Hendikep uoči pregovora statusu o Kosmeta
Samo Srbija bez lobija u SAD
Srbija u pregovore o statusu Kosova i Metohije ulazi kao jedina balkanska zemlja koja nije angažovala lobističku firmu u Americi.
Jasno je kakav je to hendikep ako se zna da u Vašingtonu sede ključni kreatori svetske politike. Albanci su to shvatili i unajmili „Džeferson-Voterman internešenel“, jednu od najpoznatijih lobističkih grupa u SAD, iako je ta firma poslednje dve godine pregovarala sa srpskim vlastima. Našim zvaničnicima, međutim, to nije bilo dovoljno da shvate neophodnost saradnje sa ljudima koji imaju veliki uticaj na američku administraciju.
Kabineti predsednika i premijera Srbije saglasili su se još pre šest meseci da je potrebno da naša zemlja angažuje lobističku firmu u Vašingtonu, tvrde u kabinetu predsednika Srbije Borisa Tadića.
– Dogovoreno je da tu obavezu preuzme Vlada Srbije, ali mi ne znamo zašto to do sada nije učinjeno – kaže naš sagovornik.
Predrag Dragojlović, bivši predstavnik „Džefersona“ u Srbiji, koji je svoj mandat prekinuo nakon što je albanski lobi unajmio ovu kuću, smatra da još uvek nije kasno da Srbija unajmi neku lobističku kuću koja bi štitila njene interese u Americi.
– Značajno je da je ovu lobističku kuću angažovala albanska lobistička grupa, a ne država Albanija. Oni su shvatili važnost političkog trenutka i unajmili veliku lobističku kuću koja će se truditi da ostvari zadatke koji su pred nju stavljeni – objašnjava Dragojlović za „Blic“ i dodaje da je sada veoma važno da i Srbija nađe nekoga ko će joj pomoći u artikulisanju interesa.
Ni Obradu Kesiću, analitičaru iz Vašingtona, nije jasno zašto Srbija još uvek nema lobističku kompaniju u glavnom gradu SAD.
– Ne postoji logično objašnjenje za to, osim da ponovo potcenjujemo značaj lobiranja, što znači da u prethodnom periodu ništa nismo naučili, ili da su naši političari toliko zauzeti unutarpolitičkim razmiricama da nemaju vremena da razmišljaju dugoročno – kaže Kesić za naš list.
I Dragojlović i Kesić se, međutim, slažu da još nije kasno da Srbija angažuje lobističku kompaniju.
– činjenica je da bi se mnogo bolji rezultati po Srbiju mogli postići da je to učinjeno pre dve godine, ali mislim da, ipak, nije kasno. Svakako, mnogo više može da se postigne kroz angažovanje lobističke kuće nego bez nje. U Americi postoji još mnogo kuća koje mogu da pomognu Srbiji – ističe Dragojlović.
On naglašava da je najveći problem što neke aktivnosti po tom pitanju već postoje, ali su one izolovane i nekoordinisane među predstavnicima domaćih vlasti, tako da to samo može zbuniti lobi u ostvarivanju zacrtanih ciljeva.
– Ranije je javnost zbunjivala i pogrešna informacija o ceni angažovanja lobističkih kuća. Tvrdim da angažman jedne takve kuće, koja može ostvariti realne ciljeve, košta najviše milion dolara, ili čak 600.000 ili 800.000 dolara, što za državu nije veliki novac. To je mnogo manja suma od deset miliona sa kojom se ranije spekulisalo – tvrdi Dragojlović.
Kesić objašnjava da angažovanje lobističke firme nije nikakva mudrost.
– Država treba preko ambasade da potraži lobističku kompaniju i dobiće više ponuda nego što će moći da pročita – kaže Kesić koji je uveren da bi se za taj posao prijavile i najveće američke firme jer, prema njegovim rečima, pozicija Srbije u slučaju Kosova ni pravno ni diplomatski uopšte nije loša.
Za vlasti u Srbiji veoma je važno da shvate da politika u Americi funkcioniše drugačije i da je važno ostvarivanje interesa, bez mnogo emocija.
– Ljudi koji rade u lobističkim kućama su dovoljno ozbiljni da ne prihvate nešto što je nemoguće ostvariti. Uz saradnju sa srpskim kokusom na Kapitol hilu i organizacijama koje rade na promociji srpskih interesa, kao i sa našom ambasadom, interesi Srbije mogu biti realnije ostvareni – kaže Dragojlović.
On kaže da će angažovanje lobističke grupe biti značajno kako za pregovore Srbije o Kosovu, tako i za pregovore o pridruživanju EU, sa MMF i za druga važna pitanja.
