Upravi crkve Svetog Georgija u Kanberi ostavljeno je da se odluči između episkopskog blagoslova ili spomen-oznake na zidu svog hrama, postavljene u čast Draže Mihailovića, a na predlog crkvenog tutora Aleksandra Kašikovića.
Srpska crkva pri srpskom centru ili srpski centar pri srpskoj crkvi?
Dok se spor ne reši, u hramu na Forestu već oko mesec dana nema bogosluženja i neizvesno je kad će biti obnovljeno. Iz crkve je povučen episkopski antimins, bez koga služba nije valjana. Ove nedelje, u vreme kada je obično sveta liturgija, zatekli smo crkvu pustu i praznu. LJudi sad dolaze tek u malom broju, po dvoje-troje, da zapale sveću. Crkva nema sveštenika, jer je dosadašnji, na svoj zahtev, a po odobrenju episkopa Milutina, razrešen dužnosti zbog „familijarnih teškoća i problema u CŠO“.
Panta Veličković, koji ovde radi kao domar, kaže da je dan ranije, u subotu, takođe otvarao crkvu, ali da niko nije došao.
– Mi smo zapanjeni kako se postupilo. Stavljeni smo pred svršen čin. Zar nije, pre obustave bogosluženja, bilo i drugih metoda, kao što je smena svih nas u Upravi ili vanredna skupština članstva? Ovako trpe svi parohijani – kaže sekretar Upravnog odbora Branko Jevtović.
„Moramo da razgovaramo“
Mogući izlaz iz ove situacije i ponovno omogućavanje ljudima da se Bogu mole, Aleksandar Kašiković vidi u dolasku novog episkopa australijsko-novozelandskog:
– Treba da se sakupimo kao predstavnici udruženja i lepo sednemo i razgovaramo. Ne verujem ja da može šta vrediti ovo ovde, izvan Srbije, ako mi nismo bar donekle u prijateljskim odnosima . I tamo naš narod živi. To onda ispada da smo došli ovde gde je bolje i onda zaboravili na Srbiju, a kukamo stalno: Srbija ovo, Srbija ono. Mi moramo da to pokažemo.
Postojeće stanje omogućuje neke osnovne funkcije, kao što su sahrane. Te dužnosti sada obavlja protojerej-stavrofor Ilija Dragosavljević iz hrama Svetog Save na Fareru, jedini preostali sveštenik u Kanberi koji nije dao ostavku, nije u penziji, ili mu položaj na neki drugi način nije doveden u pitanje.
Antimins je deo oltara. Sastoji se od četvrtastog komada tkanine na kome je predstavljeno polaganje Isusa Hrista u grob posle raspeća. Na njemu su i simboli četvorice jevanđelista. U znak podsećanja na prve crkve građene na grobovima mučenika, u tkaninu je ušiven i delić moštiju nekog od svetaca. Antimins predstavlja i episkopsko odobrenje da služba može da se obavlja i bez njegovog prisustva.
– Za svaku crkvu, antimins znači episkopski blagoslov – kaže prota Ilija.
Sporne ploče
Desno od ulaza, na nevelikoj metalnoj tablici, postavljenoj ispod naziva crkve, na engleskom jeziku piše da je „crkva Svetog đorđa posvećena uspomeni na pokojnog generala Mihailovića“. Tabli ima još, i one su nešto manje sporne. Jedna od njih je na kancelariji CŠO sa porukom, takođe na engleskom: „Kao što je sveti ratnik sveti đorđe, po kome je crkva nazvana, mi se molimo da se nikada ne zaboravi uspomena na srpskog ratnika generala Dražu Mihailovića“. Na glavnom ulazu u ovaj kompleks takođe je postavljena i tabla sa natpisom koji objašnjava da je ovo mesto pod zaštitom države deo nasleđa Kanbere. Ono se, inače, nalazi na listi od svega osam takvih lokacija i zvanično je preporučeno turistima.
Na pojavu tabli eparhijski vrh upozorio je sada već bivši sveštenik na Forestu, jerej Staniša Ostojić. On je naveo i neke druge nesporazume zbog kojih je došao u sukob sa pojedincima u Upravi. Opisao je i pokušaj s kojim se, kako je izjavio, slagala većina u crkvenom odboru, da u hramu budu postavljeni uramljeni isečci iz novina, sa biografskim podacima i fotografijom pokojnog Karla Maceka, poreklom čeha, koji je oslikao unutrašnjost ovog zdanja.
Praksa i u Americi
Pred crkvom u ponedeljak zatičemo predsednika uprave Stevu Ilića. Upravo je skidao skele, pošto su dovršili bojenje fasade. U poslednje vreme, inače, ovde je obavljeno mnogo posla. Stavljena je, prema ulici, lepa ograda od kovanog gvožđa, a na Dražinom spomeniku uništeni crni mramor zamenjen je belim.
Ilić kaže da ne razume u čemu je problem, kad je ovo s pločama praksa već dugo i u Americi i ovde. Pod pretpostavkom da eparhija vrati sveštenika, pitamo ga, da li bi oni bili voljni da skinu ploču.
– To je Kašiković postavio i to treba pitati njega – veli on.
Zašto su jedna spomen-oznaka na spoljašnjem zidu crkve i još nekoliko ploča postavljenih na drugim mestima, dobili u tolikoj meri na važnosti da je iz hrama zbog njih povučeno nezamenljivo oltarsko znamenje?
Branko Jevtović upozorava da slična spomen-ploča postoji godinama na crkvi Svetog Save u sidnejskom Flemingtonu i da to nikome ne smeta.
Table su, reklo bi se, spoljna manifestacija drugih događanja. Ovo mesto je, naime, do pre neku godinu bilo registrovano najpre kao „Istočna srpska pravoslavna crkvena zajednica – Parohija Svetog đorđa Kanbera“, a kasnije kao „Slobodna srpska pravoslavna crkva – parohija Svetog đorđa“. Pre nešto više od dve godine, međutim, tutor Aleksandar Kašiković, najviše pominjana osoba i od jednih i od drugih, registrovao je sve sadržaje pod zajednički naziv „Srpski centar Draža Mihailović“. Dotle, upozorio je jerej Ostojić, tako se zvala samo crkvena sala ili hol u neposrednoj blizini. Posle ovog poteza, Kašiković je optužen da promoviše Dražu Mihailovića kao „sveca“, „smatrajući crkvu svojom imovinom“.
Sve to zajedno bilo je povod za Eparhijski savet Novogračaničke mitropolije da od crkvene uprave zatraži da u roku od 30 dana, „a po mogućnosti i pre“, proveri registraciju CŠO, „kako bi se videlo na kome se crkva i sva ostala prateća crkvena zdanja vode“. Savet je izrazio zabrinutost za „zloupotrebe vaše CŠO od strane pojedinaca za šta nisu imali odobrenje i saglasnost vaše uprave i nikome nije jasno šta je urađeno po pitanju same registracije“.
U istom pismu, Eparhijski savet je saopštio da će tražiti vanrednu skupštinu, te da, dok oni ne obaveste episkopa o postojećem stanju, ne mogu da dobiju zamenu za sveštenika koji je razrešen dužnosti.
Uprava crkve odgovorila je na pitanje o registraciji i tutorima, i navela da je crkva „od prvog dana“ pod nazivom Istočna srpsko-pravoslavna crkvena zajednica parohije Svetog Georgija.
A šta je sa novom registracijom od pre oko dve godine?
Pismo izvinjenja
Aleksandar Kašiković nam kaže da se „ovo mesto oduvek podrazumevalo kao srpski centar ‘Draža Mihailović’ sa crkvom, spomenikom i holom“, a da je, na njegov predlog, odlučeno da se crkva gradi najpre, jer „ne mora svaki Srbin da bude za Dražu, ali može da bude dobar pravoslavac“.
– Sve donacije i prilozi bili su na srpski centar, koji je bio registrovan – veli on.
Zašto ste onda ponovo registrovali?, upitali smo našeg sagovornika.
– Mesto se u praksi uvek vodilo kao srpski centar, ali registracija nije bila obnavljana svake tri godine. U tom slučaju, registracija se briše i ako se to ne učini, mogao je da se registruje ko hoće – kaže Kašiković.
On nam daje na uvid i pismo iz 20. oktobra 1965. godine, koje mu je uputio Rade Urošević, ondašnji sekretar Istočne srpsko-pravoslavne crkvene zajednice Sveti đorđe. U pismu, on Kašikovića obaveštava da su „s radošću primili njegovu ponudu da kod crkve u Kanberi podignu Dražin spomenik“, kao i da su rešili da „crkva bude memorijalna crkva Draži Mihailoviću“.
Iz eparhije su, saznajemo, upozorili Upravu na Forestu da po Ustavu, član opštine ne može biti osoba koja se odselila na drugo područje kao što je slučaj s Kašikovićem.
Branko Jevtović na ovo kaže da se ne radi o „običnom“ članu, već o osobi koja je tutor i decenijama vezana za ovo mesto.
Prota Ilija: „Sačekajte novog episkopa“
Prota Ilija Dragosavljević kaže da prvi korak koji treba da se napravi jeste novi kontakt sa vladikom i „izneti problem kakav jeste“.
– LJudi su sad zatečeni, ostali su istovremeno i bez sveštenika i nanovo je otvoren jedan stari problem. Oni se sad pitaju koliko će ta vrlo mučna situacija trajati. Ne treba zaboraviti ni da je to prvi spomenik u Australiji, bio je bombardovan i svašta drugo. LJudi su tu svašta pretrpeli na mestu koje je bilo trn u oku svakome jer je predstavljalo nacionalnu emigraciju. Moja lična poruka bi bila jer ja znam narod Kanbere, da u miru i strpljenju čekaju dolazak novog episkopa. A neka i Uprava ispuni svoj deo koji se od nje traži, da im obraz bude čist i pred Bogom i pred narodom. Svaka duša koja se meni obrati biće od srca uslužena, a ono što nije u mojim očima, znaju oni to, niti će od mene tražiti, niti dobiti.
Na Forestu, očigledno, vode paralelno više funkcija. Ovo mesto je i crkva i spomenik i istorija ovdašnjeg doseljeništva i – turistička atrakcija. Postoji li mogućnost da se, pri tome, čak i nesvesno, izmešaju nebesko i zemaljsko, duhovno i materijalno? Predlog, na primer, da se u crkvu postavi ram sa tekstom o slikaru Maceku nastao je, objašnjava Jevtović, zato što se turisti koji obilaze hram interesuju ko je autor fresaka u njemu. U dobroj nameri, dakle, da se izađe u susret posetiocima i ispuni turistička i kulturna funkcija, ugrožena su osnovna crkvena pravila. Ideja je napuštena, ali je bila povod sukoba.
Branko Jevtović ističe i da su oni napisali pismo izvinjenja i svešteniku, te da su objasnili da postavljanje ploča nije bilo s namerom da se ikome suprotstavljaju. On kaže i da je „cela uprava više nego spremna da se izvini zato što nisu tražili blagoslov pri postavljanju ploče“.
Da li to znači da bi skinuli ploču dok ne dobiju blagoslov?
– Ploču ni u kom slučaju nećemo skinuti jer nismo prekršili nikakav pravilnik – kaže Jevtović.
Da li veruje, pitamo Kašikovića, kada bi se povukla linija između „teritorijalne nadležnosti“ crkvenog sveca na jednoj i istorijske ličnosti srpskog đenerala na drugoj strani, odnosno, gde prestaje Draža, a počinje Sveti đorđe, da bi nastao mir u kući?
– To je potpuno tačno. Sve je to normalnom čoveku jasno. Naš je stav i mi smo ga ponovili i napismeno: kad je u pitanju funkcija centra i crkve, mi vas priznajemo kao duhovne, a administrativno ne. Nikada ih nismo odbili da vode crkvu, a mi da je administrativno vodimo.
