Ganut nevoljama porodice Ivane Jovanović i Milorada Stevanovića iz Vladičinog Hana, nastanjenih u selu Torda, opština Žitište, plemeniti Jovan Živanović iz Manhajma odlučio je da im pomogne i makar malo olakša breme nevolja koje ih je pritislo. Zato je na njihov kućni prag uputio novčanu pomoć od 100 evra, o čemu nas je odmah obavestila presrećna Ivana.
– Ovaj dragi i dobri gospodin nas je neizmerno usrećio, jer svaka pomoć za nas u ovom trenutku je dragocena. Zahvaljujući njegovoj donaciji, platili smo deo nekih računa, dokupili hranu, sredstva za higijenu, ali i eksere neophodne za zamenu stolarije. Za nas, zaista velika pomoć. Ovom prilikom, želimo da se neizmerno i do neba zahvalimo Jovanu Živanoviću što je imao razumevanja za našu muku i na ovaj način nam pružio podršku. Neka mu se dobro dobrim vrati. Kao što sam već pomenula, pandemija korona virusa dodatno je otežala našu situaciju. Suprug Milorad je uspeo da nađe neki poslić za to vreme, ali krajem decembra ostaće bez toga, a s..
Poslednji put kada smo pisali o troipogodišnjem Stefanu Majkiću iz Beograda, obolelom od tuberozne skleroze, kome je bila neophodna operacija u Hjustonu, u državi Teksas u Americi, bilo je to sredinom leta. Zahvaljujući mnogobrojnim ljudima dobrog srca, kako sugrađanima, tako i onima u dijaspori, za operaciju ovog mališana prikupljeno je 250.000 dolara i ovaj mališan je u septembru uspešno operisan.
Postoperativni oporavak je potrajao sve do kraja oktobra, zbog čega je ovaj hrabri mališan svoj četvrti rođendan proslavio u Hjustonu. Više o svemu tome ispričala nam je mama Jelena, kada smo joj nedavno prosledili novčani dar od 290 evra, koje je za njenog sina izdvojilo Kolo srpskih sestara Žene mironosice pri crkvi Sveti arhiđakon Stefan u Kizborou.
Duga i teška operacija
– Dok smo bili u Hjustonu, nisam imala mnogo vremena da obaveštavam ljude o tome kako je Stefan zbog veoma napornog tempa. Sve do samog polaska nismo ni znali kada ćemo tačno krenuti za Hjuston jer smo od trenutka kad ..
Samohrana majka invalid Tanja Radonjić iz Kotraže svakog dana bije najteže životne bitke. Početak novog jutra već mesecima dočekuje sa strepnjom i mislima kako da preživi dan uz autističnog sina Đorđa koji boluje i od Kronove bolesti, a pored toga i uz svoje brojne zdravstvene poteškoće. Njen život odavno je popločan trnjem, a sa problemima više i ne izlazi na kraj. Lekovi za nju i Đorđa prevelik su izdatak, pa za sve ostalo poput namirnica i ogreva, moraju da trpe.
– Stalno se pitam šta sam Bogu zgrešila da se ovako mučimo, ali odgovor ne nalazim. Da budemo realni, ovo nije život već mučenje, ali nema mi druge. Moram sve da istrpim zbog Đorđa, majčinska ljubav ne poznaje granice. Teško je izaći sa njim na kraj, posebno u ovom periodu kad se ponaša poput malog deteta kome sam stalno potrebna da prinesem, odnesem, budem konstantno na usluzi. O agresivnosti je teško i govoriti. Nekada se bojim i da zaspim. Stalno sam na oprezu, ali to je moje dete, moja krv. Ne mogu ni da zamislim da ga ..
Dok korona hara Srbijom, dobrotvori iz daleke Australije, Amerike, Kanade i gotovo svih evropskih zemalja čine sve da i u ovim teškim vremenima svojim donacijama pomognu starima, nemoćnima i siromašnima širom Srbije. Isto tako i u Raškoj oblasti gde donacije dobrih ljudi iz „belog sveta“ stižu skoro svakodnevno. Najnoviji prilozi u ovaj deo Srbije stigli su iz Australije i Švajcarske. Poslali su ih Milorad Janković iz Sidneja i Dragan Nikodijević iz Berna, a obradovali su sedmočlanu familiju Bandović iz sela Gradac kod Sjenice, supružnike Zufiju i Avdiju Dupljak iz Jukovače kod Novog Pazara i porodicu Milana Milanovića iz Žunjevića na Rogozni.
– Od dobrotvora Milorada Jankovića iz Sidneja stiglo nam je velikih 200 australijskih dolara, čemu smo se mnogo obradovali, jer nam je, dok se borimo za golo preživljavanje, svaki dinar zlata vredan. Nemamo stalne prihode, pa se snalazimo kako znamo i umemo. Presrećan sam kad me neko angažuje da tovarim ugalj, kopam kanale ili sečem šumu – priča ..
Nakon što im je prošle nedelje uručeno 1.250 evra, Hidajetu i Bajramki Pljakić iz Oraša kod Tutina stigle su nove donacije dobrih ljudi iz naše dijaspore, tačnije ovog puta iz Nemačke, Luksemburga i Francuske.
Dobrotvori Besko, Mijo, Miki, Cimir, Rajko, Zare, Beder, Zoran i Marinko, koji žive i rade u nemačkom gradu Nirnbergu, sakupili su ukupno 770 evra koje su preko svog čoveka, koji je ovih dana boravio u Tutinu, uručili bračnom paru Pljakić. Od anonimnog donatora iz Luksemburga stiglo je još 300 evra, a od porodice Nikolić iz Pariza 100 evra. Još nekoliko naših čitalaca iz Beča, Minhena, Frankfurta, Brisela i Kopenhagena zvalo je Hidajeta u želji da ga podrži i da se raspita kako da mu pomognu.
– Baš nam se posrećilo. Do pre dve nedelje u kući nismo imali ni prebijenog dinara, a sada imamo više od 2.000 evra, pa ne moramo da brinemo za namirnice, lekove i plaćanje struje – priča radosno i uzbuđeno Hidajet, invalid bez obe noge.
Sve do nedavno, ovaj hrabri čovek je dok su ga ruke ..
Mada je već dugo štićenik Humanitarnog mosta „Vesti“, prvu donaciju u ovoj godini Dušimir Vuksanović (82), jedini žitelj zabite Pačevine podno Golije, dobio je tek ovih dana. Stigla je iz daleka, od anonimne familije iz Sidneja, koja je ovom bolesnom i usamljenom starcu poslala 500 australijskih dolara.
Pošto je Pačevina praktično odsečena od sveta i do nje se može samo pešice, traktorom ili terenskim vozilom, u uručivanju donacije našem reporteru mnogo je pomogla Milka Đoković. Dušimirova komšinica, iz susednog sela Svilanovo, koja već godinama sa suprugom i drugim žiteljima podgolijskih sela pomaže Dušimiru da, uprkos drugom šlogu koji ga je zadesio pre tri godine i nemaštini koja ga prati već decenijama, preživi u zabitom selu na surovoj planini.
– Zaboravio sam kad sam ovoliko para imao u rukama, za mene je ovo pravo bogatstvo, srećan sam i prijatno iznenađen, beskrajno hvala „Vestima“ i dobrotvorima iz Australije. Hvala i svima koji su mi ranije pomagali, dobri ljudi su mi nekoli..
Nakon nešto više od mesec dana, otkako smo poslednji put pisali o nevoljama porodice Ivane Jovanović i Milorada Stevanovića iz Vladičinog Hana, sada nastanjenih u selu Torda, opština Žitište, nije se mnogo toga promenilo. Njihovi problemi sa dolaskom zime postaju ozbiljniji i veći.
Da im makar malo olakša teško breme svakodnevice, pobrinuo se naš plemeniti čitalac, Milenko Šipka iz Oberordorfa u Švajcarskoj, koji svakog meseca zajedno sa porodicom uputi pomoć nekome od štićenika Humanitarnog mosta, ali i tople reči podrške i ohrabrenja.
– Svaka pomoć za nas je u ovom trenutku neopisivo dragocena. Veliko i od srca hvala tom divnom čoveku koji je mislio na nas, mnogo nas je obradovao. Zahvaljujući njegovoj donaciji, kupićemo bar nešto hrane i spasiti se. Istini za volju, otkad ste zadnji put pisali o nama još se ništa nije značajnije dogodilo, iako nam je samo saznanje da su ljudi iz naše okoline želeli da nam pomognu mnogo značilo. Nažalost, pandemija korona virusa dodatno je otežala n..
Dok smo uručivali 100 dolara, koje su joj poslale Dijana i Silvana iz Melburna u Australiji, Novopazarka Bajra Suljević, samohrana majka koja 26 godina sama u podstanarskoj sobi brine o teško bolesnoj i nepokretnoj ćerki Arijeti, izustila je sledeće:
– Bog vam, dobri i veliki ljudi, dao sve što u životu poželite, a najviše zdravlja. Da nije vaše pomoći, Arijeta ja bismo se smrzavale u hladnoj sobi, ne bismo mogle da kupimo ogrev, platimo kiriju i struju, niti da kupimo lekove, bojim se i da bismo gladovale. Želim vam svaku sreću, da svi zajedno pobedimo koronu i da nam nova 2021. godina bude mnogo bolja.
Dan ranije, Bajri i Arijeti stiglo je i 100 evra, donaciju je poslala porodica Muratović, poreklom iz Tutina.
Ćerkina bolest najveća boljka
– Kao da Bog sve gleda i, kad god smo u nevolji, šalje nam dobrotvore. Evo, već smo brinule kako da platimo kiriju i struju, dok smo prebirale poslednje novce, stigle su nam donacije kojima ćemo delimično rešiti nevolje. Dobrotvorima Dijani i Sil..
U teškim danima, dok Srbija obara crne rekorde po broju zaraženih i umrlih od koronavirusa, pomoć naših čitalaca iz dijaspore nemoćnima u otadžbini ima još veći značaj jer mnogi od njih ne izlaze iz svojih kuća, niko ih ne posećuje, nemaju za lekove i neretko gladuju.
Skoro da ne prođe dan a da neka donacija iz belog sveta ne stigne i u Rašku oblast, najčešće na Goliju, Pešter, Rogoznu i Kopaonik, gde je najviše usamljenih staraca, teških bolesnika, siromašnih đaka pešaka i drugih nevoljnika.
Ovog puta radost je stigla iz daleke Australije i Švedske, a obradovali su se đaci pešaci sa Golije: Stefan Pendić iz zabitog zaseoka Đonlije, Nikola Matković iz sela Vučinići i Nikola Petronijević iz Joše podno Golije.
– Dobio sam odjednom dve stipendije, za oktobar i novembar, ukupno 740 dolara, a donaciju mi je poslao O. V. iz Sidneja, dobrotvor koji me školuje već nekoliko godina. Ovaj veliki čovek obezbeđuje mi stan i boravak u Novom Pazaru gde učim tehničko-tekstilnu školu i gde boravim za..
Samo nekoliko dana nakon apela za pomoć porodice Šokčević u selu Kijevci, nadomak Gradiške, u Republici Srpskoj, koja je ostala bez 41- godišnjeg Milorada, koji je bio njen stub i glavni oslonac, stigla je i prva pomoć.
Anonimna donatorka iz Belgije uputila je na njihovu kućnu adresu donaciju od 200 evra, kako bi pomogla napore Šokčevića da izvedu na put troje siročadi, koje je ostalo iza Milorada, sinove Sinišu (17) i Daniela (16) i ćerku Anđelu (13).
– Ovom prilikom želimo da se od srca zahvalimo dobrotvorki iz Belgije, koja je želela da ostane anonimna, koja nam je uputila pomoć i tople reči podrške. Ovaj dar pričuvaćemo za ono što deci bude bilo najpotrebnije. Mnogo im je teško, rane su sveže, a pored mene, bake i deke, nemaju nikoga. Majka ih je napustila pre deset godina. Takve rane na duši teško je zaceliti – kazala je tetka Rada.
Podsećanja radi, prema rečima njenog oca Dragomira (70), ništa nije slutilo na tragediju. Milorad se ni na šta nije žalio, samo je jednog dana pao n..