Prigodno: Rođendanski govor čedomira Jovanovića

Svi smo mi LDP Fidelinka

Osam godina postojanja Liberalno demokratske partije
(LDP) bio je retorički izazov za predsednika ove zabavne udruge,
čedomira Jovanovića, koji je svoj govor koncipirao na avanturi misli,
maratonu aformizma i hodanju kroz doline ograničenog sjećanja glede
propale karijere od koje danas svi peru ruke. Opaljen obećanjima za
učešće u nekoj novoj vlasti, Jovanović čedomir o svojim kadrovima govori
kao o uporišnim tačkama svakog normalnog čoveka koji voli Milana Beka
ili sve vrste testenina; izbor je vaš

ONCE UPON A TIME, BAJKA: Petog novembra 2005. godine popili smo po čašu pića pre nego što smo sišli do samog Doma omladine, ne zbog toga što smo imali strah u sebi pred onim s čim ćemo se tamo suočiti
nego zato što smo odlučili da proslavimo i obeležimo stvaranje nečeg
što smo smatrali važnim, značajnim i velikim, naravno, i za svakog od
nas koji smo se tog dana tu okupili, ali i za ovu divnu zemlju.

ONCE UPON A TIME IN WONDERLAND CALLED SERBIA:
Pokušajte da zamislite svoje živote i živote sveta oko nas u vremenu iza
2020. god.  i shvatićete koliko je bio neizvestan taj put na koji smo
krenuli pre osam godina. činjenica da se večeras okupljamo, da
proslavljamo to divno vreme koje smo proveli zajedno ne čini nas samo
vrednim zbog toga što smo opstali i taj put zajedno prešli s ambicijom
da ne stanemo nego da idemo dalje, nego nas čini i odgovornim
prema onom u šta smo uložili svoje živote, prema podršci koju smo dobili
i zbog koje je taj naš zajednički put i putovanje tako značajno, i
prema poslu koji nije završen. U ovom vremenu i ovom trenutku bilo bi
besmisleno bežati od okolnosti u kojima se nalazimo.

KAKO DA NE BUDEM MILAN BEKO: Ključno pitanje na koje sam tražio odgovor je da li se možemo baviti politikom, a ne postati onakvi kakva je politika oduvek u Srbiji.
Kako je moguće biti deo tog sveta, uticati na njega i raditi s njim, a
opet ostati onakav kakav moraš biti da bi taj svet menjao. Nema potrebe
za praznim i šupljim rečima. Ako morate da uradite posao koji je pred
vama onda krenite ka njemu prečicom, pa je to put koji u ovom trenutku
naša stranka treba da izabere.

DRAGI MILANE BEKO, HVALA TI: Svi smo deo jednog
velikog posla, i u tom poslu pored nekih ličnih ciljeva koji nisu izraz
naših ličnih sebičluka nego dokaz naše normalnosti, ima i tako puno
sveta s kojim se nikad nismo razumeli i s kojim se sad srećemo.

SVI SMO FIDELINKA: Ne znam šta je za vas šokantnije –
razlike koje su tako uočljive i neizbežne između nas i stranaka na koje
smo prirodno upućeni ili sličnost sa strankama s kojima smo oduvek bili
u sukobu. Za mene to nije pitanje izbora između đilasa, Vučića, LDP u
opoziciji i LDP na vlasti, nego pitanje sposobnosti i spremnosti da se
uradi nešto korisno za našu zemlju.

OVO ćE SE DOPASTI JELENI MILIć: Ako je nešto pogrešno, onda to priznajte sebi. Ako je nešto teško, nemojte od toga da bežite.

čINI MI SE DA JE TU BIO LUKOVIć: Kad smo 2005.
godine stali jedni pred druge u Domu omladine naša ideja nije bila
posvećena obračunu sa svima koji su od nas napravili otpadnike u našem
društvu i ljude koji se osećaju odbačenim. Mislim da je pre
svega ta naša bliskost i čvrstina veze koja nas je čuvala zajedno
zapravo izvirala iz činjenice da želimo da budemo korisni i uradimo
nešto dobro za svet kojem pripadamo. Istina da su nam na najbrutalniji način uskratili pravo na tako nešto danas nas obavezuje da iskoristimo šansu.

ŽABLJI BATACI, OPET NA MENIJU: Pozivam vas da taj posao uradimo zajedno, da ne lažemo jedni druge, da progutamo najružniju i najveću žabu, da ne gubimo vreme s onima koji su od nas bežali prethodnih osam godina,
da se ne osećamo obaveznim da još jedanput žrtvujemo ovu divnu stranku i
sve ono što je čini vrednim tako što ćemo šminkati ono što se više ne
sme šminkati.

BEZNADEŽNI DS, SHVATIH: Razgovarali smo s Demokratskom strankom bez ikakvih iluzija. Vrlo dobro smo znali ko sedi naspram nas. Reći ću vam šta je za mene lično bio nerešiv problem. To nije sećanje na ono što su oni nama uradili, nego osećaj beznadežnosti
koji je toliko jak u priči koja je navodno posvećena nekom zajedničkom
cilju i poslu. Ako je nešto pogrešno, onda to priznajte sebi. Ako je
nešto teško, nemojte od toga da bežite. Mislim da mi možemo da
uradimo puno toga dobrog za ovu zemlju, ali nikad nećemo doći u priliku
da odemo dalje od ispravnog komentara ukoliko pomislimo ćemo moći da
uređujemo okolnosti u kojima ćemo se suočiti sa izazovima pred nama. Ne treba bežati od posla i ne treba ulaziti u bilo kakav posao.

ZORAN đINđIć, MALI LDP ZAčIN: Onaj posao koji vidim
pred nama je posao zbog kog postojimo. On je posvećen miru koji nam je
potreban, iskrenim promenama koje ovaj svet treba da učini onakvim kakvi
su najbolji među nama. On nije izraz našeg pijeteta prema
Srbiji koju danas simbolizuje Zoran i na to se ne podsećamo javnim
plakatima, nego je pre svega izraz života koji nije nestao tog 12. marta
2003. godine kad je Zoran ubijen. 

DA NAŠI LJUDI SEDE U UPRAVI BEOGRADA, NEGO ŠTA: Pred nama je nekoliko vrlo dinamičnih dana. Očekujem
da će republička vlada uputiti poziv našoj stranci da učestvuje u
vođenju Beograda do raspisivanja izbora i organizovanja izbora krajem
februara, početkom marta. Ne znam da li je to po zakonu ili ne, neka o
tome misli onaj ko te odluke donosi, ali želim da naši ljudi sede u
upravi Beograda, da ne dozvole da Beograd postane plen Dačića i Vučića i da u svakom trenutku ostanu uporišna tačka svakog normalnog čoveka
kom je potreban neko posvećen vrednostima i idejama koje su, nažalost,
sve do ovog trenutka ostale neostvareni san ljudi s kojima se svakog
dana srećemo u gradu.

UVEK SMO SE ŽRTVOVALI ZA BOLJU TESTENINU: Puno toga
je ova stranka uradila od svog postojanja, ali ako se traži jedna reč
kojom će se opisati ono što je bila sudbina LDP, onda je to jedna vrsta žrtvovanja,
posvećenosti opštim interesima i spremnost da se plati bilo koja cena u
ime tog opšteg interesa. 2008. godine smo zaboravili 2003. i 2004. god.
i odnose DS i Koštunice i prešli preko tog licemernog pomirenja sa
socijalistima i tražili u toj koaliciji samo ono što smo mi videli i
niko drugi osim nas.

DA ODRŽIMO OVU ZEMLJU PREKO FIDELINKE: Pet godina
posle toga mi se vraćamo, ne bih rekao na velika vrata, nego na prostor
kome prirodno pripadamo, koji je u međuvremenu postao beživotan. Nije se promenila naša stranka, perspektive su nam se suzile. Počeli su svi drugi da žive onaj život koji mi živimo već osam godina, život bez izbora i mogućnosti. Ili
ćeš ostati na svojim nogama ili ćeš nestati. Žao mi je što je Srbija
suočena sa jednom takvom istinom. Mi smo najmanje odgovorni za te
činjenice, ali smo dužni da ovu zemlju održimo na nogama i da od nje
napravimo ono što je oduvek bila naša stranka – mesto
međusobnog uvažavanja, poštovanja različitosti, tolerancije, ali
istovremeno mesto na kom važe pravila koja se inače ne poštuju u Srbiji,
ideja da nam je svako potrebna, da svako može da dođe i bude koristan i
da niko ne može da očekuje da mu se toleriše nerad.

SREđENA SRBIJA, NAŠ GASTRONOMSKI RECEPT: U ovom trenutku smo suočeni s tim perspektivama i želim da krenem zajedno s vama u susret. Organizovaćemo
Glavni odbor stranke u narednih deset dana. Imali smo sednicu
Predsedništva na kojoj smo ozbiljno o svemu razgovarali. Pre
toga smo sate potrošili u međusobnim razgovorima, ne s idejom da
kalkulišemo jer se plašimo nego pre svega tražeći onu vrstu
argumentacije koja je potrebna kako bi se društvo motivisalo, jer mi u ovom trenutku ne smemo izgubiti zemlju kao što je to bio slučaj 2008. godine, jer niko tu Srbiju ne može da uspravi i podigne na noge. Ideje sređenog sveta je nešto čemu treba posvetiti naše buduće vreme.

PAZITE ŠTA KAŽEM: Ili ćeš ostati na svojim nogama ili ćeš nestati.

KRčIMO PUT, SKRAćUJEMO KUT: U tom svetu, koliko god
to hteli da prihvatite ili ne, budite svesni da nećete pobeći od
činjenice da postojimo zato što krčimo put. Kad danas vidite
druge koji tako trapavo interpretiraju i neuspešno citiraju ono što smo
mi oduvek govorili, nemojte da brinete za svoju budućnost. Budite
sigurni da u toj budućnosti Srbija čeka na nas, jer je neko potreban da
bi se sačuvala ta obala bez koje budućnosti neće ni biti.
Razlike koje postoje i unutar stranke i u samom društvu treba čuvati,
one normalne uvažavati, one loše lečiti. Mi smo svako na svoj način svoj
život proveli u rovovima i ja iz njih želim s vama da izađem.

TOLIKO SMO NEKORUPTIVNI, DA SVI HOćE S NAMA: Ne
mislim da nam je dužnost da pokažemo da nam je stranka neuništiva i da
može da izdrži svaki pritisak, već da ovog puta pokažemo i onu drugu
osobinu koja je tako malo dolazila do izražaja, koja postoji u nama,
između ostalog osobinu koja je tako dragocena da je više niko ne
ignoriše. Ništa se nije promenilo u našim uverenjima, a odjednom smo stranka s kojom bi želeli i jedni i drugi. Ne mislim da je to loše. Želim da vam čestitam zbog toga i da vam kažem da smo zbog toga drugačiji od svega što nas u ovom trenutku okružuje.

PAMETNIM KORAKOM KROZ MINSKO POLJE, BEZ NAŠE VOLJE:
Kako će izgledati naš naredni susret? Mislim da ćemo biti u središtu
društva koje tumara, okruženi ljudima, širim krugom ljudi od onih koji
nas danas okružuje, koji razume misiju kojoj smo posvetili svoje živote.
Nažalost, taj put koji je pred nama je još minsko polje, ali hajde da kroz njega prođemo pametno, čuvajući jedni druge.
Mislim da je to ključno u ovom trenutku i da mi tu nemamo pravo ni na
kakvu ličnu dilemu. Ljudi koji vode stranku, koji donose odluke u ime
stranke s tim treba da se suoče i nek nose teret svojih ideja i
opredeljenja, a ja ću te ideje uvek pruhvatiti i tražiti da stranka bude onakva kakva je bila onog prvog dana kad smo se sastali u Domu omladine. Tad smo možda bili mlađi, ali mislim da su nam želje jednako mlade. Odrasle su generacije.

SVADBE SU MOJA BUDUćNOST: Ja više sad držim govore na svadbama
nego na stranačkim skupovima i nije mi žao zbog toga. Moja Jelena je
bila u osmom mesecu s Janom, a ona danas ima osam godina, što valjda
govori i o meni nešto. Mislim na jednu vrstu lekcija koje su za mene
bile dragocene. Tad nisam znao da slušam ljude dovoljno pažljivo
kao što to činim danas. Drago mi je zbog te osobine koju sam u
međuvremenu otkrio u sebi. Isto mi je drago što je još snažan
taj unutrašnji glas koji s jedne strane toleriše te dijaloge, ali s
druge strane beskompromisno čuva put na koji smo krenuli. Želim vam puno
sreće i divim vam se zbog svega što je ostalo za nama. Živeli!