U Hanoveru je u subotu osvanulo prohladno jutro, a oblaci iznad Hrama Svetog Save na Listu pretili su i kišom. Ipak, hram je u 10 sati, kad počinje nastava u Srpskoj školi, postao izvor dečje graje i smeha.
Jasnu Janković zatekli smo u kuhinji, a nešto kasnije stigao je i Zoran Milenković, koji je doneo veću količinu flašica sokova.
– Eto, to su tulumbe natopljene sirupom, a ovo bageti za hot-dog, deci za doručak – objašnjava Jasna.
Od roditelja prva stiže Milanka Pančić sa ćerkicom Sofijom, a zatim i Sara Milenković s bratom Stefanom koji nam otkriva da rado dolazi u školu i da je već naučio kako se piše broj dva i slovo A.
Sara koja pohađa deseti razred kaže da mu je ovo tek treći čas pa da više i nije mogao da nauči. Desetak minuta pre početka nastave roditelji s decom počeli su da stižu u grupama. Sveštenik Aleksandar Perković dočekuje ih i pozdravlja na ulazu u gornju salu. Vremena za priču nema puno. Sve se odvija po nekom, kako izgleda, unapred ustanovljenom redosledu.
Pesma i kolo
Deca i nastavnice odlaze prema svojim učionicama, a sveštenik za roditelje koji će čekati do završetka nastave pušta film. Na velikom bioskopskom platnu počinju prve scene filma „Priča o Svetoj Gori“. Sveštenik daje uvodnu reč i odlazi. Posla je puno. Svi nešto pitaju, dolaze i nova deca i roditelji. Treba ih primiti i pokazati im da su dobro došli.
Iz donje sale već na stepeništu čuje se pesma: „Aj povedi veselo naše kolo šareno.“ Nataša Matanović s mališanima vežba kolo, a u pomoć joj je pristigla i nastavnica pevanja Jelena Agbaba-Milosavljević, pa tako ova oveća grupa istovremeno odrađuje čas pevanja i čas folklora.
Na kraju sale levo, ulaz je u učionicu u kojoj nastavnica srpskog Svjetlana Bojić drži čas sa šestim i sedmim razredom. Oni su već pregazili muke oko učenja ćirilice i sad se već u koštac hvataju s gramatikom i pravopisom.
– Danas učimo imenice, vlastite i zajedničke, a evo dobili smo i novu učenicu. Kristina ima 12 godina i danas je došla prvi put – objašnjava učiteljica, a Kristinu ohrabruje rečima da će, čim je došla u školu, odmah biti u novinama. Kristina se osmehuje i oslobođena treme stupa u razgovor s novim drugarima koji je prijateljski prihvataju.
Molitva pre doručka
Sve učionice su u podrumskim prostorijama, osim one koja je na spratu u maloj sali predviđenoj za sednice i prijem gostiju. U toj prostoriji popadija Jovana održava čas veronauke, a Jelena Agbaba Milosavljević i s njima ima čas pevanja.
– Jelena radi u šest učionica. Mora svuda da stigne, pa je došla i kod nas. S prvim i drugim razredom za temu imamo ljubav. Potražićemo odgovore na pitanja šta je ljubav, kako nam izgleda priroda kad je volimo, možemo li voleti prirodu, a ne voleti čoveka i kako se osećaš kad si sam, a kako s onima koje voliš i koji tebe vole – objašnjava popadija Jovana, diplomirani politikolog.
Doručak i pauza bili su od 11.30 do podne. Pre doručka deca su imala molitvu koju su molili s protom Perkovićem, a prisustvovao je i njegov kolega Branislav Čortanovački.
Poslednji čas završen je u 14 sati. Nestalo je graje i pesme. U hram se ponovo uselila tišina. Napolju vedar dan. Granulo je i sunce. Naše vredne đake očekivao je lep vikend.
Predškolci uvek prvi dođu
Iza vrata u desnom uglu donje sale nalazi se prostorija u kojoj se s predškolskom decom „zabavljaju“ Marija Arsić i Olivera Đukanović Tomanoski.
Prizor veličanstven. Male glave dečice kao na izložbi poslagane jedna pored druge. Svi mirno sede s mapama i crtežima, ispred sebe. Učiteljica Marija stoji, a sa mališanima sedi jedna majka i Marijina koleginica Olivera. Neobično su tihi i mirni.
– Glavni cilj nam je učenje jezika, a to postižemo razgovarajući, pevajući i crtajući. Najvažnija je srpska reč, ali ih učimo i ponašanju u crkvi. Videli ste ih, oni su najmanji pa su u hramu uvek prvi – objašnjava učiteljica Marija koja je svojim „đacima“ očevidno zadovoljna.
Ispred zatvorenih vrata ove učionice, gotovo u polumraku, upoznajemo Nenada Vrhovca.
– Čekam da se čas završi. Tu je moja Slavna, tek joj je pet godina. Zna ona srpski, jer mi u kući govorimo samo srpski, ali je ovde dovodimo da se druži s decom, usavršava jezik i uči veru naroda kojem pripada – objašnjava Nenad koji ne zna koliko će nastava da traje, ali zna da će svoju Slavnu čekati do kraja, pa makar nastava trajala i ceo dan.
Nastava se za predškolce završila u 13 časova.
I odrasli mogu da se prijave
Nastava se po grupama održava subotom od 10.00 do najkasnije 14.30 što zavisi od uzrasta i razreda koji đak pohađa. Oni koji svoju decu zele da upišu mogu se prijaviti na telefon 0511 3941924 ili imejl: sokghann@aol.com. U Srpskoj školi i odrasli mogu da uče srpski jezik.
Program usavršili sami
Nastavnica srpskog Svjetlana Bojić nastavnica je i u nemačkoj školi, a srpski u Srpskoj školi predaje već 20 godina. Kad smo je upitali po kom programu rade rekla je da program prave uglavnom usklađujući ga s programom u nemačkim školama.
– Ćirilicu počinjemo da učimo u trećem razredu. Pod pritiskom roditelja počinjali smo da je učimo u prvom razredu, ali se to pokazalo kao nepraktično jer su tako mala deca preopterećena. Praksa je pokazala da s početkom u trećem razredu postižemo bolje rezultate.
Zapelo kod četvrtka
U jednoj manjoj prostoriji, učiteljica Brankica Ot uči decu koja, da bi se uključila u nastavu sa ostalima, stepen znanja srpskog treba da podignu na viši nivo. Brankica danas s Nikolasom i Mari uči dane u sedmici. Da su došla braća Julijan i Luka bilo bi ih četvoro. Mari bez problema nabroji dane od nedelje do srede, ali kod četvrtka malo zape. Nikolas čija je majka iz Brazila, a otac Srbin budno prati Marine muke. On hoće da zna srpski kada putuje u Beograd. Želja mu je da glasno, na srpskom, navija za Đokovića – u Beogradu i svuda gde ga sretne.
Чланак Hramom se ori dečja graja се појављује прво на Vesti online.
