Humanost

Zahvaljujući donacijama naših čitalaca iz Australije, Holandije i Nemačke i prilozima dobrih ljudi iz Novog Pazara i Sjenice, ponovo su pokrenuti radovi na kući siromašnog nadničara Slobodana Bandovića iz sela Gradac na Pešteru. Oko 1.000 evra, koliko je ovog proleća i leta Slobodan uspeo da sakupi i uštedi, omogućilo mu je da u prošle jeseni ukrovljenu kuću uvede vodu i instalira struju. Ostalo mu je, kaže, još nešto novca za kupovinu peska, cementa i kreča, ali nedovoljno za majstore i početak unutrašnjeg malterisanja. – Nevolja je što pre malterisanja treba da kupim i postavim unutrašnja vrata, a to košta najmanje 400 evra. Deo dobijenog novca moram da čuvam i za lečenje srednjeg sina Radiše, koji od rođenja ima probleme sa govorom, a i druge anomalije, pa je stalno u bolnicama ili vežba sa logopedom. Hvala Bogu, napreduje, mnogo bolje govori, iz dana u dan je sve bolji – priča Slobodan i dodaje: – Mnogo bi nam značilo da se uselimo pre zime, jer je udžerica u kojoj još živimo u s..

Redovna stipendija od 50 evra naše koleginice M. E. iz Frankfurta i ovog meseca stigla je za brucoša Bojana Mijatovića (19) iz Novog Grada za nastavak njegovog uspešnog školovanja u Beogradu. Na njenu dobrotu, Bojan, kao i u protekle dve godine, odgovara trudom da uspeh na fakultetu bude što bolji, kako bi opravdao donatorkino poverenje. – Dao sam većinu ispita, položio sam i najteži – anatomiju, a samim tim i dao uslov za upis u narednu godinu. Pored fakulteta, igram fudbal, a ponekad i sudim na utakmicama. To mi je glavna preokupacija. Sport u svakom smislu. Sada ću mirne duše leto provesti kod majke u Novom Gradu, a posle se vraćam u Beograd da i zvanično upišem drugu godinu osvežen i pripremljen za nove pobede. Mojoj dobrotvorki, kao i uvek, želim svu sreću. Hvala što me ne zaboravlja i svakog meseca usrećuje. Teško je i zahvaliti se na pravi način nekome ko dve godine bez prestanka šalje iskrenu podršku i stipendiju svakog meseca koja mi mi mnogo znači. Njenoj porodici i njoj žel..

Predstavnici organizacije Pomoć za mladi život iz Langenhagena dr Željko Dragić i Mihaela Ramunke ovih dana su Stanku Stojanoviću (22) iz Suvog Polja kod Bijeljine predali 1.000 evra koje su u svom udruženju prikupili za njegovo lečenje koje treba da se nastavi u Beču. Posle gubitka oca i majke, Stanko živi u domaćinstvu sa dve sestre srednjoškolke od kojih jedna boluje od epilepsije. Da bi prehranio sestre i sebe, do oktobra prošle godine radio je molerske i poljoprivredne poslove. U oktobru je idući svojim mopedom na posao stradao u saobraćajnoj nesreći. Jedan vozač automobila je nepažljivo izlazeći iz dvorišta na glavni put nesrećnog dečaka naprosto zbrisao sa puta. Stanko je zadobio više preloma ekstremiteta, zgnječen mu je grudni koš i što je najtragičnije jedno plućno krilo mu ne funkcioniše. – Posle ove nesreće porodica je ostala bez hranioca i sada u bedi jedva preživljavaju, a za nastavak lečenja u Beču potrebno je još 20.000 evra. Kad smo čuli za ovaj slučaj naše udruženje j..

Nekoliko nedelja je prošlo od kada smo poslednji put pisali o nevoljama sa kojima se svakodnevno suočava osmočlana porodica Tatjane i Nebojše Bošković iz sela Zvečka kraj Obrenovca i jedino što se od tada promenilo to je da je Tatjana završila u bolnici zbog jakih bolova kičmi. Lekove i blokade za bolove skoro da nije imala čime da plati, a cela porodica kuburila je sa najosnovnijim namirnicama. Svetlo na kraju mračnog tunela stiglo je u vidu donacije od 270 evra upravo od anonimnog donatora iz Bad Homburga, ne bi li ih izbavilo iz teškog sivila u koje su zapali. – Hvala mu do Boga, ko god da je taj čovek. Ne mogu ni da vam opišem šta nas je sve snašlo. Nekad ne znam ni sama kako opstajemo. Da situacija bude još teža to su me stegli bolovi u kičmi zbog kojih sam morala da primim posebne injekcije i blokade i sve to platim. Ova donacija je za nas poput dara sa neba. Koliko smo zahvalni, kao i „Vestima“ koje su imale sluha za našu muku, teško je u reči pretočiti – rekla je u dahu Tatjan..

Koliki je tačan broj paketa punih raznih potrepština, odeće, obuće, hrane i pokućstva, ali i novčanih donacija, koje je za preko deceniju svog angažovanja uputila na stotine adresa štićenika Humanitarnog mosta, ali i drugih ugroženih porodica, verujemo da ni sama Ksenija Naumović iz Ciriha ne zna. Ova penzionerka, koju jedino geslo dobrote vodi kroz sve moguće i nemoguće načine i puteve da bi njena pomoć stigla do onih kojima je namenila, ni nakon toliko vremena ne posustaje u želji da nekome donese osmeh na lice što je za svaku pohvalu i divljenje. U njenom ličnom adresaru tako i danas postoje mnoge višečlane porodice iz Srbije i Republike Srpske koje ne zaboravlja i kojima zdušno pomaže kad god je u prilici. Izuzetka nema ni ovog puta, jer je nedavno odlučila da na odmor u Grčku sa sobom povede i dve devojčice koje nisu imale priliku da letuju. – Milicu i Sofiju povela sam o svom trošku na desetodnevni odmor u Grčku. One su ćerke jedne mnogočlane beogradske porodice. Nadam se da će..

Neprilike zbog nedostatka lekova za devetogodišnjeg sina Davida, teškog srčanog bolesnika, koji je do skoro bio u bolnici zbog tromba, nagnao je samohranu majku Snežanu Dimitrijević iz Surčina da se obrati za pomoć dobrim ljudima. Podsećanja radi, odgovor nije izostao, jer je naš plemeniti čitalac Milenko Šipka iz Oberordorfa u Švajcarskoj, zajedno sa porodicom, odmah uputio donaciju od 50 franaka kako bi ovaj mališan imao neophodne lekove. Donacija je brzo stigla na njihov kućni prag donevši im olakšanje. Međutim, njihovim mukama tu nije kraj. – Čitaoci „Vesti“ su jedini koji imaju razumevanja za naše muke, kao i Davidovi školski drugari i učiteljica. Hvala svima do neba. Istina je da se mi svako malo nađemo u problemu. Prvo, kako da Davidu obezbedimo lekove, a drugo kako da imamo za najosnovnije jer od socijalne pomoći koja iznosi manje od 100 evra, mi ne možemo namiriti podstanarske račune i imati dovoljno za najosnovnije potrebe, a kamoli za lekove koji se često menjaju. To nam s..

Iako je prošlo mesec dana od poslednje donacije naših čitalaca za Miloša Jovanovića (38), bolesnog ratnika sa Košara, ovaj heroj nije od svih zaboravljen. Potvrdila je to redovna donatorka iz Švajcarske, Marija Golubović, koja mu je proteklih dana poslala donaciju od 320 franaka. Istina, Miloš, njegova sestra Marina i teško bolesna majka Rosa i ovaj dar pričuvaće za spoljašnje uređenje (utopljavanje) kuće koju su im pre dve godine, u selu Troštice kod Novog Pazara, izgradili dobri ljudi sa raznih strana sveta. Prilog će im pomoći da poboljšaju život, pogotovu zimi, u svom zabitom selu na padinama planine Golije. – Žurimo da, dok je leto, sakupimo novac za malterisanje, fasadu i postavljanje trotoara. Pokušaćemo i da dozidamo malo predsoblje ispred glavnog ulaza kako nam, kad dunu oluje i napadaju veliki snegovi, voda ne bi ulazila u kuću. Prošle zime smo se napatili, jer je kuća bila puna vlage. Nadamo se da ćemo izgradnjom trotoara rešiti i ovaj problem – priča Miloš. Prema njegovoj..

Naši novinari svakodnevno se suočavaju sa različitim vrstama informacija i priča koje prenose svojim čitaocima, ali najteže padnu one o ljudskim sudbinama koje se urezuju ne samo u pamet, nego i dušu. Jedna od takvih je i životni usud Dragana Stefanovića (46) iz Međureča nadomak Jagodine sa kojim smo se nedavno susreli povodom donacije od 100 dolara, koju mu je iz Australije poslao naš čitalac Milenko Arčaba iz Sidneja. Tom prilikom, saznali smo da Dragan, ratni invalid, živi od invalidske penzije od samo 110 evra koju mu plaća firma Žitomlin u kojoj je radio kao pekar i da na obe noge ima otvorene rane. Samo mu za sanitetski materijal mesečno treba 75 evra, pa ne ostane gotovo ništa da preživi mesec. Srećom, naučio je sam da se previja, pa bar tu uslugu ne plaća. Povređen je, kaže, u Vinkovcima dok je sa bratom blizancem Zoranom služio vojni rok. – Pucalo se svakodnevno, a mi smo bili zarobljeni u kasarni. Danima sam trpeo bolove, jer sam dobio bruh od nošenja sanduka s municijom. K..

Učesnica u mnogim akcijama Humanitarnog mosta i naša verna čitateljka Marija Golubović iz Švajcarske, poput mnogih ljudi dobrog srca, ne posustaje na polju humanosti ni tokom odmora. Čim je kročila u otadžbinu, odlučila je da obraduje 33-godišnju polu-pokretnu Svjetlanu Kljajić iz Sključana kod Kozarske Dubice. U to ime lično je posetila i donela darove kojima se Svjetlana obradovala, ali više susretom sa dobročiniteljkom koja je sa sobom donela vedar duh i dobro raspoloženje. – Moram priznati da smo bili i više nego prijatno iznenađeni gospođa Marijinom posetom. Mnogo nas je obradovala. Prijalo mi je da neko vreme provedem sa tako pozitivnom osobom i vedrom osobom, jer takva energija se odmah preliva i preplavljuje biće. Bilo je pravo zadovoljstvo upoznati je. Ostavila je na sve nas snažan utisak, a posebno na ćerku Jovanu (12), moj ponos i diku. Iako smo joj se zahvalile i na poklonima koje je donela, a to je donacija od 400 KM (oko 200 evra) i pregršt namirnica, želimo to da učinim..

Za samohranu majku Slađanu Stanković prognanicu sa Kosmeta, nastanjenu u Leskovcu je i proteklih dana stigla redovna mesečna pomoć humanih Đukića iz Melburna od 150 dolara, nakon što je doputovala iz sidnejske Redakcije „Vesti“. – Kada nemate nikakav posao, a samim tim ni primanja zbog kojih bismo se koliko-toliko Kristijan i ja osećali sigurnim, onda i sami možete da zaključite koliko nam je pomoć plemenitih Đukića dragocena i jedina sigurnost da nećemo gladovati, kao i to da ćemo imati dovoljno da pokrijemo račune. Nikada nećemo moći dovoljno da im se zahvalimo na tome. Oni su naši anđeli čuvari i nadamo se da će im dobri Bog stostruko vratiti. Iako ih nikada nismo upoznali, iskreno se nadam da će se jednom ukazati i ta prilika – rekla je Slađana Stanković, dodavši: – Sve ostalo je isto kod nas. Samo po Kristijanu vidim da vreme neumoljivo prolazi. Završio je i sedmi razred Osnovne škole i već je pravi momčić, pa su sad i prohtevi veći, ali on dobro zna kakve su naše mogućnosti i ne..