Širok osmeh na licu Bojane Nikolić, majke 21-mesečne Sofije, ispred njihovog doma u Zemunu, dao nam je samo malu naznaku zašto je njeno lice ozareno.
Da plemeniti čitaoci "Vesti" i te kako znaju da cene i poštuju žrtve svojih zemljaka u otadžbini, dokazali su to novi prilozi za Čačanina Dejana Petkovića, heroja sa Košara, koji je tokom bombardovanja NATO-a ostao bez ruke.
Plemeniti Đukići iz Melburna nastavljaju svoju humanu misiju, šaljući svakog meseca prilog od 150 dolara svojim štićenicima iz Leskovca, samohranoj majci Slađani Stanković (37) iz Leskovca, prognanici sa Kosova, i njenom sinu Kristijanu (10).
"U maju 2014, kada su 'Vesti' prvi put pisale o maloj Mari Milanović sa Rogozne, poslali smo joj prilog u zdravlje našeg malog unuka Filipa, da bi Mara imala mleka, kao i on. U međuvremenu, rodio nam se i unuk David, a ovoj devojčici opet treba pomoć. Neka ovih 100 evra budu poklon njoj od Filipa i Davida, da bi opet i što pre imala mleka" - pisalo je između ostalog u pismu dobročiniteljke iz Frankfurta, pristiglo posredstvom naše Redakcije, zajedno sa donacijom.
U jednoj staroj i iznajmljenjnoj kući, na periferiji novopazarskog naselja Lug, sa svoje četvoro dece Melidom (7), Bajramom (5) i trogodišnjim blizancima Muratom i Muhedinom jedva preživljava samohrana majka Azemina Delić (29).
Sudbina Dejana Miloševića (42), obolelog ratnika iz naselja Čerenac u Vranju, ni posle punih 10 godina ne ostavlja ravnodušnim plemenite čitaoce "Vesti". Dokaz za to stiže svakog meseca u vidu priloga od 55 evra anonimnog dobrotvora iz Minhena, ali i drugih ljudi dobrog srca koji mu povremeno šalju pomoć izdaleka.
Nakon smrti majke Cvete, starica Stana Minić (77), iz zabitog Dragočeva na Rogozni, već treću zimu, najhladniju do sada, preživljava sama, u trošnoj kući, uz šporet, televizor i macu Belku koja joj je, uz nekoliko kokošaka, jedina drugarica na opusteloj planini.
Čitav roman o humanosti, požrtvovanosti i ljubavi mogla bi da ispiše Slavica Polimčević-Bošnjaković iz Užica, o čijoj 25-godišnjoj slepoj Doris, oboleloj od cerebralne paralize i epilepsije brinu i verni čitaoci "Vesti" koji su se uvek trudili da im uvek budu snažna podrška.
Ljubomir Mićić ima zaista veliko srce i jedan važan cilj-da pomogne drugima.
U današnje vrijeme brzog življenja, vrijeme selfija, društvenih mreža i uglavnom loših vijesti koje pristižu sa svih strana svijeta, pravo je zadovoljstvo čuti lijepu ljudsku priču. Upravo takvu priču ima Ljubomir Mićić iz Bijeljine, student završne godine Stomatološkog fakulteta u Beogradu, koji se ovih dana sprema za svoj drugi odlazak u humanitarnu misiju na afrički kontinent. Ide u Zanzibar, gdje zajedno sa Danijelom Domićem i Brunom Valićem vodi tim od 20 ljudi iz cijelog svijeta. Zanimljivo je da je čak polovina humanitaraca iz zemalja regiona.
“Materijal i ostala neophodna pomoć za Zanzibar već je uveliko prikupljena, krećemo 21. marta, a moja zaduženja tokom 11 dana boravka u ovoj zemlji biće organizovanje edukativnih radionica, rad sa djecom i sa pacijentima na terenu. Ovih dana sam baš uzbuđen i jedva čekam mart i susret sa mojim novim prijateljima”, kaže za Buku Ljubomir i napominje da se projekat..
Ne može čovek da ostane ravnodušan kad sve to vidi. U zabačenoj ulici u gornjem delu Bajine Bašte lakše ih je pronaći tražeći "onog bolesnog dečaka", nego tačan naziv ulice gde žive. U dvorištu su razbacane lopte, na travnjaku "parkiran" automobil na pedale, bicikl... Tu je i slatka kuja Cici, veseli se svakom gostu, a ukućanima ponajviše. U tom dvorištu je sve u čemu devetogodišnji Despot Lazić, zbog retke bolesti, više nikad neće uživati.