Miodrag K. Skulić
Poslovanje Fijat automobila u 2012. godini
Privredno društvo Fijat automobili Srbijau Kragujevcu osnovano je i upisano u Registar Agencije za privredne registre 14. oktobra 2010. godine. Osnivači društva su 66,67 odsto Fiat Group Automobiles, S.p.A, Italija i 33,33 odsto Vlada Republike Srbije. Društvo danas ima upisan, odnosno uplaćen i unet kapital u iznosu od 30,7 milijardi dinara, od čega je 20,5 milijardi dinara inostrani partner i 10,2 milijarde dinara Republika Srbija, i to u novcu 5,2 milijarde dinara i u nepokretnostima i pokretnim stvarima pet milijardi dinara.
Društvo je u 2012. godini imalo 1.798 zaposlenih, što je 861 radnik više nego godinu dana ranije. U 2012. ostvaren je ukupan poslovni prihod 40,8 milijardi dinara, 5,3 puta više u odnosu na 2011. U prošloj godini iskazan je gubitak u poslovanju od 222 miliona dinara, ili oko dva miliona evra. S obzirom na investicije i osvajanje proizvodnje automobila,to je više nego zadovoljavajuće. U strukturi prodaje izvoz automobila u 2012. godini učestvovao je sa 5,9 odsto, a u prodaji na domaćem tržištu sa 4,1 odsto. Učešće delova i drugog materijala koji se ugrađuje u ova Fijatova putnička vozila u ostvarenoj prodajnoj vrednosti je 86,44 odsto.
Prema tome, razlika u ceni koja predstavlja cenu rada, amortizaciju nepokretnosti i opreme, tekuće i finansijske rashode u 2012. godini je 13,56 odsto i činila je 4,7 milijardi dinara ili oko 42 miliona evra. Ako se izuzme amortizacija od 4,7 milijardi dinara, proizlazi da naš društveni proizvod u toj godini nije uvećan ni za jedan evro.
Za bruto zarade 1.798 zaposlenih u 2012. obračunat je rashod od 1,7 milijardi dinara, ili oko 15 miliona evra. Iz ostalih prihoda pokriveni su veći ukupni rashodi od ukupnih prihoda, pa je iskazan gubitak u poslovanju od oko dva miliona evra, ili 222 miliona dinara.
Ovo privredno društvo sopstvenim preostalim kapitalom pokriva samo 15,6 odsto ukupno angažovanih poslovnih sredstava, dok su obaveze društva prema dugoročnim i kratkoročnim kreditima, dobavljačima iz zemlje i iz inostranstva i porezima i drugim javnim dažbinama na kraju prošle godine dostigle 122,6 milijardi dinara, ili milijardu i 78 miliona evra.
Ko su finansijeri ovog privrednog subjekta iz Kragujevca u koje ministar privrede i finansija polaže nadu da će biti lek za posrnulu srpsku privredu? To su: u iznosu od 428 miliona evra Evropska investiciona banka, 74 miliona dinara obaveze prema povezanim pravnim licima iz grupacije Fijat, 122 miliona evra obaveze prema dobavljačima iz inostranstva, 32 miliona evra obaveze prema dobavljačima u zemlji i 42 miliona dinara obaveze po osnovu poreza i ostalih javnih prihoda.
U iznosu od 42 miliona evra (razlika u ceni rada, amortizaciji nepokretnosti i opreme i tekućih finansijskih rashoda), najveća stavka od 10,4 miliona evra je obaveza Republike Srbije za plaćanje svih radova i izvršenih usluga i nabavku opreme za komunalne usluge, zamenu krova, finansiranje specijalne infrastrukture, Republika Srbija, u skladu sa zaključenim ugovorom, nadoknadiće iznos do 75 miliona evra, pod uslovom da se ispune svi uslovi iz ugovora.
Da zaključimo, ništa spektakularno neće se dogoditi u korist Republike Srbije, jer se radi o visokom stepenu uvoza, a ugovorom nije zahtevano od italijanskog partnera da u značajnijem obimu u proizvodnju uključi domaće kooperante, te na drugoj strani ne treba očekivati znatan broj novozaposlenih. Državni zvaničnicisamo govore o milionima evra izvoza, a zanemaruju visoke iznose uvoza. No ovaj poduhvat treba smatrati značajnim, ali ne i poslom veka.
Direktor Instituta za ekonomsko-pravne ekspertize
Miodrag K. Skulić
Pročitajte i tekst :
FAS najveći izvoznik ali i uvoznik
09-07-2013 12:05 | Privreda | Autor / izvor: Šumadijapress, Tanjug
Najveće učešće u izvozu iz Srbije u prvih pet meseci ove godine imali su Vojvodina i region Šumadije i Zapadne Srbije sa po 32,8 odsto, dok je najveće učešće u uvozu imao Beogradski region – 42,5 odsto, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
U izvozu sledi Beogradski region sa 21,7 procenata, region južne i istočne Srbije – 12,5 procenata, a oko 0,2 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Prema Standardnoj međunarodnoj trgovinskoj klasifikaciji, u izvozu najveće učešće imala su drumska vozila sa 713,7 miliona dolara, električne mašine i aparati – 417 miliona dolara, obojeni metali – 293,3 miliona dolara, proizvodi od metala – 234,8 miliona dolara i odevni predmeti i pribor za odevanje – 211,7 miliona dolara.
Povećan izvoz Srbija duguje upravo kragujevačkom proizvođaču automobila, odnosno fabrici Fijat automobili Srbija. Podsetimo, FAS je zvanično najveći srpski izvoznik tokom prvih šest meseci ove godine.
Međutim, prema podacima RZS, a na osnovu već pomenute međunarodne klasifikacije, proizvođači drumskih vozila prednjače i u uvozu, i to sa sa 922,3 miliona dolara, a slede nafta i naftni derivati – 613,3 miliona dolara, prirodni gas – 447,7 miliona dolara, električne mašine i aparati – 330,5 miliona dolara i medicinski i farmaceutski proizvodi – 280,5 miliona dolara.
Najveće učešće u uvozu, posle Beogradskog regiona, imala je Vojvodina – 28,9 odsto, region Šumadije i Zapadne Srbije – 19,7 odsto, region Južne i Istočne Srbije – 8,1 procenat, a oko 0,8 odsto uvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Tu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima, naveo je RZS.
Na primer, uvoz nafte i gasa, najvećim delom se obuhvata u regionima Vojvodine i Beograda, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije
