Kad je srpski pesnik iz Frankfurta LJubiša Simić pre sedam godina napisao pesmu „Tamo, ‘vamo“, a godinu kasnije i objavio u svojoj knjizi pesama, nije mogao ni sanjati da će sedam godina kasnije njegovo delo „prisvojiti“ Hrvati kao himnu svoje dijaspore!
– Sećam se kao danas, vozio sam automobil ka frankfurtskom naselju Nordvestštat, kad mi je iznenada sinula ideja da napišem jednu lepu pesmu. U glavi sam ima naslov: „Oni tamo, mi ovamo“ – priča nam Simić sa kojim smo ovim povodom razgovarali pre nekoliko dana.
Držeći u jednoj ruci volan, a u drugoj olovku, grozničavo je zapisivao prve stihove nove pesme jer se bojao da mu ideja ne pobegne. Bilo je to u proleće 2000. godine. Završio je kasnije tu pesmu i skratio joj naslov u „Tamo ‘vamo“ Pod tim naslovom objavio je i svoju prvu knjigu pesama 2001. godine u izdanju kuće „Inorog“ iz Bora.
Da se s njegovim delom nešto „čudno dešava“ prva mu je javila pesnikinja i dopisnik „Vesti“ iz Hamburga Snežana Minić.
– čestitam LJubiša, tvoja pesma je postala himna dijaspore.
Zahvalio je LJubiša na čestitki, a kad je pogledao tu internet stranicu koju je Snežana dobila imejlom iz Beograda bio je zatečen. Pesma je bila na ijekavici i bez potpisa autora. Tako je počelo.
TAMO ‘VAMO
Zbog onoga tamo
došli smo ovamo.
oni što su tamo
isto bi ovamo.
Znaju oni tamo,
bolje je ovamo.
Jeste lepo tamo
lepše no ovamo,
ali nema tamo
šta ima ovamo.
Ne može se tamo
isto što i ‘vamo.
Mi bi rađe tamo
no da smo ovamo,
jer naše je tamo
a tuđe ovamo.
Ovi bi ovamo
hteli da smo tamo.
briga njih ovamo
kako nam je tamo.
Trpimo ovamo,
što ne bismo tamo.
Tako je ovamo.
Oni misle tamo,
blago nama ‘vamo,
kada nismo tamo.
Svi hoće ovamo.
Niko ne bi tamo.
Kada bi svi ovamo,
ko bi onda tamo?
Ko nas posla ‘vamo,
ostao bi tamo
jer ne sme ovamo.
A njemu je tamo
bolje no ovamo,
pa onima tamo
ne da više ‘vamo.
Trebaju mu tamo.
Šta će svi ovamo?
Neko mora tamo.
Dosta nas je ‘vamo.
Tako ti je tamo.
Plačemo ovamo
za onima tamo.
Al’ suze su ‘vamo
krupnije no tamo.
Svako ko je ‘vamo
ima nekog tamo,
pa čas je ovamo,
pa odlazi tamo,
muči se ovamo
da pomogne tamo.
Glavom je ovamo
a srcem je tamo.
Sve bi dao ‘vamo
da je bolje tamo
i čeka ovamo
kad će bolje tamo,
da napusti ‘vamo
da se skrasi tamo.
Hladno je ovamo.
Nije kao tamo,
jer sunce ovamo
ne greje ko tamo
izblediš ovamo.
Stran im dođeš tamo,
Ko što si i ‘vamo.
Blago onim tamo
što nisu ovamo,
no su samo tamo
jer mi smo ovamo
ni ‘vamo ni tamo.
Pre dve nedelje je na internet pretraživaču „Google“ ukucao reči „himna dijaspore „Tamo ‘vamo“ i onda – šok! Himna hrvatske dijaspore je njegova pesma „Tamo, vamo“: „okićena“ šahovnicom, Isusom, a u vrhu strane naslov – „Bog i Hrvati“.
– Šahovnica me udarila u čelo, nisam mogao da verujem svojim očima. Pesma na ijekavici, bez potpisa autora. Potpisana je neka Ivana Nikolić, ali valjda kao autor šahovnice i izgleda strane – kaže LJubiša.
Prvi datum objavljivanja na Internetu je 11. februar 2007. godine.
– Došao sam do zaključka da je polazna tačka – za sada je tako, ali to će se razjasniti – Zagreb i izdavačka kuća „Celeber“.
Na Internetu je ovo pronašla i javila mu pesnikinja Danica Najn-Rudović iz Berlina.
– Zvao sam nekoliko puta „Celeber“, ali se uvek javlja automatska sekretarica – priča LJubiša.
Bronzani Orfej
Udruženje pisaca „Sedmica“ iz Frankfurta dodelilo je 2001. godine LJubiši Simiću nagradu „Bronzani Orfej“ za knjigu „Tamo ‘vamo“. LJubiša je autor i dve knjige za decu „Mače naopače“ i „Harambaša svraka“, a u pripremi je četvrta knjiga „Šaljiva leskovačka proza“ na njegovom rodnom leskovačkom narečju.
Himna dijaspore je na sajtu „Celebera“, a kad je otvorite, nalazi se na sajtu zagrebačkog magazina DOP. Kao da se kriju.
– Da su oni objavili samo pesmu, bez potpisa, nema veze, ali ovako „okićena“, e to je već bezobrazluk – kaže autor pesme.
To ga, vidi se, jako nervira, jer „Tamo ‘vamo“ nije nacionalna pesma, nego je posvećena svim ljudima koji žive van domovine, bez obzira da li su Hrvati, Srbi, Bosanci… Kasnije i Sarajevo objavljuje samo pesmu, ali bez šahovnice i ostalih „ukrasa“, bez potpisa, ali sa komentarima.
– Samo još Edo Majka i malo muzike fali i ovo bi bio pravi hit – poručuje na forumu Seka iz Bosne.
Ova pesma se danas nalazio na Internet stranicama širom sveta, od Amerike, Kanade, Srbije, pa do Kaštela u Hrvatskoj,
– Neću više dozvoliti da to i dalje bude na Internetu! Ovako, Hrvati mogu sada to da isprave jedino tako, da me pozovu u Zagreb, da štampaju knjigu „Tamo ‘vamo“ i da mi organizuju književno veče. Jedino tako mogu da se „operu“ i naravno da skinu šahovnicu – kaže na kraju LJubiša Simić.
