U Holandiji je objavljen izveštaj o legalnosti rata u Iraku.
Osnovni zaključak, nakon istrage o toj temi koju je sprovela specijalna holandska komisija, jeste da invazija koju su pokrenule Britanija i SAD nije bila u skladu sa međunarodnim pravom jer za nju nije postojalo odobrenje Saveta bezbednosti UN.
Holandska vlada je, navodi se u izveštaju, političke odluke stavila iznad zakona kada je podržala napad na Irak 2003. godine.
Istovremeno, u Britaniji se nastavljaju svedočenja pred novom istragom u pogledu iračkog rata; došao je red na bliskog saradnika tadašnjeg britanskog premijera i njegovog glavnog portparola Alistera Kambela.
Šta je presudilo?
Pravna ocena legalnost invazije Iraka, izveštaji obaveštajnih službi i njihovo tumačenje, ko je šta znao i kada i šta je zapravo presudilo kada se izražavala podrška vojnoj akciji u Iraku su pitanja kojima se bavila nezavisna holandka komisija.
Ona su gotovo istovetna onima koja su se već našla, i ponovo se nalaze, u žiži interesovanja britanske javnosti, ali za razliku od Britanaca, Holanđani su dobili jasne odgovore, ocenjuje BBC-jev dopisnik u Hagu Džoni Dajmond:
„Hladnim i jasnim rečnikom, u izveštaju se razaraju argumenti holandske vlade za podršku invaziji Iraka. Rezolucije Saveta bezbednosti UN iz devedesetih godina prošlog veka, navodi se u izveštaju, nisu predstavljale mandat za vojnu intervenciju. Rezolucija 1441, kojom je Iraku ponuđena poslednja prilika da ispuni obavezu razoružanja iznetu u prethodnim rezolucijama, ne može se, smatraju autori izveštaja, tumačiti kao odobrenje za vojnu akciju, bez prethodnog izričitog odobrenja Saveta bezbednosti. Stoga, zaključak je holandskog izveštaja, vojna intervencija protiv Iraka nije imala utemeljenje u međunarodnom pravu“, kaže Dajmond.
Upiranje prstom
U izveštaju se, navodi BBC-jev novinar, jasno upire prstom u tadašnju holandsku vladu:
„U izveštaju se ministri optužuju da su selektivno koristili izveštaje obaveštajnih agencija, i navodi se da holandske obaveštajne službe nisu ni raspolagale sopstvenim, nezavisnim informacijama. Premijer Balkenende, koji se godinama opirao pokretanju istrage, prikazan je kao neko ko je bio gotovo potpuno isključen iz procesa formulisanja politike u pogledu Iraka – taj zadatak je, navodi se u izveštaju, preuzeo tadašnji holandski ministar inostranih poslova Jap de Hop Shefer“, kaže on.
Za to vreme, u Londonu se nastavljaju svedočenja pred trećom komisijom koja istražuje pozadinu iračkog rata iz britanske perspektive.
Pred komisijom, na čijem je čelu Ser Džon čilkot, danas je govorio bivši portparol Tonija Blera i jedan od njegovih najbližih saradnika Alister Kambel.
Kambel je, kao što se i očekivalo, odlučno branio svog bivšeg šefa od optužbi da je „igrao kako su Amerikanci svirali“.
„Istinsko uverenje“ Tonija Blera
„Bler nije ušao u rat zato što mu je to rekao Džordž Buš. On je istinski bio uveren da se Iraku moramo suprotstaviti zbog toga što se nije povinovao zahtevima UN, i zbog toga što je sprovodio program razvoja oružja za masovno uništavanje uprkos zahtevima UN da prestane. To je bio Blerov stav od samog početka do trenutka kada se u parlamentu glasalo o pokretanju invazije. Sve do tog glasanja, premijer se nadao da će čitava priča da se završi mirnim putem. Istovremeno, bio je svestan da će, ako vojna akcija bude neophodna za sadamovo razoružavanje, morati da ubedi zemlju, parlament pa i svoj kabinet da je to jedino rešenje“, kaže Kambel.
Zamoljen da objasni zašto se, pored svih argumenata za obaranje sadamovog režima kojima je navodno raspolagao, Toni Bler koncentrisao na oružje za masovno uništavanje koje Sadam, ispostavilo se na kraju, nije ni imao, Alister Kambel je odgovorio:
„Ljudi se mogu stim slagati ili ne, ali Toni Bler je imao suštinski stav o tom pitanju – verovao je da je Sadamovo oružje za masovno uništavanje istinska pretnja, i da se čitav kontekst u kojem se on mora posmatrati promenjen 11. septembra. To je bio istinski bezbednosni problem. On je taj koji, kao premijer, mora da donese te velike strateške odluke, ne ja ili neko drugi. To je bila njegova iskrena procena britanskih strateških interesa na osnovu informacija kojima je tada raspolagao“, kaže on.
Svedočenje Kambela „sušta suprotnost“
Bivši portparol Tonija Blera je prilikom svedočenja odbacio i optužbe da je kontroverzni dosije o iračkom oružju, koji je služio kao opravdanje za pokretanje rata, „doteran“ kako bi delovao uverljivije i izrazio nezadovoljstvo zbog činjenice da mediji, kako je rekao, i dalje ne prihvataju zaključke prethodnih istraga koje su ocenile da vlada nije preuveličala opasnost koju Irak predstavlja.
BBC-jev unutrašnjepolitički komentator ocenjuje da je Kambelovo svedočenje bilo sušta suprotnost izjavama nekih drugih zvaničnika iz Blerovog užeg kruga koji su, pooput tadašnjeg ambasadora u Vašingtonu, sugerisali da je Britanija jeftino prodala svoju podršku SAD, a da zauzvrat nije dobila gotovo ništa.
Pred Ser Džonom čilkotom bi uskoro trebalo da se pojave tadašnji ministri odbrane spoljnih poslova i odbrane – Džek Stro i Džef Hun – ali se s najvećim interesovanjem, svakako, očekuje svedočenje samog Tonija Blera.
