Proteklih dana je, kao što smo već zabeležili, na kućnu adresu porodice dvogodišnje Maše Baošić iz Bijelog Polja, obolele od cerebralne paralize, prosleđeno 500 dolara Ljudi dobre volje iz Kanade. Tom prilikom, saznali smo od tate Jovana, da je Maša zahvaljujući mnogim ljudima dobrog srca i Fondaciji Budi human, po sedmi put primila dozu matičnih ćelija u Turskoj. Više je razloga zbog kojih su roditelji male Maše odlučili da lek za svoje dete potraže van granica države. Budući da je rođena sa atrezijom jednjaka odmah po rođenju 2017. godine Maša je morala da bude operisana, pa je po prebacivanju na neonatologiju, izgubila kiseonik, što je dovelo do velikog oštećenja mozga, a samim tim, dijagnostikovana joj je cerebralna paraliza. Kako adekvatna terapija za ovo stanje nije propisana, to RFZO ne snosi troškove za lečenje poput transplantacije matičnih ćelija. – Ono što je sigurno, to je da ćemo Mašu sigurno morati još nekoliko puta da vodimo na takvu vrstu terapije, ali i rehabilitacij..

Problemima nikad kraja

Muke samohrane majke Dejane Draškić Nađ iz Bačke Topole i njene dece – Gregora (13), koji je bio žrtva vršnjačkog nasilja, Viktorije (11) i Adrijana (9), koji boluje od Daunovog sindroma, nažalost ne prestaju. Najveći problem predstavlja njihovo zdravstveno stanje, kako majke Dejane, koja se kreće pomoću štaka nakon saobraćajne nesreće, tako i njena dva dečaka. Jedino Viktorija nema problema sa zdravljem. – Nije lako izboriti se sa svim zdravstvenim tegobama koje nas prate. Od kada je Gregor prošle godine brutalno pretučen ima probleme s kičmom, zbog kojih smo već par puta morali da dolazimo u Beograd i po svemu sudeći u nekom trenutku će morati na operaciju. Do tada bi trebao da nosi pojas, ali mi za to nemamo novca – iskreno će mama Dejana koja se muči da deci obezbedi najosnovnije u šta spada i krov nad glavom budući da žive kao podstanari. Donacije dobročinitelja iz dijaspore, koje su prethodno stigle, Dejana je iskoristila za Gregorovu magnetnu rezonancu koju su morali da obave ..
Simpatizeri Partizana i Crvene zvezde iz Loznice odigrali su nedavno peti humanitarni derbi od koga je prihod namenjen socijalno ugroženim višečlanim porodicama, a organizovala ga je Humanitarna organizacija Srbi za Srbe. U dresovima dva najpopularnija fudbalska kluba, ekipe su odigrale muški, a navijači su napravili lepu atmosferu na Gradskom stadionu Lagator. Zvezda je uglavnom napadala, imala inicijativu, ali su igrači u crno-belim dresovima pojačani sa četiri igračice ženskog FK Drina iz susednog Zvornika u Republici Srpskoj. Organizatori kažu da je i ovog puta potvrđeno da navijači mogu uraditi nešto dobro i da je najvažniji karakter ove utakmice za koju je ulaznica koštala 200 dinara. Podsetili su da Srbi za Srbe već 14 godina pomažu najugroženijim višečlanim porodicama i da su s više od tri miliona evra pomogli više od 2.300 porodica. Ovog puta prihod je namenjen za izgradnju kuće samohrane Sunčice Dragićević iz Buđanovaca kod Rume koja u teškim uslovima gaji petoro dece. Nare..

Prvo lekovi, pa sve ostalo

Zahvaljujući Ljudima dobre volje iz Kanade i Slobodanu Nedeljkoviću iz dalekog Sidneja u Australiji, radost je ovih dana zakucala na vrata starica Stane Minić iz Dragočeva na Rogozni, trenutno od sveta odsečenog i Kate Bašić iz takođe zabitog Svilanova na planini Goliji. Radovao se i usamljeni starac Dušimir Vuksanović iz sela Pačevina na padinama Golije. Od Ljudi dobre volje, bake su dobile po 100 kanadskih dolara, a od Slobodana Nedeljkovića, Dušimiru je uručeno 100 australijskih dolara. Pošto su zbog nevremena i obilnih kiša putevi do Dragočeva, Svilanova i Pačevine neprohodni za putnička vozila, u uručivanju donacija i ovog puta su nam pomogli poštar sa Rogozne, Rade Joković, humanitarac iz Novog Pazara Hido Muratović i Marina Jovanović, sestra Miloša Jovanovića, ratnika sa Košara i štićenika našeg Humanitarnog mosta, zbog čega im se ovom prilikom zahvaljujemo. -Živim sama godinama i preživljavam uz pomoć rođaka iz Novog Pazara, komšija i dobrih ljudi koji mi povremeno pošalju ne..

Nije moglo po planu

Dugogodišnji štićenik Humanitarnog mosta „Vesti“ i stipendista našeg čitaoca i poznatog dobrotvora O. V. iz Sidneja, petnaestogodišnji Stefan Pendić, đak pešak sa Golije, školovanje će, umesto u Kragujevcu, ipak nastaviti u Novom Pazaru. A umesto za auto-limara učiće za obućara. Kako ističe Stefanova majka Rada, do promene plana došlo je iz razloga što Stefan nije uspeo da izdejstvuje mesto u kragujevačkom đačkom domu. – Pošto nemamo novca za stan u Novom Pazaru, a putovanje ne dolazi u obzir, jer živimo daleko u vrletima Golije, gde ne dolazi autobus, nameravali smo da Stefana upišemo na auto-limarski zanat u Kragujevcu i da stanuje u tamošnjem đačkom internatu gde bi imao relativno jeftin smeštaj i bio pod nadzorom vaspitača. Nažalost, iako je primljen na zanat, nije dobio mesto u domu, pa smo morali da odustanemo od Kragujevca i „vratimo se“ u Novi Pazar – priča majka Rada i dodaje: – Nismo imali mnogo izbora, pa smo se odlučili za Srednju obućarsko-tekstilnu školu, pošto mu se nij..

Libre za nas nedostižan

S kakvim mukama se suočava samohrana majka Dragana Milovanović iz Vinče, nadomak Beograda, da bi prehranila petomesečne bliznakinje Mariju i Marijanu u udžerici bez vode, pisali smo prvi put pre pet godina. Od tada do danas, promenile su se mnoge stvari. Jedna, međutim, nerešiva nedaća pojavila se odnedavno, zbog čega je Dragana, nemajući kud, odlučila da se za pomoć ponovo obrati dobrim ljudima, budući da je zdravlje i dobrobit dece na prvom mestu. – Od 7.500 dinara, koliko primam od socijalnog, skoro sve potrošim na sobu koju iznajmljujem i račun za struju. To nikako ne može da zadovolji naše potrebe, iako se trudim da zaradim i ponešto sa strane, radeći najprostije poslove. Dobri ljudi su nam pomogli kad nam je bilo najteže i sve dosad smo funkcionisale nekako – kazala je Dragana Milovanović (47). Nažalost, bolest ćerkice Marije (5) ponovo ih je uzdrmala. – Od kada je krajem protekle godine ustanovljeno da Marija ima šećernu bolest koja se mora regulisati insulinom, to smo i mi u..

Snagu daju dobri ljudi

U protekle tri nedelje od kada smo poslednji put pisali o hrabroj Sofiji Nakić (16) iz Žitkovca kod Aleksinca, oboleloj od sarkoma vezivnog tkiva u sinusnoj šupljini i na mekom nepcu, nije se mnogo promenilo. Istina, zahvaljujući dobrim ljudima iz dijaspore i sugrađana, ova ljupka devojčica hrabro je nastavila borbu za zdravlje, ali joj je podrška i dalje potrebna. – Naša Sofija je na sreću mnogo bolje od kada je krenula sa terapijom imunofanom koji je nabavljen, u najvećoj meri, zahvaljujući Maji Jovanović koja se odrekla svojih doza terapije zarad Sofije, a i sama boluje od karcinoma. Isto tako i zahvaljujući našim kamiondžijama koji voze špediciju po Rusiji i rizikuju svoj posao da bi nam to doneli. Naravno, do tog leka ne bismo ni mogli da dođemo, da nije bilo pregršt dobrih ljudi koji su za to izdvojili novac. Koliko sam im samo zahvalan, nebo zna. Što se tiče hemoterapije, ona je prekinuta do daljeg i sad je Sofija na takozvanoj terapiji održavanja, šta god to značilo. S te stran..
Vredni pripadnici srpske Zajednice u Lincu, na čelu sa Jovanom Cvijićem i Markom Živanovićem, organizovali su humanitarno veče za pomoć porodici Petrović iz mesta Klačevice kod Paraćina. Ova akcija je organizovana u okviru projekta „Trojka iz bloka“ – „Pikado iz bloka“ i „Svirka iz bloka“, a sve u okviru organizacije „Srbi za Srbe“, koja već dugo godina organizuje humanitarne događaje. Uz pomoć prijatelja i volontera sakupljeno je 2.305 evra u restoranu Edelvajs, vlasnika Jova Joša Čulića, koji je za ovu priliku ustupio besplatno objekat. Pokazalo se da je ideja u potpunosti uspela, jer je sakupljen značajan novac, a u isto vreme sve je proteklo u sjajnoj atmosferi i druženju. – Raduje nas što se odazvao veliki broj ljudi na čemu smo im neizmerno zahvalni. Verujem da su svi zadovoljni, a posebno nam je drago što ćemo pomoći Petroviće, koji hitno moraju da stvore uslove za normalan život. Još jednom hvala svima koji su nas podržali – kazao je Jovan Cvijić. Druženje je proteklo u takmi..
Pregršt lekova, računi, pregledi, specijalna ishrana, sve je to poput teškog košmara za samohranu majku invalida Tanju Radonjić iz Kotraže i njenog autističnog sina Đorđa. Zato ne čudi što ih je dar Ljudi dobre volje iz Kanade od 145 dolara silno obradovao i malo olakšao udarce sudbine koji ih nemilosrdno šibaju godinama. – Crni oblaci nadvili su se nad našim životom i nikako da ih rasteram. To bi bilo najblaže rečeno za sve ono kroz šta prolazimo svakodnevno Đorđe i ja. Tokom cele zime i velikih snegova nisam smela da izađem napolje da ne bih pala i napravila nam još gori pakao od života. Srećom, zahvaljujući pomoći humanih čitalaca „Vesti“ obezbedila sam na vreme zalihe hrane, ogreva, lekova, ali kako je vreme odmicalo, to je sve potrošeno, a ja se opet našla u neprilici. Verujte, nisam znala kuda ću više od brige. Ovih dana moram i u Kragujevac na dodatne preglede, a to sve košta. Nije meni do mene, već do Đorđa. Zbog njega moram sve da istrpim. Ne znam ko bi ga posle gledao. Zato i..

Nesreća nas ne zaobilazi

Uprkos pomoći koja bi im povremeno stizala od naših plemenitih čitalaca i omogućila siromašnoj porodici Pap iz Mužlje kod Zrenjanina da preživi najteže dane, oni su višom silom nastavili da se nižu. U ovom slučaju, za njihovu nesreću kriv je olujni vetar koji ih je ostavio bez krova nad celom prostorijom dela kuće. Ne može više na noge: Zvezdana Pap – Taman kada uspemo da rešimo poneki od gorućih problema i neku muku koja nas pritiska, dogodi se nešto nepredviđeno i opet nas baci na kolena. Nije dovoljno što je većina nas bolesna i što jedva sastavljamo kraj s krajem, već mora i nešto dodatno da nam se dogodi i podseti nas koliko smo nemoćni. Pre dve godine, olujni vetar je oštetio kuću koju sam samo zahvaljujući plemenitim čitaocima „Vesti“ i sopstvenim naporima uspeo da rešim, a sada nas je ponovo zadesila ista nevolja na drugom delu kuće – započeo je priču glava porodice Janoš Pap i dodao: – Dovijao sam se kako sam znao i umeo, popravio sam šta i kako sam mogao, ali više se nema ku..