Promene u veličini i gradji štitaste žlezde, uobičajno se otklanjaju klasičnom operacijom, što podrazumeva: rez dužine oko 8 centimetara, traumu okolnog tkiva, ušivanje, nošenje drena, bolnički tretman od nekoliko dana, i upadljiv ožiljak na vratu, čije zarastanje zahteva dosta vremena.
Problem uvećanje štitne žlezde, može se se rešiti i na jednostavan, relaksirajući način. Bez klasičnog hiruškog reza, konca i drena. Uz minimalni rez i flaster, bez ožiljaka koji će naružiti izgled.
Ova neinvazivna tehnika, indikovana je kod uvećanja tiroidne žlezde, nezavisno od uzroka. Njen začetnik i jedan od retkih hirurga u svetu, koji problem uvećanje štitne žlezde otklanja u jednodnevnoj hirurgiji, gotovo bez tragova na koži, je Prim. dr sc. med. Dejan Ilinčić.
Do sada je obavio više od 3.000 operacija, primenom tehnike MIVAT. Od prošle godine, i u lokalnoj anestiziji. Operiše u Banja Luci, Podgorici, Beogradu, Novom Sadu, Subotici.. Dubaiu.
Medicinski fakultet završio je u Novom Sadu. Paralelno sa torakalnom hirurgijom koju je specijalizirao i stekao zvanje primarijusa, usavršavao je endokrinu hirurgiju koju je 2009. godine subspecijalizirao i kasnije doktorirao u Beogradu. “Minimalno invazivnu tehniku video asistirane tiroidektomije” ( MIVAT) , kako se stručno naziva ova komforna metoda, dr Ilinčić je započeo pre desetak godina, a zatim usavšavao u Italiji kod tvorca ove tehnike endokrinog hirurga, prof. Mikolija. Primenom tehnike MIVAT, dr Ilinčić je do sada obavio više od 3.000 operacija. Od prošle godine, i u lokalnoj anesteziji!
Hirurgija bez tubusa
Jedini je hirurg u svetu, koji problem uvećanje tiroidne žlezde otklanja u lokalnoj (regionalnoj) anesteziji.
— Pacijent je bez tubusa, u svesnom stanju, normalno diše, oseća se opušteno, može da priča sa nama tokom operacije. Nema neprijatnosti, mučnine, koje ponekad nastaju kod potpune anestezije. Nakon operacije, pacijent može da vozi auto i obavlja uobičajne aktivnosti.
-Otvaranjem malog reza na vratu, kamera se uvodi u prostor nastao podizanjem kože, čime se neposredno pristupa tkivu štitne žlezde bez potrebe presecanja mišića koji praktično ostaje celovit i netaknut, zajedno sa okolnim tkivom. Zato za razliku od klasičnih invazivnih zahvata, primenom tehnike MIVAT ne ostavlja posledice po okolna tkiva i nema postoperativnih bolova. . Nema ušivanja i nošenja drena, rez je dužine tek 2 centimetara. Nakon intervencije uz običan flaster pacijent ide kući, može da se umiva i kupa. Sutradan skida flaster i vraća se redovnim aktivnostima. Minimalan rez brzo zarasta, neprimetan je, ne naružava izgled pacijenta.
Dr Ilinlić ističe da su promene u gradji štitne žlezde, koje se manifestuju čvorovima, u najvećem broju slučajeva – benigni. Mogu se opipati prstima i dijagnostikovati ultra zvukom. A čvorovi koji se ne mogu napipati, obično su manji od centimetra.
-Tada nemaju nikakvih simptoma. Ali se njihovim rastom povećava pritisak na dušnik i jednjak, što izaziva smetnje pilikom disanja, gutanja, funkcije glasnih žica, ponekad neprijatan osećaj “loptice” u grlu i gušenja. Takodje promene u veličini štitaste žlezde mogu biti izazvane i funkcionalnim razlozima. Zapravo postoji više situacija kod kojih je indikovan zahvat na štitastoj žlezdi, kaže dr Ilinčić.
Kod velikih čvorova gde klasične operacije ostavljaju dugačke, upadljive rezove, intervencije tehnikom MIVAT rezultiraju rezom dužine 3 centimetara bez trauma okolnog tkiva. S obzirom na iskustvo, više hiljada uradjenih zahvata primenom ove tehnike, rez dr Ilinčića i kod velikih čvorova je manje upadljiv i četiri puta kraći od klasičnog.
Zbog pouzdanosti i komfora ove metode, gostujući je hirurg privatnih i državnih klinika u Srbiji i regionu, kao i bolnice “Blue Tree Clinics” u Dubaiu, u skladu sa licencom tamošnjeg ministarstva zdravlja.
Na pitanje šta su mu ciljevi u struci, odgovara: “Bezbolna i minimalno invazivna hirurgija. Ponekad je zahtevnija po lekara ali je jednostavnija za pacijenta. U tom pravcu, ide cela današnja hirurgija. I ne bih rekao da smo ispred, ali smo u koraku sa svetom ”.
Navodi i da postoje situacije kada hirurgija nije “inicijalno indikovana”. Kod problema recimo u radu štitne žlezde, hiper ili hipo funkcije.
I kad su maligni – nisu opasni
Od svih malignih promena u organizmu koje se mogu dogoditi, karcinomi štitne žlezde su najmanje zloćudni. U najvećem broju slučajeva se uspešno hirurški rešavaju, po pravilu bez kasnijih posledica.
— Usporen rad tiroidne žlezde usporava metabilizam, što uslovljava gojaznost, bolove u mišićima, umor. A simptomi pojačanog rada su ubrzan rad srca, povremeno preskakanje, uznemirenost, pojačano znojenje, otežano spavanje. Ovakva stanja leče se klasičnom terapijom. Hirurgija se primenjuje tek pošto se ustanovi da medikamentozno lečenje ne daje rezultate.
Problem tiroidne žlezde se danas češće javlja i lakše otkriva nego ranije. Pogadja uglavnom žene starosti izmedju 20-50 godina, četiri puta više nego muškarce. Faktori rizika su stres i nasledje.
S.N.
Prim. dr sc. med. Dejan Ilinčić Mob: +381 63 500 156
