Tamo 2011/2012. u pohodu na vlast Srpska napredna stanka je uspela da se predstavi i kao socijalni pokret žrtava tranzicije, jer to je i vreme „SEKE“ (Svetske ekonomske krize). Istraživanje Demostata pokazuje da su danas građani Srbije većinski zadovoljni životom, a nezadovoljni vlašću, političarima i institucijama, tako da aktuelna opozicija ne može da se homogenizuje na pitanju socijalnog nezadovoljstva. Otuda traži druge motivacione i integracione mehanizme.
Nakon neslavne propasti koalicije „Srbija protiv nasilja“, propasti koja je presudno uticala da se ozbiljno smanji poverenje građana u opozicione partije, opozicija se
prihvatila borbe protiv iskopavanja litijuma. I predstavlja je kao odsudnu. To je racionalno jer litijum je prvoklasno političko pitanje (kako ispravno kaže Zdravko Ponoš – litijum kao kohezivni faktor), ali se stiče i utisak da je „nasilje“ opozicija izgustirala. Ako su litijum i zaštita životne sredine glavne teme, onda je logično da ekološke organizacije i partije budu vodeća opozicija. Paradoks je da ne postoji velika, strukturirana, „zelena“ partija koja bi vodila opoziciju. Što i nije lako, jer imate antizapadne i prozapadne „zelene“. To pokazuje da podela za i protiv Vučića koja je afektivna demarkaciona linija današnje Srbije, ne odražava uvek suštinske dileme ovog društva. Čak ih Vučić i prikriva svojim hibridnim politikama.
I dalje nije jasno koga Vučić više zamajava – prorusku ili prozapadnu javnost u Srbiji. Da li je uverljivo ako se antilitijumska nacionalistička opozicija fascinirana Putinom bori protiv Vučićeve autokratije, jer to ne znači da se bori protiv autokratije kao takve. Zar ne?
***
U avgustu ove godine, u jeku antilitijumskih protesta poslanik Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta naglasio je da je ovo „seljačka buna“, da se narod bori za svoju zemlju i da nikakvi političari, niti javne ličnosti, ne treba da se mešaju u organizaciju protesta. Da proteste ne treba da vodi „krug dvojke“. Ali istraživanja Demostata pokazuju da je na protestima procentualno više gradskog stanovništva, pa i „kruga dvojke“, ako „krug dvojke“, realni i metaforički, apstrahujemo od isključivo Beograda i primenimo ga na svaku urbanu sredinu u Srbiji. Na proteste pozitivno reaguju bolje oni sa više obrazovanja. Uz dužno poštovanje seljaka, oni ne spadaju prosečno u više obrazovani stratum društva.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 666
Post Views: 55
