Matica je pokazala kako treba, na redu je dijaspora!
Na donatorskoj veceri u beogradskom hotelu „Interkontinental“ za dovršenje Svetosavskog hrama pre dve nedelje je prikupljeno preko sto miliona dinara, tri puta više nego što se ocekivalo. Takav odziv i visina donacija najbolja su potvrda spremnosti da se dovrši vec puni vek gradeni nacionalni simbol. Predsednik Vlade Srbije Zoran đindic, koji je ujedno i predsednik Društva za gradnju hrama, kaže da je ovaj dobar rezultat dao vetar u krila napora da se Svetosavski hram gradevinski završi do sredine naredne godine.
– Bilo bi to pola godine pre roka koji smo pre godinu dana dogovorili u Patrijaršiji i koji je tada ocenjen kao „preterano optimisticki“ – kaže đindic za „Vesti“. – Ali, ja sam siguran da cemo u tome uspeti i da cemo ovaj objekat od posebnog nacionalnog znacaja vec dogodine privesti verskoj nameni.
Predsednik srpske vlade podseca da je krajem 19. veka doneta odluka da se na mestu gde su spaljene mošti svetog Save i koje dominira Beogradom napravi hram. Nažalost, zbog burnih istorijskih i drugih okolnosti taj hram nije završen i teško da bi bio bez posebnog plana i napora.
– On je sve više postajao dokaz da smo nacija koja svoje velike poslove ne uspeva da završi, cak i kada nema nekog velikog opravdanja. Jer, novac to nije. Pogotovo što je mnogo novca potrošeno na razne stvari manjeg znacaja, a hram nije završen. Sopocani i Studenica su u mnogo težim okolnostima brže završavani – kaže đindic i dodaje da je plan Društva na cijem je celu da se deo novca prikupi donacijama privatnih, a ne društvenih preduzeca, a druga polovina da se prikupi od gradana i manjih donatora kako bi što veci broj ljudi osecao hram kao svoj. Pocetak te masovne akcije od nacionalnog znacaja bila je donatorska vecera u Beogradu, koja je trebalo da bude samo prvi poziv na donatorstvo, a na iznenadenje i premijera prikupljeno je preko sto miliona dinara.
– Znaci, ima spremnosti i potrebno je da ona bude usmerena i kanalisana – nastavlja premijer. – Sada je važno da se i dijaspora ukljuci u to i da hram gradevinski završimo do leta sledece godine. Ja garantujem da cemo to završiti pa po cenu i da licno idem okolo i skupljam priloge. Ali, simbolicno bi bilo veoma važno da se dijaspora u to ukljuci, da pokažemo svoju sabornost, da se dokaže nacionalno jedinstvo oko konkretnog i važnog posla, a ne oko prica. To je test spremnosti da se završi posao koji je merljiv i vidi se. Nama je važno da što više ljudi bude ukljuceno u to. Kada bi me pitali da li sam za to da jedan covek da deset miliona evra ili deset miliona ljudi po jedan, ja bi bio za ovo drugo. Bilo bi komplikovanije, ali je važno da se što više ljudi emocionalno veže za taj nacionalni simbol, da narod ucestvuje u njegovoj gradnji, a da on bude dokaz naše sabornosti.
Ubrzan tempo
– Pre godinu dana ponovo smo se okrenuli završetku hrama i mislim, nastavimo li tempom iz prošle i ove godine, da cemo hram završiti naredne godine. Iz privatnih donacija smo skupili 150 miliona dinara, oko 80 miliona smo prikupili kroz poštanske marke, što je bila odluka Vlade Srbije i time se taj gradevinski deo privodi kraju. Neke stvari su uradene i iz privatnih donacija iz dijaspore pa su kupljena i zvona. Još nedostaje 200 miliona dinara da se hram arhitektonski potpuno završi i još toliko da se unutrašnja dekoracija, oltar i umetnicki poslovi koji u gradnji crkvenog objekta traže i vreme.
Uvid u racun
Racun za izgradnju hrama je kod Sinoda i svako može imati uvid u njegovo raspolaganje. Donatori dobijaju zahvalnicu kao uspomenu da su ucestvovali u završetku jednog nacionalnog projekta. Zahvalnica je na ime i potpisuju je patrijarh Pavle i predsednik Društva za izgradnju hrama Zoran đindic.
Frankfurt za pocetak
– Bilo bi dobro da u Nemackoj, recimo, Frankfurtu napravimo jednu donatorsku veceru, na isti nacin kao što smo to uradili u Beogradu. Prvo moramo videti koliko ljudi je spremno da podrži tu akciju. Bilo bi sjajno kada bi slicne donatorske veceri mogle da se organizuju i u Americi i u Australiji. U Vladi i Patrijaršiji smo spremni da svaku inicijativu podržimo i evo, neka „Vesti“ budu taj most za ideje i predloge.
