Predstavnici Ujedinjenih nacija u NJujorku sutra bi trebalo da objave da je na snagu stupio ratifikovani Sporazum o pitanjima sukcesije između pet država – naslednica bivše SFRJ, saznaju „Vesti“ u Ministarstvu inostranih poslova Srbije i Crne Gore. Uslediće to pošto je Hrvatska pre mesec dana, kao poslednja država bivše SFRJ, Ujedinjenim nacijama dostavila svoj ratifikovani sporazum.
– Ispunjeni su svi uslovi da se objavi da je na snagu stupio sporazum koji uređuje raspodelu prava, obaveza, imovine i dugova bivše države. Sporazum reguliše da se svi građani bivše SFRJ stavljaju u isti položaj što se tiče njihovih predratnih prava, uključujući i stambeno – kaže za „Vesti“ pravni ekspert beogradske kancelarije Srpskog demokratskog foruma Šime Bjelanović.
Odšteta u novcu
Šime Bjelanović kaže da je Hrvatska odugovlačila ratifikaciju sporazuma koji je u Beču potpisan 2001. godine sve donedavno, kada je Sabor konačno dao zeleno svetlo tom međunardonom sporazumu.
– Sporazum prati i odluka Vlade od 7. aprila ove godine, kojom se nalaže raznim ministarstvima da naprave metodologiju povrata ili nakande za imovinu. Što se tiče Hrvatske, ona će većinu povrata morati da obešteti u novcu, jer je svu imovinu preduzeća iz SCG država nacionalizovala i potom većinu prodala po bagatelnim cenama trećim osobama – kaže Bjelanović.
Hrvatski mediji opširno pišu o stupanju na snagu Sporazuma o sukcesiji naslednica eks-Jugoslavije, a zagrebački „Vjesnik“ ocenjuje da će Hrvatska morati da plati odštetu Srbiji za brojna odmarališta koja je sredinom devedesetih godina Fond za privatizaciju prodao. Kao primer se navodi prodaja odmaralište na Sutivanu od 300 kvadratnih metara Androniku Lukšiću za 125.000 nemačkih maraka. Desetak godina nakon toga grad Sombor poslao zahtev Hrvatskoj za povrat te nekretnine.
– Imovinski problemi između dveju država dosad su se mogli različito tumačiti, a od 3. juna na snagu stupa Sporazum o sukcesiji između država naslednica bivše Jugoslavije, kojim se reguliše povrat imovine“, prenosi „Vjesnik“ upozorenje zagrebačkog advokata Marije Trudić.
„Geneksu“ najviše
„Vjesnik“ ističe da je Fond za privatizaciju prodao više stotina odmarališta u vlasništvu preduzeća iz Srbije i dodaje da samo beogradske opštine imaju desetak odmarališta na Jadranu, jevrejske opštine nekoliko, potom sindikati i preduzeća… Ukupno se računa na više od sto odmarališta.
Od firmi najviše nekeretnina potražuju „Jugobanka“, „Geneks“, „Centotekstil“ i drugi. Hrvatska prduzeća su pre dve godine počela sa povratom svojih nekretnina ili su na putu do njih, poput „Kraša“ i „Varteksa“, piše zagrebački dnevnik.
Ona kaže da će vlade Srbije i Hrvatske morati da se dogovore i o tome kako da odrede i naknadu za imovinu i rok u kojem se one moraju isplatiti.
– Realno je očekivati da će vlasnici tražiti tržišnu cenu nekretnina, što bi predstavljalo veliki izdatak za državni budžet. Pitanje je koliko će međunarodna zajednica vršiti pritisak da se taj problem što pre reši, no jedan od oblika naknade jesu i državne obveznice kao dugoročniji vrednosni papiri, kojima bi Hrvatska isplatila bivše vlasnike iz SCG – kaže Marija Turudić.
