Humanost

Sa Peštera su nas dočekale tužne vesti. Preminuo je štićenik Humanitarnog mosta Vladeta Spasojević (45) iz sela Brnjica kod Sjenice. On je bolovao od multiple skleroze, a njegovo zdravstveno stanje znatno se pogoršalo nakon što je početkom prošle godine pao sa konja. Od tada je bio nepokretan, a o njemu je, u muci i sirotinji, brinula ostarela majka Roksanda. Humani čitaoci „Vesti“ olakšali su im život u tim teškim okolnostima. Sanjao je invalidski skuter koji je konačno krenuo ka Brnjici. Presrele su ga tužne „Vesti“. Vladeta ga neće dočekati. On je doživeo infarkt i pre nekoliko dana je preminuo. Njegova majka Roksanda još ne veruje da je izgubila sina, i to u trenutku kada se, kako je govorio, odlično osećao i uživao u pomoći koja mu je stizala sa raznih strana sveta. – Nije nam se dalo. Bog je izgleda tako hteo. Taman kada je naš život počeo da se menja nabolje, ostadoh sama, bez Vladete za koga sam bila spremna da se borim do poslednjeg atoma snage. Nema ga više, nadam se da će..

Verna čitateljka „Vesti“ Ana Štimac iz Beča ne prestaje da misli na porodicu Džebo iz Istočnog Sarajeva. Veoma ju je dotakla priča o mukama ove porodice koja se svojski trudi da 12-godišnjem sinu Ognjenu obolelom od Vilijamsovog sindroma omoguće sve što mu je potrebno, pa kad god je u mogućnosti ne propusti priliku da im novčano pomogne. Tako je bilo i ovog avgusta, kada je na njihovu adresu uputila dar od 50 evra. – Ona ne prestaje da bude naš anđeo čuvar iz daleka. Opet nas je obradovala sa 50 evra i mi smo joj veoma zahvalni. Situacija u kojoj se nalazimo nije nimalo laka budući da sam onesposobljen za rad, a samim tim i brigu o svojoj porodici. Sreća u nesreći je to što je Ognjen dobro, napreduje iz dana u dan, ali je činjenica i to da njegova nega iziskuje dodatna novčana sredstva koja ne možemo da izdvojimo. Stvarno ne znam šta bismo radili da nam nije donacija naših zemljaka iz svih krajeva sveta. Još jednom beskrajno hvala Ani, ali svim divnim ljudima koji su nam prethodno upu..

Muke porodice Bandović iz sela Gradac kod Sjenice ne prestaju da dotiču srca naših vernih čitalaca širom sveta. Skromna udžerica od blata u kojoj živi Slobodan Bandović sa suprugom, starom majkom i troje dece uskoro će postati prošlost. Nova kuća je podignuta, a nedostaje još malo novca kako bi unutrašnji radovi bili gotovi i kako bi se Bandovići uselili u dom dostojan čoveka. Redakciju „Vesti“ nedavno su posetili supruga i sin našeg vernog čitatelja Zvonka Sarajlije iz Nemačke, rodom iz Pljevalja, kako bi nam u njegovo ime doneli vredni dar od 1.500 evra za ovu siromašnu peštersku porodicu. Kako je istakla njegova supruga, oni redovno čitaju „Vesti“, a zla sudbina porodice Bandović ih je posebno dirnula, zbog čega su odlučili da pomognu baš njima. Mi smo novac odmah uputili našem dopisniku koji će posetiti Bandoviće i uručiti im ovaj vredan dar i nadamo se da će značajno ubrzati useljenje u novi dom. O uručenju i radosti zbog nove donacije ove skromne porodice moći ćete da čitate u..

Uprkos svim nedaćama sa kojima se svakodnevno susreću, srpski inat i želja da ostanu na ognjištu svojih predaka održava već godinama narod na Kosovu i Metohiji. Za razliku od dece u ostatku Srbije, za mališane u enklavama na Kosmetu, školovanje je pravi izazov. U sredini u kojoj većinsko stanovništvo čine Albanci, okruženi napetošću koju izazivaju političke tenzije koje traju godinama, sve je teže učiti srpski jezik, svoju istoriju, nabavljati udžbenike, školski pribor… Ipak, sve neprijatnosti koje doživljavaju za njih su samo još veći podstrek da ostanu, istraju i sačuvaju svoje Kosovo. Humanitarna organizacija „Svi za Kosmet“ već godinama brine o potrebama tih mališana. Oni koji čine stub te organizacije su prepoznali težinu situacije u srpskim enklavama i zadali sebi cilj da koliko je u njihovoj moći olakšaju svakodnevicu srpskoj deci. Ove godine, već petu godinu zaredom, organizuju prikupljanje školskog pribora za decu Kosmeta. – Nova školska godina je pred nama, a mnogo srpski..

Radost je ponovo zakucala na vrata trošnog kućerka Emine i Ismeta Amčovića. Samo nedelju dana ranije posetio ih je reporter „Vesti“ u njihovoj zabitoj Banovici na Pešteru i uručio im vredne donacije naših čitalaca iz Nemačke, Austrije, Luksemburga i Amerike (600 evra). Razlog za novu posetu bio je isti kao i pre nedelju dana: uručivanje darova, sada u ukupnoj vrednosti 630 evra, dobrih ljudi iz Nemačke. Jedan od njih, Kadir Curić, rodom iz okoline Novog Pazara, poželeo je i da ih obiđe i lično im uruči svoju pomoć od 100 evra. – Čim sam u „Vestima“ pročitao priču o hrabroj baki Emini koja, uprkos starosti i sirotinji, predano i pedantno brine o svom sinu Ismetu, rešio sam da ih, pošto sam se upravo spremao da krenem u rodni kraj, i lično posetim. Hvala „Vestima“ što nam na neki način otkrivaju ovakve nevoljnike i podstiču nas da im pomognemo. Kada ih uskoro budem ponovo posetio pomoć će biti znatno veća – kaže Curić. Od Safeta i Suade Dacić iz Nemačke Emini i Ismetu stiglo je 100 evr..

U albanskom delu Kosovske Kamenice živi petočlana porodica Canić, okovana siromaštvom i strahom. Porodična kuća u selu Klaburak im je spaljena, pa su na kredit od Srba koji su se odselili kupili novi dom na kojem nije bilo ni krova ni prozora. Stvoriti „krov nad glavom“ u slučaju Zorana (45), Jasmine (31) Anđele (14), Emilije (11) i Natalije (4) nije bila samo fraza, nego neophodan uslov za život dostojan ljudskog bića. To je za ovu skromnu porodicu bilo neizvodljivo jer svaki dan dočekuju sa strahom da li će imati nešto da jedu. Hladni dani su njihov najveći strah. Zoran je prinudno penzionisan i mesečno dobija samo 35.000 dinara, a imaju i dečji dodatak od 8.000 dinara. Više od polovine ove svote Canićima odlazi na ratu kredita koji su podigli kako bi kupili tu kuću. Na muci se poznaju plemeniti ljudi. Kada su čuli za nevolje porodice Canić, ljudi iz humanitarne organizacije Srpska solidarnost, koji neumorno pomažu socijalno ugroženom stanovništvom sa ciljem, kako naglašavaju, da sm..

Prošle godine, nakon samo nekoliko tekstova u „Vestima“, na Pešter su stigle prve donacije naših čitalaca za izuzetno siromašnu porodicu Bandović iz sela Gradac kod Sjenice. Brzo su ukrovili kuću i nadali se brzom useljenju kako ne bi više hladne zime provodili u trošnoj straćari. Međutim, ova godina za nadničara Slobodana Bandovića, njegovu suprugu Stanku, majku Mariju i decu Stefana, Radišu i Petra ni približno nije ista kao prošla. Zima se približila, a san o useljenju sve dalji i dalji. – Mislili smo da ćemo ukrovljenu kuću završiti do jeseni i da ćemo se sigurno useliti pre zime. Nažalost, stvari se komplikuju i ne idu onako kako smo očekivali i kako bismo mi želeli. Slabo smo napredovali ove godine sa radovima. Ako je suditi po trenutnoj situaciji, novi i sigurniji krov nad glavom, o kome maštamo godinama, moraćemo još da čekamo. Do kada, ne znamo, niti to zavisi od nas – žali se Slobodan. Naglašava da je za završetak svih radova potrebno bar još 5.000 evra, plus nameštaj i ost..

Da bi težak usud malenog Stefana Gončina iz Rume, obolelog od retke bolesti – tuberozne skleroze, kao i borba njegovih roditelja da mu omoguće lečenje u Turskoj, bili malo olakšani, od plemenitog Veljka A. iz Sidneja izdvojeno je 300 dolara kao zalog za uspešan nastavak akcije. To je ujedno bio i povod da reporteri „Vesti“ posete porodicu Gončin, kako bi im uručili dar. Mama Snežana i tata Dragan bili su iznenađeni ovom pomoći izdaleka, na čemu su se od srca zahvalili. – Naš cilj je jasan, a to je da Stefana 1. decembra odvedemo u Tursku i saznamo kakvi su dalji koraci za njegovo lečenje. Zato će i ovaj dar biti utrošen isključivo u tu svrhu. Veliko hvala divnom čoveku koji je izdvojio od sebe da bi pomogao našem detetu – istakao je bračni par Gončin. Tokom naše posete Gončinima, stariji sin Aca (4) se bezbrižno igrao, a njegov mali brat Stefan unervozio što još nije prošao u večernju šetnju. Nažalost, Stefanovo stanje je iz meseca u mesec sve lošije, a učestali epi-napadi već su dob..

Samohranoj majci Slađani Stanković, nastanjenoj u Leskovcu, prognanici sa Kosmeta, proteklih dana stigla je redovna mesečna pomoć humanih Đukića iz Melburna od 150 dolara, njena jedina sigurnost u teškim vremenima. – Kada nemate posao i redovna primanja zbog kojih bismo se koliko-toliko sin Kristijan i ja osećali sigurnim, onda i sami možete da zaključite koliko nam je pomoć plemenitih Đukića dragocena i jedina sigurnost da nećemo gladovati. Nikada nećemo moći dovoljno da im se zahvalimo na tome. Oni su naši anđeli čuvari i nadamo se da će im dobri Bog stostruko vratiti. Iako ih nikada nismo upoznali, iskreno se nadam da će se jednom ukazati i ta prilika – rekla je Slađana Stanković, dodavši: – Sve ostalo je isto kod nas. Kristijan uskoro kreće u osmi razred i već je pravi momčić, pa su sad i prohtevi veći, ali on dobro zna kakve su naše mogućnosti i ne traži mnogo. Svaki dinar od naših dobrotvora trudimo se da pametno utrošimo, i to nas održava sve ovo vreme. Stalno zaposlenje mi je ..

Iznenadni poziv Predraga Radeke iz Stare Pazove, oca malenog Stojana Radeke, izlečenog od mijeloblastične leukemije (AML), prijatno je iznenadio naše novinare, a još više i poseta cele porodice Radeka koja je usledila našem beogradskom Dopisništvu. Povod je bio i više nego lep, iz kog god ugla da se posmatra. Prvi i najvažniji jeste da od uspešno završene akcije za ovog mališana pre dve godine, mali Stojan je zdrav. Napunio je sedam godina i od septembra postaje i đak prvak, a drugi i taj da ga naši humani zemljaci sa drugog kraja sveta nisu zaboravili i posle toliko vremena, čak su ga i posetili. – Naše divne zemljake iz daleke Australije imali smo priliku nedavno da lično upoznamo i na kratko ih ugostimo. Bila nam je velika čast, jer znamo da su njihovi brojni prijatelji i poznanici u Australiji zdušno pomagali da bi naš Stojan mogao na lečenje u Italiju. Istina je da se toliko ljudi uključilo u akciju sa svih strana sveta, da bi svima pojedinačno mogli da se zahvaljujemo mesecima. ..