Vladika Konstantin dužnost eparhijskog arhijereja Srednjoevropske eparhije preuzeo je 1. septembra 1991. godine. U to vreme na prostorima Nemačke bilo je 12 crkvenih opština i parohija sa isto toliko sveštenika, u Austriji četiri crkvene opštine sa šest parohija i isto toliko sveštenika, a u Švajcarskoj jedna crkvena opština sa jednim parohom i jednim pomoćnikom paroha.
Trenutno u Nemačkoj ima 34 crkvenih opština i 47 parohija sa 39 parohijskih sveštenika i dva parohijska đakona, u Austriji 11 crkvenih opština sa 20 parohija i isto toliko sveštenika i u Švajcarskoj sedam crkvenih opština sa devet parohija i pet sveštenika i jednim đakonom.
Odlaganje projekta
U razgovoru za „Vesti“ NJegovo preosveštenstvo vladika Konstantin priča o organizovanju verske nastave, gradnji novih hramova i problemima sa kojima se susreće kao episkop srednjoevropski.
• Šta je trenutno najaktuelnija tema kojom se bavite u Eparhiji?
– Svakako, pitanje organizovanja verske nastave koja se već punih 12 godina predaje u Austriji u redovnim školama, a u Nemačkoj, za sada, samo u pokrajini Donja Saksonija. Osim toga, radi se i na organizovanju rada srpskih škola pri hramovima i časova veronauke, a zatim i srpskog jezika i istorije.
• Kako je stanje veronauke u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj?
– Što se Nemačke tiče, planirano je da se, pored Donje Saksonije, od početka ove školske godine veronauka predaje i u Severnoj Rajni-Vestfaliji. Ova pokrajina je za taj projekat odobrila postavljenje 30 veroučitelja.
Neinformisani i zavedeni
Grupa mladih ljudi je pred hramom u Minhenu delila pisani materijal u kome postavlja niz pitanja vezanih za budućnost crkvene zajednice u ovom gradu.
– Očigledno je da je ovde reč o grupi neinformisanih ili možda čak i zavedenih mladih ljudi, kojima nije jasno šta je to Crkva i kako se treba ponašati na javnom mestu. <đŽ>alosno je da se tako nešto dešava na osveštanim prostorima u hramu i ispred hrama. Ko stoji iza takvog ponašanja ovih mladih ljudi, vreme će pokazati, nadamo se uskoro. One koji tako nerazumno postupaju, podsećamo na reči svetog apostola Pavla Korićanima – „Ako neko razara hram Božji, razoriće njega Bog“ (1. Kor. 3,17).
Do odlaganja projekta je došlo na insistiranje drugih pravoslavnih crkava u Nemačkoj, ali se nadamo da će se biti ostvaren tokom drugom polugodišta. Redovnom verskom nastavom u Austriji prošle školske godine bilo je obuhvaćeno 6.806 učenika iz 584 škole. Pravoslavnu veronauku je predavalo 49 veroučitelja od toga 13 sveštenih lica, koji su redovno svake radne nedelje držali 938 časova. Osim u redovnim školama, pravoslavna veronauka se predaje i pri hramovima u Austriji i Nemačkoj. U Švajcarskoj se pravoslavna veronauka ne predaje u redovnim školama, ali se časovi održavaju u privatnim i dopunskim školama.
• Kako se stiče pravo na nastavu veronauke u nemačkim školama?
– Pravo na održavanje nastave pravoslavne veronauke u redovnim nemačkim školama ostvaruje se po osnovu Zakona i dogovora Komisije pravoslavne crkve, u kojoj su zastupljene sve pravoslavne eparhije u Nemačkoj.
Vredni parosi
– Paroh iz Lozane predaje veronauku na 19 mesta za oko 350 učenika, a paroh iz Berna na četiri mesta za oko 200 učenika. Parosi u Bazelu i Sent Galenu takođe rade na projektu predavanja veronauke. Na tome polju radi i mladi paroh u Luganu, koji je dužnost preuzeo 1. septembra ove godine – ističe vladika Konstantin.
• Koliki procenat naše dece je obuhvaćen nastavom veronauke u Nemačkoj, a koliki na nivou Srednjoevropske eparhije?
– Teško je govoriti o procentima. Broj dece na veronauci pri hramovima je u blagom usponu. U Austriji je više od 50 odsto dece obuhvaćeno verskom nastavom u redovnim školama.
• Ko su veroučitelji i da li ih ima dovoljno?
– Veroučitelji su sveštena i civilna lica, uključujući i žene, koji imaju redovno bogoslovsko obrazovanje (Bogoslovski fakultet ili Bogoslovski institut). Za sada imamo dovoljno veroučitelja u Austriji, a raspolažemo i određenim brojem veroučitelja u Nemačkoj, koji očekuju postavljenje.
Dogovor na vidiku
• Gde su najveći problemi u realizaciji nastave veronauke u Nemačkoj?
– Organizovanje pravoslavne veronauke u Nemačkoj uslovljeno je dogovorom svih pravoslavnih episkopa u Nemačkoj. To je jedna od teškoća. Pored toga, potrebno je obezbediti veroučitelje koji potpuno vladaju nemačkim jezikom, jer se nastava izvodi isključivo na tom jeziku. Dodatnu teškoću čini i zakonski propis da grupa treba da ima 12 učenika ( u Austriji je dovoljno pet učenika, a toleriše se i grupa od tri učenika). Prvi uslov, dogovor svih pravoslavnih je na vidiku. Ostale uslove rešavaćemo u hodu.
• Planira li se gradnja novih hramova u Eparhiji srednjoevropskoj?
– U Austriji se obavljaju pripreme za gradnju hramova u Klagenfurtu, Gracu, Salcburgu, Inzbruku, Foralbergu, a u planu je i gradnja sabornog hrama i crkvenog centra u Beču. U Nemačkoj se planira gradnja hrama i crkvenog centra u Berlinu, koji je zamišljen u srpskom stilu, a u Švajcarskoj, kada se budu stvorili uslovi, u Cirihu i drugim mestima.
LIčNA KARTA
Episkop srednjoevropski Konstantin, kako se može videti na Internet prezentaciji Eparhije srednjoevropske, rođen je u Gornjem Crnjelovu opština Bijeljina, 26. septembra 1946. godine. Bogosloviju Svetog Arsenija Sremca, u Sremskim Karlovcima, završio je u prvoj posleratnoj generaciji 1967. godine.
Zamonašio se 28. marta 1970, a Bogoslovski fakultet je završio 1974. Godinu dana proveo je u Americi na učenju jezika i daljem naučnom usavršavanju. Bio je suplent u bogosloviji Sveta Tri Jerarha u manastiru Krki, a zatim profesor i glavni vaspitač u bogosloviji Svetog Arsenija Sremca u Sremskim Karlovcima. Za episkopa srednjoevropskog izabran je na zasedanju Svetog arhijerejskog sabora SPC 23. maja 1991, a 26.maja te godine odlikovan je dostojanstvom arhimandrita. Hirotoniju (rukopoloženje) za episkopa obavio je patrijarh srpski Pavle u Sabornoj crkvi u Beogradu 21. jula 1991.
Vladika Konstantin je 1. septembra te godine ustoličen u tron episkopa srednjoevropskog, u hramu Uspenja presveteBogorodice u Himelstiru.
• U javnosti se povlači priča o dugovima za neke od hramova (Minhen i Hanover). Šta je istina i kako izaći iz tih obaveza?
– Prilikom gradnje hramova u Hanoveru i Minhenu, podignuti su krediti kod banaka. U svesti našeg naroda, kada se sagradi hram, postoji mišljenje da su svi problemi rešeni i da time prestaje obaveza vernih za održavanje hrama i njegovo ukrašavanje. Krediti za hramove u Hanoveru i Minhenu u odnosu na vrednost objekata su između 20 do 30 odsto. Otplata kredita u Hanoveru, koji iznosi oko 500.000 evra, posle alarmantnog upozorenja, blagodareći razumevanju vernika, trajno je rešena. Ova crkvena opština obezbedila je po osnovu parohijala redovni mesečni prihod od oko 7.000 evra, što je dovoljno za otplatu kredita i tekuće rashode. Na taj način, u dogledno vreme kredit će biti u potpunosti isplaćen. U isto vreme biće omogućena gradnja zvonika sa kapelom za paljenje sveća.
Primer Hanovera trebalo bi da sledi i crkvena opština u Minhenu. Kada bi samo hiljadu vernika uplaćivalo po 10 evra mesečno, obaveze za otplatu kredita bile bi rešene, a moglo bi se pristupiti i živopisanju hrama i gradnji kapele za paljenje sveća. Još povoljnija varijanta bila bi, kada bi samo 800 vernika dalo jednokratni prilog od 1.000 evra. Verujemo da ima toliko Srba u Minhenu koji bi to mogli da učine bez većih odricanja. Ali hram ne grade mnogi nego dobri, ne oni koji se busaju u prsa da su veliki
Srbi, a sitne duše, već oni koji se trude da budu čestiti Srbi, a široke duše.
U sutrašnjem broju „Vesti“ vladika Konstantin objašnjava pozadinu sukoba oko Crkvene opštine u Cirihu.
