Svečanom sednicom Sabora, koji će, kako je već odlučeno biti raspušten 15. jula, predsedavao je Željko Rajner a prisustvovali su joj predsednica Kolinda Grabar Kitarović i premijer, kome je izglasano nepoverenje Tihomir Orešković.
Dvadesetpet godina od sticanja nezavisnosti Hrvatska obeležava u atmosferi podeljenosti, kao posledice najteže političke krize u novijoj istoriji.
Nepuna pola godina od redovnih parlamentarnih izbora, Hrvatska će, kako je odlučeno, imati vanredne parlamentarne izbore već početkom septembra. Sabor je raspušten, a vlada je u tehničkom mandatu.
Predsednica Kitarović, Rajner i Orešković su svom obraćanju ocenili da je Hrvatska u tih 25 godina puno postigla, ali istovremeno pozvali na saglasnost oko zajedničkih nacionalnih interesa.
„Razoružani i bez izgrađene diplomatije, suočeni s prvim terorističkim napadima velikosrpske agresije i pritiscima iz međunarodne zajednice, koja je još bila privržena očuvanju bivše jugoslavenske federacije, nismo imali mnogo izgleda na uspeh. Ali imali smo ono najvažnije: odlučno državno vođstvo na čelu s Franjom Tuđmanom, koji je politikom pomirenje iseljenje i domovinske Hrvatske postigao narodno jedinstvo“, rekla je Kitarovićeva, prenela je Hina.
Poručila je da se Hrvatska u narednom razdoblju mora osloboditi nepotrebnih ideoloških sporova, pre svega pitanja vezanih za Drugi svetski rata.
Tokom prepodneva predstavnici vlasti su položili vence na spomen obeležje poginulim „braniteljima“, a misu za domovinu u crkvi Svetog Marka služio je kardinal Josip Bozanić, koji je pozvao vernike da se ne odaju beznađu, nego da mole za domovinu.
Bozanić je, kako su preneli hrvatski mediji, istorijske događaje od pre 25 godina nazvao „prekretnicom i novim početkom za Hrvatsku“.
„S tim događajima počinju savremeni demokratski procesi hrvatskoga društva, koje vapi za novim zajedništvom i dijalogom“, ocenio je Bozanić.
Pojašnavajući pojam antifašiste, Bozanić je upozorio da hrvatsko društvo opterećuje neprestano vraćanje na teme prošlosti – Drugom svetskom ratu i postratnom periodu, fašizmu i onome što se predstavlja pod pojmom antifašizma, rekao je Bozanić.
Time se, kako je ocenio, ne treba da bavi politika, nego naučne institucije, ali i upozorio da je u Hrvatskoj još uvek prisutan strah od činjeničnog i naučnog istražiivanja tog razdoblja.
„Oni koji ne dopuštaju da o tim događajima govore činjenice, dokumenti i naučna istina unose stare podele u hrvatsko društvo i zarobljenici su slepila koje savremenu Hrvatsku ne otvara budućnosti“, ocenio je kardinal.
Bozanić je govorio i o, kako je rekao, nasrtajima na „lik i delo“ kardinala Katoličke crkve u Hrvatskoj Alojzija Stepinca, koga Srbi smatraju ratnim zločincem iz perioda ustaškog vođe Ante Pavelića.
Bozanić smatra da ti „nasrtaji“ dolaze otuda što je problem u tome šta Stepinac predstavlja za Hrvatsku i Hrvate danas, te poručio da je “Bog već proslavio svetost blaženog Alojzija i ko god ide protiv njegovog lika ide protiv Boga“, a to je, kazao je, bitka koju niko ne može da dobije.
Kardinal Stepinac je proglašen blaženim, a Vatikan je pokrenuo proceduru njegove kanonizacije i proglašenje svetim, ali se zvanični Beograd tome protivi dok se ne utvrde njegov (ne)dela.
