Poštovani sunarodnjaci! Šaljem vam (za sada) jedan tekst za kog verujem da ce interesirati sve Srbe izbegle iz Hrvatske, ali i druge Srbe. Ako postoji interes da ga objavite na vašim stranicama, saglasan sam da ga objavite. Pozdrav od Milorada Obradovica iz Veternika kod Novog Sada
Hrvatska i ratni zlocini
Mnogi Srbi, izbegli sa prostora Republike Hrvatske, ili su osudeni ili su optuženi za ratne zlocine u njihovom bivšem zavicaju. Mnogi od njih i neznaju da su još uvek na spisku ratnih zlocinaca, pa kad požele da se vrate i pogledaju svoj zavicaj, umesto dobrodošlice doceka ih pritvor. Ne pomažu ni garancije humanitarnih organizacija koje su ih dovele i koje uporno zagovaraju povratak. Ne pomaže cak ni prethodno dato obecanje nekih državnih organa u Republici Hrvatskoj da se odredeno lice ne potražuje za ratni zlocin. Slicna situacija je i sa Srbima koji se nalaze u rasejanju a koji ni do danas nisu dobili državljanstvo zemlje u kojoj su našli. Ako ne uspeju dobiti državljanstvo, a Hrvatska je za njima putem Interpola raspisala potragu, postoji realna mogucnost da ih ta država isporuci Hrvatskoj ako se ta država bukvalno pridržava Statuta Interpola. Na srecu, neke države clanice, verovatno poucene iskustvom drugih država i saznanjem za sudbinu onih koji su isporuceni na osnovu tih potraga, precutno zanemaruju tu obavezu, pa ne isporucuju ta lica Republici Hrvatskoj. Takve države do sada su bile: Sjedinjene Americke Države, Austrija i još neke druge. Ali, ima i onih koje su dosledne u primeni Statuta Interpola pa ako naidu na takvog Srbina, bez razmišljanja ih hapse, drže u zatvorima i ponekog isporuce Hrvatskoj. Jedna od takvih država je Republika Madarska, ciji su organi do sada uhapsili nekoliko Srba, koji su naivno verujuci da im se ne može ništa desiti jer nisu pocinili nikakav zlocin, bivali najpre pritvoreni, a zatim isporuceni Republici Hrvatskoj.
Kad takvo lice bude isporuceno ili uhapšeno u Hrvatskoj, pritvor je obavezan i traje toliko dugo koliko to žele njihovi navodni branioci – advokati i sudije za koje se prica da su korumpirani i da saraduju sa advokatima tako da pritvor traje onoliko dugo koliko „uhicenik“ i njegova porodica imaju novaca. Kad novca nestane, podiže se optužnica pa ako im se ni uz pomoc „svedoka“ (od kojih su neki postali za pojedine sudove vec profesionalni) ne dokaže krivicno delo za koje su optuženi, nakon provedenih nekoliko meseci u pritvoru, poneki od njih budu i pušteni na slobodu. Ostale ceka dugogodišnji zatvor. Oni, koji su na svojoj koži osetili „pravnu državu Hrvatsku“, nemaju primedaba na zatvorsku stražu, ali boravak u hrvatskim zatvorima ako budu smešteni sa licima koji su prema njima neprijateljski naklonjeni, ne može a da ne prode sa batinama, maltretiranjem i svakojakim ponižavanjem. Uslovi boravka u tim ustanovama je takode težak. A ako se i kad se izide iz zatvora, od coveka ne ostaje ništa. Do kada ce takvo stanje u Hrvatskoj trajati, to niko ne može znati, ali kad je rec o zlocinima kojeg su pocinili Hrvati nad Srbima, situacija je sasvim drugacija. Za tim licima niko niti raspisuje potrage niti ih u svetu hapsi, pa ako se za nekog „digne prašina“ i Hrvatska vidi da bi zbog toga mogla imati politickih posledica, državni organi Republike Hrvatske brže-bolje ponekog i uhapse, a onda sledi sudska farsa. Sprovodi se „kazneni postupak“ u kojem se namerno (jer drugacije se to ne može izvesti) pocini procesna greška koje uslovljava puštanje tog lica na slobodu bez raspisanih potraga, što drugim recima znaci: „Beži“. Setimo se samo pocinilaca zlocina nad porodicom Zec u Zagrebu, a sada najnovijim slucajem Oreškovica i drugih nad zlocinima u Lici. Sad je aktuelan slucaj Paulin Dvor kod Osijeka, koji ce se, ako je suditi po dosadašnjim slucajevima završiti na isti nacin kao i navedeni. Slicna je situacija i sa „saradnjom sa Haškim tribunalom“. Tu Hrvatska samo deklaratorno saraduje sa Hagom, pa kad treba doci do prave saradnje, onda ona izostaje a Hrvatska se iz te situacije izvlaci navodnim begom osumnjicenika bez znanja za njegovom adresom.
I na kraju, da ne bude zabune. Postoje zlocini pocinjeni i na jednoj i na drugoj strani. Oni ne bi smeli zbog nedužnih žrtava ostati nekažnjeni, i izvršioci ma gde se oni nalazili, za njih trebaju odgovarati. Ali kako u pristrasnom pravosudu u kojem ima i želje za revanšizmom i neprofesionalnosti i nedoslednosti u primeni medunarodnog prava, taj problem rešiti? Do tada, Srbi izbegli iz Republike Hrvatske, ma gde se oni nalazili imaju mnogo razloga da strahuju za svoju bezbednost, pa makar se nalazili i u svojoj matici Srbiji.
