Spava sklupčana kao fetus sa palcem desne ruke u ustima. Zlaćano žuta kosa rasula se po jastuku i većem dijelu lica. Djevojčica koja je požurila da postane žena vjerovatno sanja majku iz čijeg je zagrljaja prerano pobjegla. Posmatram je dugo i dođe mi da je probudim, pitam šta je sanjala i pošaljem roditeljima da proživi djetinjstvo koje je željom za preranim odrastanjem prekinula.
– Spavaj, spavaj malena.- promrmljah izeneda raznježen i tiho napustih spavaću sobu.
Sad imam dovoljno piva u frižideru i još dvije Havane koje sam maznuo pijanom Žanu, ali nemam želju za pivom i mirišljivim duvanskim dimom. Ipak posežem za pićem i duvanom jer mi ništa pametnije ne pada na pamet a i ne spava mi se. Inače spavam vrlo malo, odnosno iako u krevetu provodim dosta vermena rijetko se to može nazvati spavanjem, uglavnom je to stanje polusna u kojem redovno preživaljvam ponovo protekli dan.
Ne želim polusan, želim da zaspim bez ikakvih snova i da se jednom probudim bez duboke bore na čelu koju steknem prilikom svakog spavanja. Želim i da se jednom probudim zbog sunčevih zraka koji se probiju kroz prozor i pomiluju spavača po licu i da to bude mirno buđenje sa protezanjem a ne iskakanje iz kreveta i posezanje za oružjem.
Pivo je hladno ali mi ne prija, ne prija mi ni cigara možda bih morao nešto pojesti ali sam lijen da ustanem i odem do frižidera i uzmem nešto. Rado bih pojeo supu, bilo kakvu supu samo kada bi je neko skuvao i donio na sto u ovo rano jutro. Samo niko nije toliko lud ili toliko dobar da to uradi ili možda?
Pa naravno probudit ću Sonju i pokušati da je privolim da mi skuva supu. Lijen sam da ustanem i odem do spavaće sobe, lijen da govorim, lijen da molim pritiskam R na telefonu i cujem kako Sonja gunđa i podiže slušalicu. Shvatila je da sam to ja jer vjerovatno niko drugi nema tako neslan smisao za humor.
– Hej čovječe?! Da se nisi parzlizovao pa mi to činiš?- upita upalivši svjetlo.
– Ljubavi moja, nekakav bezobraznik te probudio a ti optužuješ mene.- izgovorih.- najprijatnije osmjehnut.
Zna da lažem, poznaje me dovoljno dugo i zna da sam najljubazniji kada lažem, kao uostalom većina dvonožaca, najlakše se laže sa ljubazno nacerenom njuškom, ipak glumi da mi vjeruje.
– Koliko je sati? Kao da će svanuti.- upita protegnuvši se i zijevnuvši glasno.
– Jutro je, jesi li gladna?- upitah lukavo krčeći put prema svojoj supi.
– Ne, odkud ti to pada na pamet, znaš da nikad ne doručkujem.- odgovori ponovo se protegnuvši, krupne jedre dojke pobjegoše iz uskog bade mentila i zaigraše pred mojim očima.
– Držala si u snu palac u ustima, vjerovatno si sanjala da si gladna.-
– Gledao si kako spavam?
– Pokrio sam te da se ne prehladiš i poljubio.-
– Poljubit ću te iako ti ne vjerujem u potpunosti.- dirnutim glasom reče nadvivši se nad mene. Dojke me pomilovaše po golim grudima a meke vlažne usne na kratko dodirnuše moje.
– Skuvaj mi supu.- rekoh nasmiješivši se.
– A tako, zato si me budio. Hoću ako mi izmasiraš leđa.- reče protegnuvši se još jednom.
Masiranje leđa se možda ne smatra posebno često prijeminjavom predigrom, ako se uopšte može smatrati predigrom. Ona insistria da je masaža leđa intimna kao i poljubac ili milovanje dojki i skoro uvjek moram da joj masiram leđa iako u tome ne nalazim ni malo zadovoljstva.
Ne bunim se masažom i seksom ću platiti supu koju će mi skuvati ako mi posle svega bude do supe.
Zapelo je, ne mogu da svršim ma koliko se trudili i ona i ja. Pivo i sjećanje na Bjanku i njene iskežene zube u kojima je ostao nomadić moje kože ne dozvaoljvaju mi da dodirnem nebo.
Umorna i razočarana zbaci me sa sebe i frkćući ljutito odjuri u kupatilo,, siguran znak da neću dobiti željenu supu.
Još sigurnije od njene ljutnje ubjedi mi da odustanem od supe Žanov poziv. Nije se izvinuo što zove tako rano niti rekao zašto me zove, rekao je jednopstavno da se nacrtam kod njega.
Žan je debeo i ružan čovjek i kada je potpuno odmoran i dotjeran za izlazak. Tek mamuran izgleda kao da ga je doktor Frankeštajn oživio iz mrtvih namjerno izabravši posebno ružnog mrtvaca.
– Pročitaj ovo.- prevali preko otromboljenih debelih usana i pruži otvorene novine.
Neko me je pretekao, neko kao da je ukrao moje misli prozvao u Pogledima njega, njegovog kuma Gišu i sveštenika. Na cijele dvije stranice nepoznati je pokazao da je veoma dobro čak bolje od mene upućen u njihove prljave poslove. čikin, potpisao se kao čikin. Moram sakriti osmijeh koji mi se iskrada na licu dok čitam pikanteriju, da mi to Žan nebi uzeo za zlo ili me čak optužio da sam autor teksta ili informataor potpisnika tih redova.
– Ko je čikin?- upitah završivši sa čitanjem.
– To ćeš ti sazanti, jer ako se ono što se kod Orlavića desilo juče pojavi u sledećem broju… uh idi i saznaj kako znaš ko bi mogao biti taj…taj kurvin sin.-
Glas mu zadrhta od prigušenog bijesa a lice poprimi modrozelenu boju. Bojim se da bi ga mogao snaći infarkt, ako ne sada ono kada iziđe sledeći broj Pogleda ako do tada neko ne eliminiše tog čikina.
– Beograd, rekao si da idem u Bograd po kevu, pa mogu svratiti u redakciju i pitati.- započeh namjerno glumeći budalu.
– Hej, nemoj da kenjaš, nije pravo vreme za to. Taj čikin me bre optužuje za takve stvari, za svari za koje se sedi u ćorki i ti misliš će ti u redakciji otkriti njegov usrani identitet. Beograd i Poglede će preuzeti neko drugi a ti, ti ćeš ovde, baš ovde da tražiš tog ludaka.
– Kako, kako misliš da nađem iglu u plastu sijena? Da idem od čovjeka do čovjeka i pitam; hej poznaješ li čikina?- upitah dozvolivši sebi da povisim ton. Ljut sam na tog čikina jer mi je pojavljivanje njegovog teksta pokvarilo odlazak u Beograd kao i odlazak da vidim porodicu, a ljut sam i na Žana što od mene očekuje da nađem i kaznim tog istog.
– Uzmi ove novine i idi od kafane do kafane u kojoj se okupljaju naši, komentariši ovo su svjedno svi čitali, nanjušit ćeš već onog koji ima pojma o ovome, ne vjerujem da je taj čikin sam.- odvali Žan i mahnu rukom da odem, da mu se sklonim ispred zakravaljenog pogleda jer mu svojim ponašanjem kvarim ionako loš dan i još lošije raspoloženje.
