Da je situacija u Srbiji posebno teška, bez nekog izgleda da će u skorijoj budućnosti biti bolje, primera je na sve strane, koje bi u čitav roman mogle da stanu, ipak posebno zabrinjava i činjenica da se našem listu, čak i pojedine organizacije obraćaju za pomoć. Čine to jer su nemoćne da ostvare čak i minimum onoga za šta su i osnovane. Jedna od njih je i međuopštinska organizacija Saveza slepih i slabovidih Aleksinac, koja okuplja slepa i slabovida lica sa teritorija opština Aleksinac i Ražan, kojoj je svaka pomoć dobrodošla.
– Trenutno okupljamo 137 članova. Iako je ova organizacija osnovana 1957. godine i od tada do danas neprekidno radi, naše poslovanje godinama unazad veoma je otežano zbog loše finansijske situacije, ali i odnosa države prema ovakvim i sličnim organizacijama. Dugi niz godina imamo problema sa plaćanjem električne energije i obezbeđivanjem osnovnih sredstava koja su neophodna za poslovanje naše organizacije. Zato nam nije preostalo ništa drugo nego da molimo sve l..
Još jedna velika i zajednička akcija dobrih ljudi s Peštera i čitalaca „Vesti“ iz celog sveta započeta je u aprilu ove godine, a okončana velikom radošću ovih dana. Tačno uoči Kurban-bajrama, velikog praznika muslimana, siromašna porodica Nijaza i Amele Ferizović iz zabitog sela Žirče na Pešteru uselila se u svoj novi dom, površine 50 kvadrata, koji je sagrađen i opremljen prilozima dobrotvora s Peštera, iz Tutina, Sjenice, Novog Pazara i naravno naših čitalaca od Amerike do Australije.
Useljenju su se najviše obradovale Nijazove i Ameline ćerkice: Džejla, Dželisa, Asija, Sanada i najmlađa Lamija. Njihovi roditelji kažu da nisu mogle da čekaju opremanje nameštajem i zvanično useljenje, već su, čim je kupatilo bilo završeno, majku naterale da ih sve po nekoliko puta okupa. Od pre nekoliko dana uživaju u svom kupatilu i polako zaboravljaju na metalno korito, lonac s toplom vodom i kupanje na otvorenom (i zimi), ispred napuštene prodavnice u Žirču, gde je ova siromašna porodica bila smešt..
Saznavši da muke samohrane majke Dejane Draškić Nađ iz Bačke Topole i njene dece – Gregora (13), Viktorije (11) i Adrijana (9), koji boluje od Daunovog sindroma, ne prestaju, iako im je povremena pomoć naših čitalaca stizala u pravi čas, Milenko Šipka iz Švajcarske nije mogao da sedi skrštenih ruku.
Ne časeći časa, posredstvom Redakcije „Vesti“ u Bad Filbelu, uputio je pomoć od 50 franaka zajedno sa toplim pismom, u kome između ostalog piše:
„Želim da moj prilog ovog puta ode na adresu Dejane Drašković Nađ, samohrane majke koja se grčevito bori sa svakodnevnim problemima i bolešću dece. Nadam se da će uz pomoć ljudi velikog srca bar malo odahnuti od problema sa kojima se suočava i obezbediti deci koliko-toliko srećnije detinjstvo i bolje dane: „Ne daj se Dejana!“ Mnogo toplih pozdrava od familije Šipka iz Oberordorfa“
Kako je želja naših čitalaca poput zapovesti, to je prilog odmah prosleđen na kućnu adresu majke Dejane, koji je izazvao pregršt emocija.
– Hvala mnogo od mene i dece..
Nakon nedavne priče o starici Emini Amčović (70) iz zabite Banovice podno Peštera, koja sama u planini, bez ikakvih prihoda brine o teško bolesnom sinu Ismetu (44) brzo su se javili dobri ljudi, mahom čitaoci „Vesti“, koji su poželeli da novčano i na druge načine pomognu. Neki su to odmah i učinili.
Po običaju, u Banovicu je odmah krenuo poznati novopazarski humanitarac i saradnik „Vesti“ Hido Muratović, koji je starici i njenom sinu odneo namirnice, odeću, obuću i lekove u vrednosti od oko 100 evra.
– Bila je to prva pomoć koja im je, koliko sam mogao da vidim, mnogo značila. Uskoro ću ih ponovo posetiti. Ismetu ću poneti novu sekiru, kako bi na vreme počeo da sprema drva za zimu i tranzistor koji mu mnogo nedostaje, a baki Emini usisivač. Apelujem i na sve dobre ljude da im pomognemo, jer su sami i nemoćni da poboljšaju svoj život – kaže Muratović.
Pored pomoći ovog dokazanog humaniste, stigla je i prva donacija iz Nemačke. Sandžaklija poreklom, Nezir Hačković poslao je Emini i Ism..
Na prirodne nepogode, ljudska ruka ne može da utiče. Tako ni desetočlana porodica Ignjatović iz Odžaka kod Trstenika nije mogla ni da nasluti kakva im se nesreća sprema, jer je u blizini njihovog skromnog doma, pre četiri godine, došlo do pojave aktivnog klizišta koje je u velikoj meri oštetilo kuću čime je postala skoro sasvim nebezbedna za stanovanje.
A kako nesreća nikada ne ide sama to se i majka Suzana Ignjatović ozbiljno razbolela. Iako im je nakon nepogode 2015. godine izdat nalog za iseljenje, uprkos tome oni moraju tu da žive, jer tako brojna porodica nema gde. Izdržavaju se od socijalne pomoći i onoga što otac Goran uspe da zaradi u nadnici. To često nije dovoljno ni za najosnovnije, pa o dizanju novog krova nad glavom sopstvenim snagama ne mogu ni da maštaju.
– Od osmoro dece koja stanuju u ovoj kući, Jovana je najmlađa i ima 14 godina, a najstarija Gordana nedavno je napunila 24 godine. Porodica Ignjatović je u teškoj materijalnoj situaciji i korisnici su socijalne pomoći...
Pojedinim čitaocima „Vesti“ sigurno će biti poznato šta je neverovatni Milorad Mile Jurković iz Rakovca kraj Beočina, poznatiji kao Stolar Mile, uspeo da učini za samohranu majku Ivanu Filimonović iz Grabovca kod Obrenovca, kao i njeno troje mališana koji su prošli kroz golgotu porodičnog nasilja.
Ali, podsećanja radi, kako je ova porodica kuburila sa najosnovnijim namirnicama i ogrevom, donacijom od 500 evra našeg vernog čitaoca i donatora iz Bad Homburga, Mile je porodici obezbedio i odneo na kućni prag sve što im je bilo neophodno.
– Posetili smo Ivanu i njenu decu u Grabovcu. Hrana, sanitarije, pribor za ličnu higijenu, odeća i ogrevno drvo su stigli. Deca predivna, a đačke knjižice sa odličnim ocenama pregledane. Naravno, običaj je da se nešto stavi na dobre ocene. Hvala svima koji su učestvovali u pomoći i koji će učestvovati, jer ovoj hrabroj ženi koja je bukvalno prošla veliku muku pomoć je i dalje potrebna, a mi ćemo se uskoro opet vratiti kod njih. Idemo dalje – bile su reči..
Naš plemeniti čitalac iz daleke Australije Vladimir Ćorić, kako smo već zabeležili, mislio je na svoj ugroženi narod na Kosmetu. U to ime, posredstvom sidnejske Redakcije „Vesti“ uputio je pomoć od 1.000 dolara (u protivvrednosti 585 evra) za narodne kuhinje Dobrotvorne organizacije „Majka devet Jugovića“ iz Gračanice. Pomenuta donacija je ubrzo uručena saradniku Stefanu Ječmenici, ujedno i članu HO „Srbi za Srbe“.
– Ovo nije prvi put da nam pomoć stiže upravo iz Australije, gde je naš verni narod istinski zainteresovan za očuvanje i opstanak Kosova i Metohije. Više od dve decenije život kosovsko-metohijskih Srba je izuzetno težak, praćen svakodnevnim strahovima i neizvesnošću. Suočeni su s mnogobrojnim problemima, krađama, zastrašivanjem, a odskora i velikim nametima. Zato veliko i od srca hvala našim zemljacima u dijaspori koji misle na svoj ugroženi narod na Kosmetu i na ovaj način pružaju podršku narodnim kuhinjama i trude se da ublažite patnju velikog broja ljudi, koji, nažalost, ..
Kada je pre godinu i po dana Aca Gončin (4) iz Rume dobio brata Stefana, njegovoj sreći kao i njegovih roditelja, nije bilo kraja. Mali Stefan je bezbrižno rastao, okružen ljubavlju roditelja i starijeg brata i baš ništa nije ukazivalo da nešto može krenuti po zlu. Nažalost, nakon deset meseci dogodilo se nešto što je ceo njihov život okrenulo naglavačke.
U samo jednom danu mali Stefan je dobio čak 20 epi-napada koji su zaprepastili i lekare. Usledio je boravak u bolnici i detaljne analize, koje nisu donele ni malo olakšanje niti ohrabrujuće vesti.
– U Institutu za decu i omladinu u Novom Sadu, nakon nekoliko dana analiza i neizvesnosti, ustanovljeno je da Stefan boluje od veoma retke bolesti koja “napada” samo dva do tri odsto dece na svetu, tačnije od tuberozne skleroze na mozgu, a manifestuje se upravo učestalim epi-napadima. Od tog trenutka, naš život se iz korena menja i mi započinjemo borbu za njegovo zdravlje i ozdravljenje – rekao je otac Dragan Gončin (35), dodavši:
– Tragom..
Priča o nevoljama samohrane majke Dragane Milovanović iz Vinče, nadomak Beograda, da petogodišnoj ćerkici bliznakinji Mariji, oboleloj od dijabetesa obezbedi što bolju ishranu i senzor za merenje šećera, nije prošla nezapaženo, budući da je na njen kućni prag stigla još jedna vredna donacija.
Reč je o daru od 5.000 dinara uplaćenih na njen račun od strane nepoznatog dobrotvorke.
– Videla sam uplatu na račun, ali, iskreno govoreći, ne znam ko je pošiljalac. To, međutim, nikako ne umanjuje moju zahvalnost. Ko god da je, a verujem da će se prepoznati, hvala mu do neba. Od ove novčane pomoći Mariji sam odmah kupila trakice za merenje šećera u krvi, lekove i hranu koju nam je lekar prepisao. Sve je veoma skupo, a od stotinak evra koliko primam od socijalnog, skoro sve potrošim na sobu koju iznajmljujem i račun za struju. To nikako ne može da zadovolji naše potrebe, iako se trudim da zaradim i ponešto sa strane, radeći najprostije poslove. Živimo u kući bez kupatila, pa je veoma teško održa..
Muke porodice Džebo iz Istočnog Sarajeva ne prestaju. Pored toga što teško žive i svojski se trude da 12-godišnjem sinu Ognjenu, obolelom od Vilijamsovog sindroma, omoguće sve što je potrebno kako bi postao što samostalniji, to ih je bolest majke Slobodanke ponovo bacila na kolena.
– U teškoj smo situaciji. Taman što sam se malo oporavio od problema s kičmom i vratio na posao, Slobodanki se toliko slošilo da smo morali da pozovemo hitnu pomoć. Razne bolesti nam ne daju mira. Još utvrđuju šta se tačno dešava, troškovi na sve strane, a mi nemamo odakle da platimo. Jedina sreća u nesreći je to što je Ognjen dobro, napreduje iz dana u dan, ali je činjenica i to da njegova nega iziskuje dodatna novčana sredstva koja ne možemo da izdvojimo. Zato smo sada još jednom u veoma nezavidnoj situaciji i verujte svaka pomoć nam je i više nego dobrodošla. Još jednom beskrajno hvala svim divnim ljudima koji su nam prethodno uputili pomoć, da nije bilo njih, nama bi bilo još gore – poručio je otac Mlade..