Hrvatska je pred ulazak u EU rešila sve što je Evropa od nje tražila, pre svega rešila je zauvek pitanje Srba i njihove imovine
Bliži se dan kad će Hrvatska postati punopravni član Evropske unije. Bliži se dan kad će se slaviti širom Hrvatske. I tom slavlju pridružiće im se gostiju i gostiju.
I predsednik Srbije otići će u Zagreb da prisustvuje, da komšijama čestita, da im poželi svu sreću i radost u Evropskoj uniji.
I red je da ode. I red je da čestita. Jer imati dobre ekonomske, političke, kulturne, sportske i svake druge odnose sa prvim susedima – nije mala stvar. I Evropska unija to bezuslovno traži. Ona svoju strategiju i zasniva na rešavanju svih otvorenih pitanja između onih zemalja koje se pripremaju da uđu u Uniju i njihovih suseda. A Hrvatska je na tome odavno radila i sve što je trebalo da se uradi – verovatno i uradila. Istina, bilo je tu nekih natezanja i teritorijalnih zavrzlama oko Piranskog zaliva sa Slovencima. Ali je na taj problem zalegla ista ta Unija i on je rešen. Ili odgođen da se reši kad obe zemlje budu tu gde će za koji dan biti punopravne.
Predsednik Srbije ide, dakle, u Zagreb da se na licu mesta uveri u svu lepotu proslavljanja i obeležavanja ulaska u Evropsku uniju. Ne verujemo da neće imati šta vidi i čuje. I sastaće se, kako je saopšteno u dosta šturoj agencijskoj vesti iz njegovog kabineta, sa srećnim i presrećnim dr Ivom Josipovićem, predsednikom Hrvatske. Inače velikim prijateljem našeg bivšeg predsednika. A njih dvojica su uspostavili takvu saradnju da sadašnji srpski predsednik i neće, u tom susretu, verovatno, na brzaka, imati vremena, a ni mogućnosti, jer brojni gosti, i tako to… da popriča o bilo čemu drugom osim o položaju Srba u Hrvatskoj. Odnosno o položaju Srba kao nacionalne manjine u Hrvatskoj, kako je rečeno u toj kratkoj agencijskoj vesti. Možda u kabinetu predsednika Nikolića smatraju da u ovom za Hrvatsku zaista svečanom trenutku drugih pitanja i nema.
Jer predsednik Hrvatske je sva sporna pitanja između dve zemlje, ako je njih uopšte i bilo, rešio i dogovorio sa bivšim predsednikom Srbije. Nisu se njih dvojica onoliko puta bez veze sastajali, onako se srdačno sastajali, družili, obilazili, izvinjavali se jedan drugome zbog svega što su pojedinci jednog naroda učinili… i zbog svega što su pojedinci drugog naroda… zatim se odmarali u zaista opuštenoj atmosferi. U košuljama sa malko zasukanim rukavima, bez kravata. Jer čim ti ne nosiš kravatu, a predsednik si, to je već nešto. To je skroz neformalno! Nešto gotovo kao što su u vreme samoupravljanja bili visokoizgrađeni međuljudski odnosi. Kad je čovek čoveku zaista bio čovek. A ne vuk vuku vuk. Kao što neki, i to veoma neupućeni, neprekidno podmeću.
Mislim da u Srbiji nema onoga ko iskreno ne želi Hrvatskoj srećan put, odnosno srećan ulazak u Evropsku uniju. Nikad zavist nije bila nešto sa čime bi se Srbi mogli podičiti, nešto što ih karakteriše. Kao što druge karakteriše. I svi mi, u Srbiji, pretpostavljamo da je Hrvatska zaslužila taj prijem. Odnosno ulazak, proslavu ulaska, obilježavanje. Verovatno je Hrvatska sve svoje probleme sa komšijama rešila i s voljom i na vreme. Kako sa svima tako i sa Srbijom. Ako ništa drugo, podarila joj je nekoliko stotina hiljada prognanika. Uzela joj je imovinu i sad ona vodi brigu o njoj. I već ju je dobro rasprodala. Pa stanarska prava… A srpaska imovina u Hrvatskoj meri se meri milijardama i milijardama evra. Osim toga, Hrvatska još uvek poseduje nekakve tajne spiskove Srba za progone i hapšenja. Bivši oficiri zajedničke nam armije osuđeni su Hrvatskoj samo zato što su branili suverenitet svoje države. Nikad se u Hrvatskoj nisu procesuirali oni koji su davili i ubijali vojnike, podoficire i oficire, koji su ih zatvarali i ubijali u logorima, koji su opkoljavali kasarne i držali tu decu danima bez hrane i vode, isključili im telefone, struju…
Jer kad se dvojica predsednika sastanu uskoro u Zagrebu, neće to biti ni mesto ni vreme da oni i o tome. A da li će ikad? Možda – nikad!
Jer bliži se dan kad će Hrvatska postati, i to bez 12 procenata Srba kao remetilačkim faktorom, punopravni član Evropske unije.
Riješili smo srpsko pitanje i Srba više neće biti 12 posto i šest posto Jugoslavena, koliko ih je bilo, a tri posto koliko će ih biti neće više ugrožavati hrvatsku državu, kazao je, između ostalog, dr Franjo Tuđman, predsednik Hrvatske, nakon završetka akcije Oluja.
A srpski predsednik, sledstveno rečima predsednika Tuđmana, i neće imati težak posao u razogovoru o statusu tih tri, a verovatno četiri odsto Srba.
Ukoliko predsednik Srbije i bude išao. Jer ukoliko bude pozvano Kosovo, onda bi se moglo dogoditi da predsednik Srbije i ne ode. A od Hrvatske se očekuje da ona Srbiji pomaže, da je savetuje, da je gura putem prema Uniji.
A ko kaže da Kosovo neće biti pozvano!?
