Kao što drugi ljudi odlaze na more ili na zimovanje, Hildegard Rot svake godine dođe u Beograd makar na nedelju dana, a onda najčešće ostane i duže. Posećuje prijatelje. Prvi put je došla u Beograd kao lektor za nemački jezik na Filološkom fakultetu.
Bilo je to u Titovo vreme, kako sama kaže, od 1975. do 1979. godine. I zaljubila se u ljude, u grad, u naš poseban način humora, u mentalitet.
– Nekoliko puta sam se za vreme mog službovanja selila po Beogradu. Prvo sam stanovala na Banovom brdu, zatim u Bulevaru revolucije i poslednji put u Ulici 7. jula. U Srbiji mi se dopada taj neočekivani spoj, ili sudar istorije i stvarnosti. čitav Balkan je pun istorije, počev od one najstarije, rimske Kad sam prošle godine bila u Beogradu, imala sam malo više vremena nego obično, pa sam uzela knjigu Svetlane Velmar-Janković „Dorćol“ i onda sam čitala o svakoj ulici, hodala kroz njih, videla čukur-česmu, obišla crkvu Ružicu, Uzun Mirkovu… Volim Dorćol, on ima poseban šarm. Vaša istorija je vrlo bogata – priča naša sagovornica.
Hildegard Rot je do pre nekoliko godina, kad je otišla u penziju, predavala srpsko-hrvatski jezik na univerzitetu u Frajburgu. Bila je pravi slavista tzv. „stare nemačke škole“. U svojim naučnim istraživanjima proučavala je stvaralaštvo Dositeja Obradovića i uticaj nemačkog prosvetiteljstva na njega.
Ona je sarađivala kao lektor i autor na izradi udžbenika za učenje nemačkog jezika, koji se još koristi na Kolarčevom narodnom univerzitetu. Održala je takođe niz predavanja u Srbiji nastavnicima koji predaju nemački jezik u osnovnim i srednjim školama, koje je organizovao Geteov Institut. Kao pedagog pratila je i još je u vezi sa svojim studentima sa Beogradskog univerziteta. Aktivni je član nemačkog Društva za jugoistočnu Evropu. Piše recenzije iz ove oblasti, a aktivna je i u Geteovom društvu u Vajmaru.
Pitamo je šta joj se toliko sviđa u srpskom mentalitetu?
– To što tamo ljudi uvek nađu vremena za druge, to što vas uvek i odmah prihvate u društvo, čak i kad ste stranac i ne znate baš najbolje jezik. Zatim prijatna atmosfera, da ne pominjem tradicionalno gostoprimstvo. Dragi su mi ti ljudi i volim da budem u Srbiji.
