Državljani Srbije Hrvatske i BiH čine 12 odsto stranaca u Nemačkoj
Skoro pola miliona Srba živi u Nemačkoj, piše u najnovijem izveštaju za potrebe nemačke Vlade. Cilj Nemačke je da zadrži strane stručnjake i da ih što bolje integriše u društvo. Kako ne bi odlazili, recimo, u Španiju.
U Nemačkoj živi 424.037 državljana Srbije, ali se veliki deo njih u nemačkim institucijama još vodi sa državljanstvom Srbije i Crne Gore, odnosno bivše Jugoslavije. Udeo građana Srbije među strancima u ovo zemlji dostigao je 6,3 odsto.
Državljani Hrvatske čine 3,3 odsto stranaca u Nemačkoj, a Bosne i Hercegovine 2,3 odsto. Svi oni u Nemačkoj žive veoma dugo – ljudi iz Srbije u proseku 19,4 godina, oni iz Bosne i Hercegovine 19,7 i Hrvati u proseku čak 27 godina. To je deo Izveštaja o migracijama koji pokazuje neke važne stvari.
Turci su ubedljivo najbrojnija manjina u Nemačkoj
Od 90-ih godina, sve više ljudi bira Nemačku za svoju domovinu. Samo 2008. ovamo se doselilo 682.000 ljudi – najveći deo njih iz drugih zemalja Evropske unije. Sa druge strane, broj ljudi koji su napustili Nemačku je još veći i iznosi 738.000. Za Saveznu vladu to znači da još bolje mora da se stara o integraciji ljudi koji iz inostranstva dolaze u Nemačku na duži period.
Cilj Vlade je da u ovoj zemlji zadrži visoko obrazovane kadrove. U poređenju sa drugim evropskim zemljama, Nemačka je i dalje veoma privlačna za doseljenike, ali se više ne nalazi na 1. mestu – na tronu je odmenila Španija.
Izveštaj o migracijama svake godine, po nalogu Vlade, izrađuje Savezni ured za migracije i izbeglice. Taj izveštaj spada u najvažnije parametre integracije stranaca u nemačko društvo, posebno otkako je ministarska za integraciju Marija Bemer iznela zahtev da se manjak stručnjaka u zemlji nadoknadi kvalifikovanim ljudima iz doseljeničkih porodica.
U mnogim privrednim granama, jasno se oseća nedostatak stručnjaka i zbog toga je ova zemlja upućena na sposobnosti doseljenika, kako je to rekla ministarka Bemer. Ona je dodala da su stručnjaci stranog porekla dragoceni i zbog toga što vladaju najmanje jednim stranim jezikom, što je u vremenu globalizacije važno za svako preduzeće.
autori: Doris Kanih / Saša Bojić
