PREDLOG ZAKONA O ZABRANI DISKRIMINACIJE KONAčNO PRED SRPSKIM POSLANICIMA
• Upkros najavi Jedinstvene Srbije da neće podržati zakon, on će najverovatnije biti usvojen uz glasove LDP
U Skupštini Srbije juče je počela rasprava o Predlogu zakona o zabrani diskriminacije koji je proteklih desetak dana uznemirio i podelio javnost uplašenu da se gej populaciji daju prevelika prava i na mala vrata uvodi legalizacija istopolnih brakova.
Upkros najavama članice vladajuće koalicije Jedinstvene Srbije da neće podržati zakon, on će najverovatnije biti usvojen uz glasove LDP-a. Ostale opozicione stranke najavile su da neće glasati za zakon. Najžustriji protivnik je DSS, koji zastupa stavove SPC i drugih tradicionalnih verskih zajednica koje su prošle nedelje uspele da povuku zakon iz skupštinske procedure, ali je on ove nedelje ipak vraćen bez suštinskih promena. Prema njihovom zajedničkom stavu, trebalo bi, između ostalog, iz spornog člana 21 brisati da „svako ima pravo na slobodu izražavanja seksualne orijentacije“, uz objašnjenje da ni Ustav ne garantuje tu slobodu.
U vladajućoj koaliciji tvrde da je donošenje ovakvog zakona neophodno zbog daljih evrointegracija i ulaskaSrbije na belu šengen listu. Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar čiplić nema dileme da će zakon biti usvojen, ali da nije postignut konsenzus sa verskim zajednica.
Legalizacija istopolnih brakova?
Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Biljana Kovačević-Vučo kaže da je legalizacija istopolnih brakova perspektiva za koju treba da se borimo. Ona je ukazala da gej parovi u Srbiji ne mogu da nasleđuju imovinu, niti da je poklanjaju bez poreza i da je to bitno regulisati zbog pravne sigurnosti svih građana.
čanak izazvao pometnju
Najveću pometnju izazvalo je pojavljivanje lidera LSV-a Nenada čanka koji je privremeno izašao iz „Velikog brata“ kako bi glasao u parlamentu.
– Ugled parlamenta je daleko više ugrožen ulaskom u skupštinu nekih ljudi, nego mojim ulaskom u kuću „Velikog brata“. Nisam dobio novac za učešće, a u Skupštini sam uzeo neplaćeno – rekao je čanak.
– Pokušali smo da ih ubedimo da nema razloga za strah od sklapanja gej brakova. Zakon ne može da uvede ili zabrani takve brakove. To je stvar Ustava koji u članu 61. navodi da je brak zajednica muškarca i žene – rekao je čiplić.
U skupštinskim holovima opozicioni poslanici najviše su vređali lidera LDP-a čedomira Jovanovića optužujući ga da zastupa gej lobi i da je on za sve kriv. Jovanović im je odgovorio da su svi jednaki pred Bogom.
Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma nada se da donošenje ovog zakona neće biti uvertira za sklapanje gej brakova.
– Mislim da vladajuća koalicija ne sme toliko daleko da ide jer je to onda samoubistvo iz zasede za naše porodice. Mi ne možemo da zabranimo homoseksualizam jer je privatno pravo svakog čoveka da voli muškarce ili žene, ali sam protiv toga da na javnom mestu neko priča da je homoseksualac i ubeđuje nekog drugog kako je mnogo lepo spavati sa muškarcem. Ovim zakonom se legalizuju i sekte jer se daje pravo sektama da na javnim mestima mogu da pričaju o svom programu pošto je to njihovo ubeđenje i niko ne može da bude protiv toga – kaže Marković.
Poslanik Nove Srbije Aleksandra Janković ističe da se zakon donosi na brzinu bez prave javne rasprave zahvaljujući jakom gej lobiju koji je polemiku sveo na pitanje „da li je biti gej okej“.
Radikali podneli 400 amandmana
Potpredsednik SRS-a Dragan Todorović izjavio je da će odnos poslanika te stranke prema Predlogu zakona zavisiti od toga da li će i koji od 400 amandmana, koliko je SRS podnela, biti prihvaćeni. Todorović kaže zakon meša „babe i žabe da bi se prikrila namera i pokušaj razaranja društva“.
Šef poslaničke grupe DSS-a Miloš Aligrudić smatra da je Predlog zakona „loš, prepisan i neprilagođen našem pravnom sistemu“ i ne veruje da će amandmani koje je DSS-a dala biti usvojeni, niti da se njima može poboljšati „tako loš tekst“.
Zakonom o zabrani diskriminacije biće zaštićene različite grupe populacije kao što su manjine, pripadnici verskih zajednica, invalidi, zaposleni, lica koja traže zaoslenje, lica nad kojima se vrši krivična sankcija, maloletnici, deca, pacijenti, osobe diskriminisane na osnovu pola i seksualne orijentacije. Zakon će sankcionisati oblike neposredne i posredne diskriminacije, kao i povredu načela jednakih prava i obaveza, viktimizaciju, udruživanje radi vršenja diskriminacije, govor mržnje i uznemiravanje i ponižavajuće postupanje, a svako će imati pravo da ga nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti efikasno štite od diskriminacije.
INTERVJU – MIROSLAV MARKIćEVIć, POTPREDSEDNIK NOVE SRBIJE
SRBI TAOCI GEJ LOBIJA
• Nije ovde reč o evropskim vrednostima, već o tome da ovoj jadnoj zemlji i gej lobi pokaže koliko je moćan, kaže Markićević
– Ne smetaju mi homoseksualci, ali mi smeta da ignorišemo ostale čija su prava ugrožena u Srbiji. Nismo rešili probleme invalida, socijalno ugroženih, samohranih majki, a pričamo o gej paradama. Iza svega stoji jak gej lobi, a ovo je samo način da se pokaže koliko su ovi ljudi moćni u Srbiji – kaže šef poslaničkog kluba Nove Srbije Miroslav Markićević u razgovoru za „Vesti“.
• Zašto se protivite usvajanju zakona?
– Mi nismo apriori protiv zakona protiv diskriminacije, već protiv načina na koji je tekst došao na razmatranje u Skupštinu. Svi pričaju o tome kako je na insistiranje verskih zajednica povučen, a niko ne priča o tome kako je on došao pred poslanike, a to puno govori.
• O čemu?
– U toku noći skinuto je 12 ekoloških zakona koji su bitni za Srbiju i za zdravlje građana Srbije, a naturili su nam ovaj. Nisam protiv zakona, ali mi nije jasno zašto je toliki akcenat stavljen na homoseksualce kad on tretira i neke druge grupe koje su ugrožene. Na primer, invalide, a o njima ne priča niko.
• Da li ste homofobični kad vam toliko smeta?
– Svestan sam da je ovo dvadeset i prvi vek i nisam protiv ničijih prava, shvatanja vrednosti, morala ili polne orijentacije.
Ako se nađemo u istom toaletu…
Zakon je izazvao polemiku i van skupštinske sale, pa je tako Markićević u hodniku pitao poslanike radikala kako će u toalet ako se izglasa ovaj zakon.
– Postoji muški i ženski toalet, a gde će oni? I ako u zakonu stoji da oni mogu javno da iskazuju svoju polnu orijentaciju, šta ću da radim ako se nađemo u istom toaletu, a ja ne smem ništa, jer im po zakonu ugrožavam prava – rekao je u šali Markićević.
• A ipak ćete glasali protiv zakona?
– Ovaj zakon ostavlja veliki prostor za manipulaciju. Ako baš hoćete, razgovarao sam sa nekoliko homoseksualaca koji se sa ovim zakonom ne slažu i ne žele da neko zastupa njihove interese na ovakav način. Mnogi od njih misle da je to privatna stvar i da će usvajanjem zakona homoseksualci imati još više problema.
• Ko je „pogurao“ da zakon dobije prioritet?
– Pogledajte medije, ti koji lobiraju se javno eksponiraju. Onaj iz Gej strejt alijanse Milićević izjavljuje da će tražiti da se promene udžbenici i da deca u školama uče kako je to normalno, a državni sekretar Marko Karadžić ne reaguje.
• To ne znači ni da ih podržava…
– Zašto onda ne reaguje? Molim vas, u isto vreme govori kako će da izdvoji sredstva iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava za gej paradu. Da li to znači da i građani koji su heteroseksualne orijentacije treba da izađu na ulicu i pričaju šta vole? Pa to je privatno!
• Zar ovaj zakon nije bio uslov za stavljanje Srbije na belu šengen listu?
– Sam zakon nije uslov za belu šengen listu. Uostalom, i neke druge zemlje koje su članice Evropske unije imaju ovaj zakon, ali ne sa ovakvim sadržajem. Nama neko potura najgoru verziju.
• Šta ćete dalje uraditi?
– Uložili smo amandmane i pokušaćemo da popravimo ovaj zakon koliko je to moguće. I sama priča o homoseksualcima donela je veliku štetu moralu Srbije. Recimo, za ovaj zakon važi da će onaj ko ga bude kršio biti kriv. Nema prava da se brani, ne postoji mesto u zakonu šta ako neko dokaže da je nevin. Samo se ti kriv.
Bojana RAJIć
Politički život
Diskriminisanje ateističkih misionara
Zoran Grbić
petak, 13. mart 2009.
Stari Grci su pravili raskalašne svečanosti kojima su slavili Dionizisa, a Rimljani boga vina Bahusa. Takva slavlja su vremenom postajala sve razvratnija, pa su dovela do toga da su dekadencija i porok u onom vremenu predstavljeni kao društveno prihvatljive pojave, kao nešto što je normalno, moderno ,,opušteno“ i ,,in“, a sve koji nisu bili naklonjeni takvom razvratu predstavljali su kao konzervativne, protivnike napretka civilizacije i zaostale ljude koji ne razumeju savremena kretanja. I dionizije i bahanalije su za cilj imale ,,opuštanje“, postizanje ekstaze, oslobađanje duha i postavljanje telesnog uživanja kao vrhovnog principa, kojem su podređeni svi ostali, pri čemu samo uživanje nije bilo nužno vezano za suprotan pol. Obe svečanosti, i sva dekadencija koja je išla uz njih, jedan su od glavnih razloga za urušavanje te dve civilizacije. Danas više nemamo bogove Dionizisa i Bahusa, ali zato oni koji ne poznaju Boga imaju parade ,,ponosa“, koje služe istoj svrsi.
Kod nas, srećom, još uvek nije uloženo dovoljno novca da bi se medijski opravdalo organizovanje takvih parada razvrata, ali je pokret ,,kvira“ ipak dovoljno jak da iznova vrši pritisak na izvršnu i zakonodavnu vlast, ponovo se time stavljajući iznad njih i iznad interesa većine građana Srbije. Najnovija afera izbila je nakon što su predstavnici crkvi i verskih zajednica uložili legitimne primedbe na predlog Zakona o diskriminaciji, na šta su reagovali predstavnici nekoliko nevladinih organizacija i gej pokreta, uz ponovljene optužbe za klerikalizaciju društva. U medijima su primedbe verskih predstavnika uglavnom predstavljene kao udar na evropsku politiku Srbije i na evropske integracije, kao da je on još jedina stvar koja nam preostaje na putu za Evropu. Kao da se samo čeka da poslanici podignu ruke i eto nas u Briselu, iako niko nije spominjao da je protiv usvajanja zakona. Nakon takvih reakcija NVO sektora, oglasilo se i nekoliko stranih organizacija, koje su se zbog toga osetile pozvanim da prokomentarišu standarde vezane za ljudska prava u Srbiji i da eksplicitno zatraže od naših vlasti da se antidiskriminacioni zakon vrati u proceduru za usvajanje.
Zaboravlja se da za loš predlog odgovornost ne mogu da snose predstavnici verskih zajednica, nego predlagač zakona, koji je imao sve potrebne mehanizme da proceni kakav zakon Srbiji treba, a ne da jednostavno prepiše delove zakona nekih evropskih država. Uz to, dok je predlog zakona pisan, moralo se prethodno imati u vidu stav crkve i, ako već nisu želeli da konsultuju njihove predstavnike moglo je, i moralo je da se analizira i proceni šta bi bilo njihovo mišljenje. Zaboravili su da provere koliko je sprovođenje zakona realno, i kolika je njegova primenljivost. U slučaju da većina stanovništva Srbije živi po drugačijim moralnim i duhovnim načelima, takav zakon nije sprovodljiv, čak i da jeste usvojen.
čitavu aferu pratilo je najmanje dve bizarnosti. Kako je rekao lider jedne od manjih stranaka, koji je na trenutno neplaćenom odsustvu, uredbe o zabrani diskriminacije preuzete su iz holandskog zakonodavstva. Pitanje je kako se neko nije prevario, pa preuzeo odredbe iz grčkog ili italijanskog zakonodavstva, koje su nacije po mentalitetu slične nama, nego je odabrao baš najliberalnije od svih evropskih društava? Druga se tiče stava predsednika Demohrišćanske stranke Srbije Vladana Batića, koji je tražio objašnjenje zašto je predlog povučen sa dnevnog reda i upitao da li je to urađeno na zahtev Srpske pravoslavne crkve. Pre nego što dobije taj odgovor, on bi morao sebi, a nakon toga i svojim biračima ako ih ima, da odgovori na pitanje zbog čega je još uvek u stranci koja nosi to ime.
Koliko može da se razume, postoje dve zamerke upućene od strane takozvane koalicije ,,Protiv diskriminacije“. Prva je ta što su verske zajednice uputile primedbu ,,u pet do dvanaest“, a druga je što su uopšte uputili primedbu. Prvu je besmisleno komentarisati, jer je na prvi pogled očigledno da ona služi samo da skrene pažnju i tako poveća nivo medijske buke. Druga zamerka je daleko ozbiljnija, i tiče se (bez zalaženja u religiju ili metafiziku) poimanja društva, načina na koji ono funkcioniše i načina na koji se uređuju odnosi među ljudima. Radi se o tome da jedan broj ljudi, koji očigledno ne razume ni najjednostavnije oblike udruživanja ljudi, a kamoli državu, želi da svoj način ponašanja suprotstavi (predstavljen kao moralno superiorniji) obrascu ponašanja većeg dela društva. Ta manjina, zbog zadovoljenja svog luksuza (a ne prava), zahteva od većine da promeni principe po kojima žive i da im istovremeno ustupi deo tradicije (npr. instituciju braka) na koju ni po čemu nemaju pravo. To je posebno zlonamerno ako se ima u vidu da je u pitanju pokušaj vređanja najosnovnijih duhovnih uverenja ljudi, onih uverenja na kojima većina čovečanstva zasniva svoju filozofiju življenja. Nije problem većine to što je neko homoseksualac ili atesta, ali je problem što se pojavljuju „ateistički misionari“ koji smatraju da je njihov životni cilj da svoju, jedino ispravnu filozofiju nametnu svima oko sebe. Najjednostavnije rečeno, uz rizik da zvuči prozaično, to je kao kad bi usred fudbalske utakmice u kraju došao novi komšija, uzeo loptu i pozvao sve da mu se pridruže na basketu, sa tom istom, tuđom fudbalskom loptom. I kad bi se uz to još naljutio i pozvao prolaznike u pomoć, jer ga fudbaleri ne razumeju i sprečavaju u ostvarenju njegovih ljudskih prava. Kviri se ponašaju kao deca koja traže ono što hoće, ne priznavajući pravila. Njima trebaju granice.
Predstavnici crkvi su, u ime nekoliko miliona vernika uputili predlog za povlačenje zakona (u tom obliku) iz procedure, i to je nazvano klerikalizacijom. Pitanje je onda kako se zove kad nekoliko nevladinih organizacija, uz nekoliko stranih organizacija, zahteva od naše vlasti da usvoji taj zahtev? Koji su njihovi interesi u tome i zbog čega su njihovi interesi preči od interesa nekoliko miliona građana Srbije koji su vernici? Premijer ima pravo da povuče predlog zakona, kao što predstavnici verskih zajednica imaju pravo da iznesu svoje primedbe. Nevladine organizacije finansirane stranim novcem nepoznatog porekla i neke druge strane organizacije nemaju pravo da utiču na odluke državnog vrha i Parlamenta u Srbiji.
U Srbiji je i dalje u toku ne klerikalizacija, nego nasilna i bezobzirna Kvirijalizacija, po kojoj razne vrste Kvira, potpomognute novcem sa zapada, pokušavaju da dobiju nešto što im ne pripada.
