Ostavka Ljubomira Mihajlovića na mesto predsednika UO Komercijalne banke rezultat je političke odluke aktuelne vlasti i ogromnog pritiska G17 plus s ministrom finansija Mlađanom Dinkićem na čelu. Sigurno je da odlazak Ljube Šiptara ne bi imao tragičnu dimenziju da na čelo najbolje od još nekoliko preostalih srpskih banaka ne dolazi anonimni eksponent hrvatskog bankarskog lobija Ivica Smolić, do 2003. godine zaposlen u Srpskoj regionalnoj banci – kaže izvor Nacionala iz bankarskih krugova.
On tvrdi da je i najprosečnijem građaninu Srbije jasno da Ljuba Mihajlović nije otišao dobrovoljno, već pod snažnim pritiskom G17 plus i Dinkića, na njega i najveće akcionare. U prilog svojoj tvrdnji navodi i činjenicu da je generalni direktor `Galenike` Lazar Rajković smenjen pošto je, uprkos suprotnom stavu Vlade Srbije, pružio podršku Ljubi Šiptaru i pokušavao da odloži skupštinu akcionara koja je trebala da `presudi` o njegovoj smeni.
– Ministar Dinkić kao eksponent svetskih finansijskih oligarha odveo je u stečaj četiri najveće srpske banke – Investbanku, Jugobanku, Beogradsku banku i Beobanku, a sada je u dogovoru sa svojim partijskim šefom i potpredsednikom vlade Miroljubom Labusom i, verovatno uz znanje premijera Vojislava Koštunice, pod kontrolu stavio još dve dobre banke – Komercijalnu i Vojvođansku. Sve je to u skladu s globalnom politikom MMF i Svetske banke da našim bankama, a onda i ukupnom srpskom ekonomijom gazduju stranci, koji će kroz dokapitalizaciju postati njihovi većinski vlasnici – kaže naš izvor.
Isti recept, kaže sagovornik Nacionala, primenjen je u Hrvatskoj, i već se pokazao kao poguban.
– Po mojim saznanjima, čitavih 90 odsto banaka u Hrvatskoj su uzeli stranci, a oko četiri miliona stanovnika duguje 24 milijarde dolara. Građanima su ponudili kredite, uglavnom namenjene podizanju životnog standarda, i najveći broj njih se zadužio na duži rok, uglavnom kupujući uvoznu robu – belu tehniku i automobile. Nas identična situacija, verovatno i gora, tek čeka, jer je naša privreda u potpunosti uništena, i ne preostaje nam drugo nego strani proizvodi. I tu se krug ekonomske zavisnosti, preciznije rečeno ropstva, do kraja zatvara – zaključuje izvor Nacionala.
Istoimeni bankari, slučajno!
U bankarskim krugovima krenula je priča da je Ivica Smolić (1968), novi predsednik Komercijalne banke, došao iz Međimurske banke u hrvatskom čakovcu. Nacional je pozvao ovu banku i utvrdio da se i ondašnji direktor zove Ivica Smolić, a službenica koja se javila slatko se nasmejala. Takođe smo saznali da je Ivica Smolić (od oca Ivice i majke Marice) rođen u Bezdanu, da je završio Ekonomski fakultet, a prvo radno mesto dobio u Vojvođanskoj banci u Somboru. Posle je prešao u Somborsku banku koja više ne postoji, a posle došao u Srpsku regionalnu banku.
Ništa nije slučajno
– Srđana Mihajlovića, generalnog direktora Vojvođanske banke, nasledio je Zoran Radonjić, poslednje tri godine zaposlen u HVB banci. Do dolaska na mesto guvernera Narodne banke Srbije u ovoj banci je radio i Radovan Jelašić, a inicijativa za Mihajlovićevu smenu, bez obrazloženja, stigla je iz Agencije za sanaciju banaka, gde je glavni gazda Miroljub Labus – podseća naš sagovornik.
`Jednim udarcem dve muve`
– Dinkić je eliminacijom Ljubomira Mihajlovića posle 12 godina na čelu Komercijalne banke `ubio dve muve`. Jer, ovim potezom on se, izgleda, zauvek obračunao i sa svojim žestokim protivnikom, sada predsedničkim kandidatom Bogoljubom Karićem. Njega neki pominju kao potencijalnog, a neki i kao sadašnjeg, i to ne beznačajnog akcionara Komercijalne banke. Dinkić će, kažu upućeni, sada potpuno osujetiti Karićevu nameru da preko Komercijalne banke sačuva svoju Astra banku, a time i moguće jačanje Karićeve finansijsko-političke imperije – navodi sagovornik Nacionala.
