Humanost

Da naši ljudi koji žive u dalekoj Australiji pomno prate šta se dešava u Srbiji i trude se da pomognu starima, bolesnima, usamljenima i siromašnima u rodnom kraju potvrdili su po ko zna koji put, anonimna familija iz Sidneja i već dobročinstvom mnogo puta dokazana Baka Ana iz Kanbere. Donacije sa Petog kontinenta, “teške” po 400 dolara, ovoga puta upućene su i stigle na Peštersku visoravan i na padine planine Golije kod Novog Pazara. Anonimna familija iz Sidneja obradovala je nepokretnog Vladetu Spasojevića iz sela Brnjica kod Sjenice, a čitateljka Ana iz Kanbere teško bolesnu staricu Stojanu Nikolić i njenog sina Velibora, koji žive u napuštenoj Dragaljevini u podnožju planine Golije kod Novog Pazara. Da bi donacije što pre stigle u ruke onima kojima su namenjene, ponovo nam je, svojim terenskim vozilom, pomogao saradnik i poznati dobrotvor Hido Muratović iz Novog Pazara. Njegova pomoć posebno nam je značila za odlazak do Dragaljevine, udaljene od Novog Pazara 40, a od Sjenice 20 kil..

Krhki organizam Sofije Nakić (16) iz Žitkovca kod Aleksinca, obolele od sarkoma vezivnog tkiva u sinusnoj šupljini i na mekom nepcu, opet je posustao i uputio alarm na pozornost, ali i signal za novu brigu. Rešenje će, po svemu sudeći, morati da se potraži u Turskoj, a to je za njenu porodicu u ovom času nepremostiva prepreka. Istina, zahvaljujući dobrim ljudima iz dijaspore i sugrađanima, ova ljupka devojčica odlučno je nastavila borbu za zdravlje, od kada je počela da koristi imunološku terapiju, ali joj je podrška i dalje potrebna, jer to nije dovoljno da se izbori sa teškom bolešću koja ju je ophrvala. – Nekoliko nedelja naša Sofija je bila mnogo bolje od kada je krenula sa terapijom imunofanom zahvaljujući mnogim dobrim ljudima koji su izdvojili novac i vreme i nabavili ga. Koliko sam im samo zahvalan, nebo zna. Što se tiče hemoterapije, ona je prekinuta do daljeg i sad je Sofija na takozvanoj terapiji održavanja, šta god to značilo. S te strane nema nekih novosti, ali možda je b..

Nakon vrlo uspešne akcije prikupljanja pomoći za siromašne roditelje Almina i Adisu Bulić iz Mura kod Novog Pazara koji sve donedavno, dok se u akciju nisu uključili čitaoci “Vesti”, nisu mogli da leče i neguju svog šesnaestomesečnog dečaka Emraha Bulića, rođenog sa teškim anomalijama i oboljenjima, juče je konačno stigla i mala radost za ovu porodicu. Od prikupljenog novca Almin i Adisa kupili su plac za novu kuću u prigradskom naselju Pobrđe, a potom krenuli da ograđuju svoj posed i dovode vodu. Već narednih dana počeće izgradnju kuće. – Dugo smo tražili plac u samom gradu, ali nismo mogli da ga nađemo, jer su cene paprene. U Pobrđu smo kupili četiri ara i za to platili 14.000 evra, imamo i 2.000 evra izdvojenih za Emrahovo lečenje (ako treba izdvojićemo i više), a 12.000 evra odredili smo za građevinske radove. Čim nam na plac stigne voda kopamo temelje i nastavljamo sa drugim radovima – priča Almin Bulić, otac bolesnog mališana. Dok nije počela da pristiže pomoć dobrih ljudi, por..

Kako od protekle donacije iz Australije za bolesnu i usamljenu penzionerku Radu Simić iz Šapca, nažalost, nova pomoć nije stizala, to se ova nesrećna žena našla u goroj situaciji nego kad smo o njenim mukama pisali prvi put. Zlokoban pad i slomljena noga su uzrok još većih nevolja jer iz postelje ne može već više od tri meseca, a noga nikako da se oporavi. Uzevši u obzir i to da skoro celu penziju daje na dažbine, da više nema ni obrok iz narodne kuhinje, situacija je postala dramatična. – Već me je napustila svaka nada i sva snaga. Nema dana a da ne pomišljam na najgore, ali znam da je sve božja volja, a protiv nje se ne može. Na mene, osim dobrih ljudi, nema ko da misli, ko da mi pomogne kada mi je najgore. Samoća i bolest najteža su kombinacija. Samo zahvaljujući dobrim ljudima još sam u životu, a sada sam opet u groznoj situaciji i ne znam šta mi je činiti. Ne znam ni sama kako preživljavam na jednom obroku dnevno – rekla je Rada Simić, kojoj naši verni čitaoci pomažu da preživi v..

Nedavno pristigla donacija od 500 dolara, koje su poslali Dijana i Silvana iz Melburna, stigla je na adresu Aleksandra Smukova (15) iz Dobrinaca kod Rume, kome su zbog malignog tumora oba oka amputirana, kao i njegovih sestara bliznakinja Ivane i Nikoline, obolelim od cerebralne paralize. Dar u pravi čas da ulepša Acin 15. rođendan kao i punoletstvo njegovih sestara 3. avgusta. – Moram priznati da nam ovaj rođendanski poklon stigao u pravo vreme, i to ne samo zbog rođendana koje smo obeležili, nego što se valja pripremiti za Acinu predstojeću školsku godinu, a to uvek iziskuje poseban finansijski izdatak. Sve traži svoje i zato nam ovaj dar mnogo znači. Naravno, pored Ace, moram da mislim i na bliznakinje Ivanu i Nikolinu (18), obolelih od cerebralne paralize, kojima takođe treba pružiti posebnu negu. Da ne govorim o pelenama, za koje suprug Dušan i ja moramo da izdvojimo popriličnu sumu novca, a živimo samo od naše zemlje. Dijana i Silvana stalno misle na nas i mi im se zahvaljujemo ..

Visoko u brdima na Pešteru, ispod Žabrenskog krša, gde su zime kao u Sibiru, a putevi kozje staze, za goli opstanak godinama se grčevito bore starica Emina Amčović (70) i njen teško bolesni sin Ismet (44). Žive sami, daleko od najbližih komšija, u dotrajaloj i trošnoj kući bez vode, često i bez struje. Imaju kravu i nekoliko kokošaka, a jedini prihod im je socijala od 80 evra. – Ne pitajte me kako izlazimo na kraj. Jedva… Nismo gladni, jer nam krava i kokoške ne daju da gladujemo, a svega ostaloga smo željni. Ni to nije problem, nevolja je što je Ismet težak bolesnik, što često doživljava epi-napade, pada u krize i što mu je potrebno mnogo nege i lekova kojih ovde nema. Noge me izdaju, jedva idem uz pomoć štapa, a strahujem da će nam biti još gore. Brinem i šta će biti sa Ismetom kada mene ne bude bilo – žali se starica Emina. Objašnjava da je Ismet još u detinjstvu imao tešku upalu mozga, da je bolest ostavila posledice, da često doživljava epi-napade i da ni trenutka ne sme da ga o..

Našim vernim čitaocima već je dobro poznato da se za dečicu u otadžbini kojoj je zdravlje ozbiljno ugroženo, a za lečenje treba mnogo sredstava koje čitave porodice ne mogu da obezbede, uvek nađe mesta na strani Humanitarnog mosta „Vesti“ i uputi apel dobrim ljudima da pomognu. Ovog puta, međutim, pomoć je potrebna jednoj devojčici, čija porodica živi u Nemačkoj. „Poštovana Redakcijo, obraćamo Vam se iz bavarskog gradića Hercogenauraha, u nadi da i možete, koliko je to u vašoj moći, pomoći našoj porodici Sokić iz istog grada, koja se već nekoliko godina bori za ozdravljenje njihove 15-godišnje ćerke Ivane. Ona boluje od retkog oblika raka mozga i imala je već nekoliko operacija u najstručnijim nemačkim klinikama.“ Ipak, kancer se svaki put vratio i sada je došlo do faze gde svaka dalja intervencija može ozbiljno da naruši određene funkcije, kao što su čulo dodira ili motoričke sposobnosti na desnoj strani tela. Zbog toga je jedino rešenje klinika u Sijetlu, u Americi, gde pomoću jed..

Svaki put kada Ilija Miki Vujović iz Pariza dođe u otadžbinu, iskoristi priliku da svrati i do beogradskog dopisništva „Vesti“ kako bi doneo lekove za bolesne zemljake. Izuzetka nema ni ovog puta. Tako je ovaj skromni i neumorni humanista, srca velikog poput zemlje u kojoj je stekao penziju, doneo punu kesu lekova za bolove i pumpice sa aparatom za astmu. U međuvremenu, u rodnom Lovćencu podelio je lekove Danici Dabović, astmatičaru, a njenom sinu lekove za dijabetes, iglice i lek za čuvanje želuca. – Nažalost, mnogo je bolesnih ljudi u Srbiji, koji često ne mogu da izdvoje novac za najosnovnije lekove i lečenje. Tuga je koliko sirotinje i bolesnih ljudi i dece ima. Verujem da je to ujedno i posledica NATO bombardovanja. Iako sam penzionisani medicinski radnik i dalje se susrećem sa ljudima i decom obolelom od najtežih malignih bolesti, a njih je sve više. Nije teško onda zaključiti šta je uzrok tome. I ovog puta sam doneo najviše lekova za hronične bolesnike, koje sam pripremio zajed..

Bliži se početak još jedne školske godine, a samim tim i muke mnogih roditelja, kako da svojoj deci obezbede sve što je potrebno da bi se bezbrižni vratili u đačke klupe. Knjige, školski pribor, odeća i obuća su uvek na tom spisku koji iziskuje značajna sredstva za svaku porodicu, a pretežak je udarac za one koji jedva sastavljaju kraj sa krajem. Na ove mališane, mislila je Violeta Jakovljević, predsednica Udruženja izbeglica, raseljenih lica i povratnika Otadžbina u opštini Kuršumlija. – Dečica na ovom području stalno su mi u mislima, jer smo svi svesni poteškoća sa kojima se suočavaju zajedno sa roditeljima i znamo da nemaju mnogo prilika za razbibrigu. Nažalost, bez podrške dobrih ljudi ne bismo uspeli da ih obradujemo ni za veće hrišćanske praznike, kao što smo zahvaljujući anonimnom donatoru iz Nemačke uspeli to zimus. Zato ovom prilikom želim da se još jednom zahvalim tom dobrom čoveku, što je svojim humanim gestom upotpunio njihov praznik – rekla je Violeta Jakovljević, dodavši..

Naši zemljaci sa australijskog kontinenta, sa sigurnošću to možemo reći, već su nadaleko poznati po svojoj dobroti i humanim delima koje beležimo na strani Humanitarnog mosta, gotovo svakodnevno. Izuzetka nema ni danas, jer je posredstvom sidnejske Redakcije „Vesti“ za ugrožene zemljake širom otadžbine pristiglo ukupno 3.650 dolara. Od tog iznosa, plemeniti Vladimir Ćorić izdvojio je 1.000 dolara za pomoć narodnim kuhinjama pri DO „Majka devet Jugovića“ iz Gračanice. Budući da je situacija na Kosmetu i dalje teška za srpski narod ovaj dar će doprineti stabilnosti funkcionisanja kuhinja gde se na topli obrok i pomoć oslanja preko 2.000 duša. Baka Ana iz Kanbere, čije ime, takođe, vrlo često ispisujemo na našoj strani, tokom jula uputila je dve vredne donacije od ukupno 900 dolara. Jednu od 400 dolara za teško bolesnu baku Stojanu Nikolić i njenog sina Velibora iz zabitog planinskog sela Dragaljevina, koji su zbog propalih puteva često odsečeni od sveta, pa čak ni traktorom ne mogu do l..