decenije nakon što je Vukovar doživeo i preživeo svoju ratnu kalvariju Ivan Penava ponovo priziva podele u gradu u kome njegovi stanovnici, da čudo bude veće, ipak žive normalno i pored njegovog silnog truda da tako ne bude.
Kad kažem normalno, mislim na to da nema nikakvih sukoba i trzavica, pogotovo međunacionalnih.
Što se zločina i zločinaca tiče niko normalan nema ništa protiv da takvi, ako ih u gradu još uopšte ima, za svoja nedela odgovaraju ma kojoj strani pripadali. Međutim, prilično je jasno da inicijator najavljenog protesta misli samo na one sa jedne, odnosno sa srpske strane. Nije njega briga što u tom lovu na veštice može da strada i neko ko nije kriv, ma ionako je to samo Srbin, dakle, niko.
Bez obzira na sve što je do sada rečeno o vukovarskom protestu i mnoge nepoznanice u vezi s njim jedno je ipak jasno. On će odrediti političku sudbinu i njegovog organizatora, i onih koji će u njemu učestvovati kao i onih protiv kojih je on usmeren. Ostaje samo da se vidi ko će iz svega izaći kao pobednik, da li premijer Plenković ili zajapurena desnica koja od Hrvatske želi da napravi braniteljsko-klerikalnu džamahiriju.
Iako nisam ni njegov, a ni HDZ-ov fan i ako moram da biram, ovaj put navijam za Plenkovića.
The post HDZ protiv HDZ-a – Ivan Penava protiv Penave Ivana appeared first on srbi hr.
