Kako nesreća nikad ne ide sama, već ruku pod ruku sa još nekom od nedaća, koje se bez tuđe pomoći ne mogu rešiti, to je nažalost istinitost ove tvrdnje na svojoj koži doživela i desetočlana porodica Ignjatović iz Odžaka kod Trstenika. Nije bilo dovoljno što im je usled pojave aktivnog klizišta dom postao nebezbedan za stanovanje, već se pre nekoliko godina i majka Suzana ozbiljno razbolela.
I iako im je nakon nepogode 2015. godine izdat nalog za iseljenje, uprkos zabrani i nalogu za iseljenje oni moraju tu da žive, jer nemaju gde. Izdržavaju se od socijalne pomoći i onoga što otac Goran uspe da zaradi u nadnici. To često nije dovoljno ni za najosnovnije, pa o dizanju novog krova nad glavom sopstvenim snagama ne mogu ni da maštaju.
– Od osmoro dece koja stanuju u ovoj kući, Jovana je najmlađa i ima 14 godina, a najstarija Gordana nedavno je napunila 24 godine. Porodica Ignjatović je u teškoj materijalnoj situaciji i korisnik je socijalne pomoći. Majka Suzana se pre nekoliko godina razb..
Nedostatak lekova za devetogodišnjeg sina Davida, teškog srčanog bolesnika, koji je do skoro bio u bolnici zbog tromba, nagnao je samohranu majku Snežanu Dimitrijević iz Surčina da se ponovo se obrati za pomoć dobrim ljudima, a odgovor nije izostao.
Naš plemeniti čitalac Milenko Šipka iz Oberordorfa u Švajcarskoj, zajedno sa porodicom, odmah je uputio donaciju od 50 franaka kako bi ovaj mališan imao neophodne lekove. Uz prilog stiglo je i toplo pismo u kome između ostalog piše:
„Kada sam u „Vestima“ pročitao da su malom Dimitriju hitno potrebni lekovi, nisam mnogo razmišljao i odlučio sam da 50 franaka ovog puta bude njemu uručeno. I ovog puta kao i pre nekoliko godina kada sam slao pomoć za Dimitrija, želim mu da istraje u borbi sa bolešću i da ima srećno detinjstvo – „Izdrži Davide“.
Čim je prilog pristigao posredstvom naše Redakcije u Bad Filbelu, to je i prosleđen na adresu majke Snežane, koja je istog trena odahnula.
– Istina je da se mi svako malo nađemo u problemu kako da Dav..
Među brojnim nevestama iz severne Albanije koje su pre desetak godina, a i kasnije, po bračnu sreću i bolji život došle u Srbiju i Rašku oblast, između ostalih je i Ljulja Bojović iz zabitog sela Mojstir kod Tutina. Igrom sudbine, Ljulja je pre tri godine ostala bez supruga, koji je poginuo u šumi dok je traktorom izvlačio drva, pa je na njena nejaka pleća pala sva briga o odrastanju, izdržavanju i školovanju desetogodišnje ćerke Ljubice i šestogodišnjeg sina Ivana.
– Bio je to veliki šok za mene i celu porodicu. Bila sam u dilemi da li da ostanem u Mojstiru i sama se borim kroz život ili da se vratim mojima u Albaniju. Odlučila sam da ostanem, a presudnu ulogu u donošenju ovakve odluke imao je moj dever Radisav koji mi je rekao da mogu da idem gde god želim, ali da bi on i porodica, ponajviše zbog naše dece, voleli da ostanemo. Obećao je i da će nam pomagati i uvek biti uz nas, što svakodnevno i čini – priča Ljulja i naglašava da se nije pokajala.
Uz Radisavljevu pomoć, ali i angažov..
Kada smo sredinom februara pisali o srećnom završetku lečenja u Štutgartu 10-godišnje Nikoline Josić iz Prokuplja, obolele od retkog sarkoma Ewing na grudnom košu, niko nije mogao ni da nasluti da njena borba, nažalost, tu neće biti gotova. Usledile su redovne kontrole, a onda šok i početkom juna i nova operacija u Nemačkoj, posle koje slede oporavak i hemioterapije.
– Taman kada smo mislili da je Nikolinim mukama kraj, došlo je do komplikacija koje su iziskivale još jednu hitnu operaciju. Poslednja kontrola nas je šokirala, jer je pokazala promene na levoj strani u tkivu. Bukvalno smo se preko noći preselili u Štutgart. Još jedna teška borba, a novac za lečenje ponovo problem. Tražili su nam 100.000 evra za terapije, a mi smo do sada uplatili oko 30.000. Zato nam je svaka pomoć dobrodošla – rekla je za „Vesti“ tetka Jelena Perić i dodala:
– Nikolina je već primila jedan ciklus terapije, a sada je u toku druga terapija. Duša nam se kida zbog svega. Svesni smo da je zahvaljujući ogromn..
Protekle nedelje pomoć Ljudi dobre volje iz Kanade, od 500 dolara, stigla je i na kućnu adresu bliznakinja Ive i Jane Vujisić (18) iz Podgorice, obolelim od Morkijevog sindroma, retke bolesti kod koje se osim niskog rasta javlja kontraktura zglobova i njihova loša ili ograničena pokretljivost. Njihova majka Slavica bila je i više nego iznenađena kada je saznala da pomoć stiže sa drugog kraja sveta.
– Ko god da su ti dobri ljudi, zahvaljujemo im se od srca. Baš su nas prijatno iznenadili i obradovali. Ovim darom obezbedićemo nešto što nam je u ovom trenutku najpotrebnije, budući da nam je država omogućila neophodnu terapiju za koju će godišnje izdvajati više od pola miliona evra, ali to je jedini lek koji može olakšati tegobe mojim devojčicama. Reč je o terapiji lekom „vimizim“ pronađenim pre četiri godine, koji predstavlja enzimsku terapiju, odobrenu od Evropske komisije za lekove za tretiranje Morkijevog sindroma. Taj lek jedini može da olakša tegobe i zaustavi dalju progresiju bolest..
Nevolje samohrane majke Anđelke Todosijević iz Lomnice kod Kruševca koja mora da izađe na kraj sa teškim bremenom samostalnog podizanja trojice mališana, od kojih je jedno i bolesno, dotakle su u srce i našeg plemenitog čitaoca Slobodana Nedeljkovića iz Sidneja.
Kao što smo već zabeležili, nije se dvoumio kada je uputio pomoć od 100 dolara ovoj samohranoj majci Dimitrija (12), Davida (8) i Mateje (5), koji žive sa dekom i nepokretnom tetkom. Njegov dar već je stigao na zadatu adresu.
– Ono što je sigurno, ovaj novac ćemo iskoristiti pre svega za popravku krova kuće. Nismo smeli više da čekamo nijedan dan. Morali smo nešto da preduzmemo, budući da su Srbijom razne oluje „tutnjale“. Svaki put kad bi pala kiša, a posebno udario jači vetar, strepeli smo da li je krov izdržao. Nemajući kud, pozvali smo majstore i dogovorili se da im nekako platimo na rate, samo da počnu sa radom. Moj tata se, iako i sam slabijeg zdravlja, angažovao i obezbedio građu, ali i uradio neke pripreme, kako bismo ..
Udruženje srpske bratske pomoći iz Kanade već godinama misli na samohranu majku Ljiljanu Čolić (65) iz sela Ljubesela kod Topole i njenog sina Aleksandra (45) obolelog od ubrzanog starenja mozga.
Tako je bilo i ovih dana kad su im uputili dar od 300 kanadskih dolara. Ova dvočlana porodica bori se sa brojnim nedaćama, ali zahvaljujući kontinuiranoj pomoći koja stiže s drugog kontinenta, kako kažu, lakše se diše.
– Ovi divni ljudi predvođeni Branislavom Živanovićem više od 15 godina su uz nas. Brinu o nama, stalno nam šalju novac, zovu da pitaju kako smo, da li nam je nešto potrebno. Da ih pozovem u pola noći, oni bi mi pomogli da zatreba. Divno je znati da imate takve prijatelje koji su, iako kilometrima daleko, srcem veoma blizu – kaže Ljiljana Čolić.
Kako ističe, nema reči kojima bi mogla da se zahvali.
– Već sam i dosadna koliko se zahvaljujem, ali kako drugačije kad je neko toliko divan. Nama njihova pomoć mnogo znači. I njima, kao i „Vestima“ želimo mnogo zdravlja i sreće. Nama ..
Posle obilnih kiša i bujica koje su odnele ili oštetile većinu seoskih i planinskih puteva u novopazarskom kraju, teško se ovih dana stiže do sela na opusteloj Rogozni. Tu već decenijama sama živi starica Miljojka Aksentijević u selu Žunjevići, a u Odojevićima na drugoj strani ove planine, u skromnom kućerku i oskudici jedva preživljavaju brat i sestra Milan i Gorica Acković.
Da bi baki Miljojki i bratu i sestri Milanu i Gorici, uručili donacije pristigle iz daleke Australije pomoć smo, kao i mnogo puta ranije, morali da zatražimo od Miljojkinog komšije Radisava Aksentijevića i Milanovog i Goričinog rođaka Staniše Ackovića. Zahvaljujući njima, baki Miljojki uručeno je 250 dolara koje joj je iz Kanbere u Australiji poslala Baka Ana, a Milanu i Gorici 200 dolara, poklon Rajke Tarlać iz Sidneja.
– Nisam se nadala da ću dočekati i ovo leto. Srećom zima nije bila mnogo opasna, mimoišli su me veliki mrazevi i teže bolesti, pa sam, kao što vidite, još na nogama. Da dočekam još jedno leto mno..
Pošto su im dobri ljudi poslednjih dana juna pomogli da urede ulaz u kuću, Vladeti Spasojeviću (45) iz Brnjice kod Sjenice i njegovoj majci Roksandi (72) koja, iako teško bolesna, sama brine o svom nepokretnom sinu, uručene su još dve donacije dobrih ljudi i čitalaca „Vesti“ iz Australije. Iz Brizbejna, prestonice Kvinslenda, Vladeti i Roksandi pomoć u iznosu od 200 dolara poslao je dobrotvor Mihajlo Hromiš, a iz Sidneja, iz centra Novog Južnog Velsa, od našeg čitaoca i dobrotvora Slobodana Nedeljkovića stigla je donacija od 100 dolara.
– Baš nam je krenulo, Bog nas pogledao. Dugo u kući nismo imali ni dinara, često su nam nedostajale i najneophodnije namirnice, jedva smo se snalazili za lekove, a sada zahvaljujući „Vestima“ i dobrim ljudima, imamo sve što nam treba. Novac koji smo dobili nameravamo da potrošimo za dodatno uređenje terase koja je sada Vladetino omiljeno mesto boravka. Ako sakupimo dovoljno para, pokrićemo je i ograditi, možda još malo i produžimo stazu kroz dvorište. Ž..
U sklopu međunarodne akcije za borbu protiv tumora „Vožnja za žene“, devet biciklista rekreativaca Udruženja Jagodinski biciklisti, krenulo je u promotivnu vožnju „Budi brža od kancera“. Ovo je četvrta akcija zaredom, biciklisti će preći preko 600 kilometara i obići 10 gradova. U akciji „Vožnja za žene“, koja se vozi Evropom, učestvuju lekari, uglavnom onkolozi, a jagodinski tim jedini je u Srbiji koji ne čine samo lekari, već i profesori, inženjeri, rekreativci drugih zanimanja.
– Imamo podršku evropskog Društva za ginekološku onkologiju ESGO, Udruženja za kolposkopiju i cervikalnu patologiju Srbije i Instituta „Batut“, tako da naše bicikliste u svakom gradu dočekuju lekari sa promotivnim materijalom o važnosti ranog otkrivanja kancera ženskih genitalnih organa. Ove godine akcija je poprimila i međunarodni karakter, jer deo maršrute prolazi kroz Rumuniju, a iduće godine vozićemo kroz Grčku – izjavio je Goran Vasić, predsednik Udruženja Jagodinski biciklisti, jedinog registrovanog udru..