Na području grada Obrovca nalaze se naselja Žegar, Bogatnik, Kaštel žegarski, Komazec i Nadvoda, Bilišani, Golubić, Gornji Karin, Krupa, Muškovci, Obrovac i Zelengrad. U pisanim ispravama Obrovac je prvi put pomenut 1337. godine. Turci ga zauzimaju 1527. dok 1647. godine obrovačku utvrdu i naselje podno nje zauzimaju i razaraju Mlečani.
Serdar Stojan Janković 1687. godine, trajno proteruje Turke iz Obrovca, dok 1848. obrovačka opština, kao prva među dalmatinskim opštinama, upućuje zahtev banu Jelačiću za sjedinjenjem Dalmacije i Hrvatske.
Pravoslavne svetinje u Obrovcu postoje, zabeleženo je, još od sedamnaestog veka, a sadašnji pravoslavni hram u srcu ovog grada sagrađen je u novije vreme, tačnije 1906. godine.
Nema mnogo sačuvanih istorijskih podataka, koji bi istoriografski posvedočili o viševekovnoj postojanosti pravoslavnih Srba u ovom gradu, jer su istorijska dešavanja uslovila da ovdašnja pravoslavna zajednica oduvek bude izložena stradanju. Zbog toga će mnoge istorijske činjenice, ličnosti i događaji ostati zauvek skriveni i nesaznajni.
– Prvobitni hram, koji se nalazio negde na mestu današnjeg hrama, sagrađen je 1682. godine i nekoliko puta je dograđivan i proširivan. Sadašnja crkva potiče iz 1906. godine u vreme kada se pravoslavna zajednica u Obrovcu širila pa se, samim tim, javila i potreba za većim mestom sabiranja pravoslavnih vernika. Jako malo je arhivskih podataka i dokumenata koji svedoče o tom starom hramu, koji se ovde nalazio, ali, na žalost, nije mnogo dokumenata sačuvano ni o nastanku, izgradnji i svim ostalim podacima vezanim za današnji hram. Ono što znamo po predanju, i što nigde nije zapisano, jeste i to da se smatra kako se na mestu današnje porte hrama nekada nalazilo i pravoslavno groblje koje je kasnije izmešteno na drugu lokaciju i danas je to gradsko groblje. Od starog hrama, sada su vidljivi samo stari kameni ostaci nekadašnjih temelja i kameni bunar koji se još uvek nalazi u porti, a datira iz tog perioda – objašnjava sveštenik Slađan Tubić, sada već bivši paroh obrovačke parohije.
Zvonik još uvek nije u funkciji
Pravoslavni obrovački hram teško je stradao u proteklom ratu, baš kao i narod koji se u njemu okupljao. U obrovačkom hramu, zbog pomenutih ratnih i poratnih okolnosti, ostalo je jako malo dragocenosti, koje su pod svodovima ovog hrama nekad ljubomorno čuvane. Baš kao i nedovoljno poznata istorija ovog hrama, tako su i mnoge dragocenosti zauvek izgubljene.
Ipak, najveća dragocenost obrovačkih Srba oduvek je bila vera, a ovde se prenosi predanje o poštovanju Svete Petke, koju su zajedno poštovali i još uvek poštuju i pravoslavni i rimokatolici.
– U poslednjem ratu hram je granatiran, negde oko 1994. godine. Pogođen je zvonik pa je prednji deo hrama, zajedno sa krovom, kasnije bio kompletno urušen. Nakon rata, država Hrvatska je odobrila deo sredstava za obnovu, a pređašnji paroh je tim sredstvima obnovio krov i fasadu crkve. Naknadno je uređena i unutrašnjost crkve koja je danas u dobrom stanju. Najveći problem imamo sa zvonikom na kojem još uvek jedno zvono nije u funkciji. Crkvena opština obrovačka nekada je zaista bila bogata. U to vreme mnoge porodice su donosile i prilagale bogate darove svojoj crkvi. Zna se da su ovde postojala dva velika, srebrna kandila od kojih smo jedno nedavno vratili i mnoge druge, vredne stvari. Ovde se nalazila i ikona Svete Petke koja se, kako nekada, tako i danas značajno poštuje u ovom kraju, i kada se radi o pravoslavnima, ali i rimokatoličkim vernicima. Neke od dragocenosti koje su preživele ratove i stradanja, sačuvane su u muzeju u Zadru. Ono što se u hramu nalazi, a datira iz vremena nastanka hrama, jeste ikonostas i ikone Rođenja Presvete Bogorodice iz Bilišana, i dva kandila koja sam već pomenuo, a koja je darovala čuvena porodica Desnica – kaže sveštenik Tubić.
Broj pravoslavnih sve je manji
Obrovačka parohija, danas, obuhvata grad Obrovac i deset obližnjih sela, a broj pravoslavnih vernika neprestano se smanjuje, iz godine u godinu. Da je starosna struktura preostalih Srba izuzetno nepovoljna svedoči i podatak da samo 17 dece pohađa časove pravoslavne veronauke.
Iako malobrojni i desetkovani u svakom smislu, pravoslavni Obrovčani i dalje se okupljaju u svom hramu Svete Trojice, kako bi sačuvali veru svojih predaka, svoj hram ali i zrno neugasle pravoslavne vere u ovim krajevima stradalne Dalmacije. Valjda tako i sami sebi pokazuju da ih još uvek ima, da jedni drugima posvedoče da srpsko ime i pravoslavna vera nije potpuno iščezla u ovom kraju.
– Obrovačka parohija obuhvata deset sela i šest hramova, ali je situacija u većini njih jako loša. Parohiju čini negde oko 200-250 domova zavisno od godišnjeg doba jer je većina vernika, kao i u ostalim krajevima Dalmacije, jedan deo godine ovde, dok su drugi deo godine obično kod dece u Srbiji. Imamo oko petnestak mlađih porodica i oko četrdeset pripadnika najmlađe generacije, dok su sve ostalo pripadnici starije populacije. Za praznik Duhova i, kao što rekoh, Svete Petke, uz najveće hrišćanske praznike Božić i Vaskrs, najveći broj vernika se i okuplja ovde, oko svog hrama – pojašnjava otac Slađan.
Prošle godine ni jedno venčanje i samo tri krštenja
Nikada u Dalmaciji nije bilo lako svedočiti pravoslavnu veru, a pogotovu ne u vremenu nakon poslednjeg rata. Izloženi neprijatnostima, pravoslavni Obrovčani žive kako samo oni znaju, marginalizovani i stešnjeni u neslobodi koja im se pruža. Sve je to uticalo i još uvek utiče da ih je iz godine u godinu sve manje, da sve teže čuvaju svoj identitet, verski i nacionalni.
Da je trenutno stanje u parohiji obrovačkoj i više nego teško najbolje svedoče podaci da tokom prošle godine nije obavljeno nijedno venčanje, da su obavljena samo tri krštenja, a da je najviše sahrana. Sve to nam govori o nezavidnom položaju obrovačkih Srba, ali i pravoslavne crkve u ovom gradu i kraju.
Obrovačka parohija ima šest hramova u deset sela, a najtužniji je podatak da se u dva sela niko nije vratio. Ognjišta su odavno ugasla, pa nema nade da će se život vratiti u njih, samo će pravoslavna groblja, dok su još vidljiva i nezarasla u Zaborav, svedočiti da je pravoslavnih u ovim krajevima nekada bilo.
– Za dve godine smanjio se broj đaka, ljudi se odseljavaju iz ovih krajeva i niko se više ne vreća. Najviše imamo obreda sahrana, i to je najbolji pokazatelj trenutnog stanja. U dva sela se niko nije vratio i tamo nema života. Pet hramova je iz devetnaestog veka, dok crkva u Bilišanima datira iz šesnaestog veka. Jedino u Žegaru se redovno vrše Bogosluženja, jer je tu naroda nešto više, dok se u ostalima služi u glavnom jednom godišnje – kaže Tubić
Hramovi i dalje svedoče
Mnogi pravoslavni hramovi, ne uzimajući u obzir onaj u samom Obrovcu, stradali su u posednjem ratu, oskrnavljeni, opljačkani, a mnogi u velikoj meri devastirani, što najbolje i vrlo slikovito govori o nameri rušilaca, kojima je, osim srpskog stanovništva, očigledno smetala i duhovno-kulturna zaostavština, a sve sa više nego jasnim ciljem da se izbrišu tragovi postojanja pravoslavnih na ovim prostorima.
Namera Srpske pravoslavne parohije obrovačke je što je više moguće sačuvati sam pravoslavni hram u samom gradu Obrovcu, gde još uvek ima pravoslavnih Srba. Njegova važnost je utoliko veća što on u gradskoj sredini svedoči postojanje pravoslavnih, što još uvek sabira preostalo stado Hristovo ovog grada, ali i okolnih sela. Sredstava je malo, ali se ne odustaje. Hram u Obrovcu mora zasijati punim sjajem, kažu u parohiji obrovačkoj.
Teško je reći šta će u skoroj budućnosti biti sa obrovačkim svetinjama, sa pravoslavnim Srbima u ovom gradu, ali gledajući iz vizure sadašnjeg trenutka budućnost ne obećava, jer trenutno ne postoji ni jedan valjan razlog za nadu da će Srbi ostati i opstati u ovom delu krševite Dalmacije. Ako ne opstanu Srbi, tinja nada da će opstati bar svetinje i groblja, da svedoče o kraju i nekadašnjim ljudima koji su ovde sve do pre 25 godina bili apsolutna većina.
The post Hram Svete Trojice u Obrovcu appeared first on srbi hr.
