Uručenja donacija Ljudi dobre volje iz Kanade, nastavila su se i proteklih nedelja nesmanjenim intenzitetom, pa su mnoge stigle na zadate adrese koje još nismo ni stigli da zabeležimo na strani Humanitarnog mosta. Među imenima, koji su se našli na spisku plemenitih zemljaka iz Toronta, bila je i mlada Maja Magazin (15) iz Višegrada, obolela od lupusa, hronične autoimune bolesti. Njenoj porodici namenili su pomoć od 300 dolara, koja je zahvaljujući njihovom rođaku, stigla na kućnu adresu Magazina.
– Nemam reči kojima bih mogao da se zahvalim svim tim divnim ljudima, koji nas se na svakom dobrotvornom okupljanju sete i pošalju novčanu pomoć. Budući da Maja često mora na kontrolne preglede u Beograd, ovaj dar nam je i više nego dobrodošao da imamo za put i sve ono što joj lekari budu prepisali. Redovni odlasci na preglede, terapije i nalaze, finansijski nas i dalje dosta iscrpljuju. Posebno, jer ni supruga ni ja nemamo stalno zaposlenje, nego radimo povremene poslove. Uz Božju i pomoć ova..
U želji da pomognu i olakšaju teško breme svojih ugroženih zemljaka u otadžbini, plemeniti čitaoci „Vesti“ sa Petog kontinenta, tokom juna, posredstvom naše sidnejske Redakcije, uputili su nekoliko vrednih donacija.
Među tim ljudima dobrog srca, nalazi se i naš najstariji čitalac Mihajlo Hromiš iz Brizbejna, koji je zagazio u desetu deceniju života, uputivši 400 dolara za dvoje štićenika Humanitarnog mosta. Tačnije, po 200 dolara za bolesnu i usamljenu penzionerku Radu Simić iz Šapca, kao i Vladetu Spasojevića iz sela Brnjica kod Sjenice, obolelog od multiple skleroze.
Ime koje sve češće pominjemo na strani Humanitarnog mosta, svakako je i plemenita Baka Ana iz Kanbere, koja je ovog puta izdvojila 500 dolara i to ponovo za Opštu bolnicu Pasjane, koja zbrinjava oko 37.000 ljudi u Kosovskom Pomoravlju.
Međutim, to nije sve. I naš verni čitalac Slobodan Bob Nedeljković iz Sidneja izdvojio je, takođe, 400 dolara namenivši ih na jednake delove od po 100 dolara na četiri adrese nevoljnika:..
Kao i što se očekivalo, Nikola Matković, siromašni đak pešak iz sela Vučinići kod Novog Pazara i dugogodišnji štićenik Humanitarnog mosta „Vesti“ završio je drugi razred novopazarske gimnazije (matematički smer) sa odličnim uspehom, a u njegovoj đačkoj knjižici osim petica nema drugih ocena.
Nikola je sada u svom zabitom selu u podnožju Peštera i Golije, na zasluženom odmoru, a osim pohvala, pa i divljenja svojih profesora, za kraj škole dobio je još jednu nagradu, 300 evra koje mu je iz Švedske poslala dobrotvorka Aleksandra. Ona je poželela da se i lično čuje sa ovim malim „genijalcem“. U telefonskom razgovoru zamolila ga je da i dalje ređa samo petice, da upiše fakultet koji bude želeo i da jednoga dana postane: profesor, lekar, pilot, inženjer…
– Lično sam se zahvalio dobrotvorki Aleksandri, to činim i na ovaj način i želim joj sve najlepše što se poželeti može. Koristim, takođe, priliku da se još jednom zahvalim svima koji su poslednjih godina pomogli meni, mom ocu Slavomiru i ma..
Za porodicu Magić iz Melburna, koja se još prošle godine suočila sa najstrašnijim saznanjem – da im najmlađi sin Marko (2) boluje od retkog tumora (visokorizičnog neuroblastoma) i koji vode bitku za njegovo ozdravljenje, protekla nedelja bila je više nego magična. Zasluga za to pripada plemenitim ljudima širom sveta, ali i srpskoj zajednici nastanjenoj na ovom dalekom kontinentu.
Podsećanja radi, od apela „Vesti“ za ovog mališana početkom februara, kada su Magići tek započeli borbu da obezbede za njih nedostižna sredstva i omoguće spasonosnu vakcinu za Marka u Americi (Memorial Sloan Kettering), do sredine juna, prikupljeno je 350.000 dolara.
U akciju pomoći priključili su se mnogi pojedinci sa svih meridijana organizujući humanitarne priredbe i aktivnosti, a pored „Vesti“ svoj doprinos dali su i brojni australijski mediji, kako bi se akcija za ovog divnog mališana, što pre i uspešno privela kraju.
Kroz taj period, Magići su morali da donesu i neke teške odluke u vezi sa lečenjem sin..
Dok se bore da se pre zime usele u novu kuću, koju su im prošle godine sagradili čitaoci „Vesti“ i da srednjem sinu Radiši omoguće lečenje jer od rođenja ima smetnje u razvoju, na adresu Slobodana i Stanke Bandović iz sela Gradac na Pešteru (opština Sjenica) stigle su još dve vredne donacije koje će mnogo značiti ovoj izuzetno siromašnoj porodici.
Naša čitateljka i dobrotvorka Dragica – Dada Bošnjak iz Nijmegena u Holandiji poslala je porodici Bandović 180 evra sa željom i nadom da će doprineti Radišinom lečenju i izlečenju. A anonimna donatorka iz Sidneja u Australiji poslala je 1.000 tamošnjih dolara za unutrašnje radove na kući Bandovića. Obe donacije Slobodanu smo uručili u Novom Pazaru dok je čekao šta će malom Radiši preporučiti konzilijum lekara.
– Naš srednji sin Radiša od rođenja ne govori, iako je napunio šest godina. Progovorio je tek prošle godine, a imao je i ozbiljne anomalije u predelu mošnica. Što se govora tiče situacija se popravlja, Radiša stalno vežba sa logopedima..
Prošlo je skoro pet godina kad smo po prvi put zabeležili s kakvim se mukama suočava samohrana majka Dragana Milovanović iz Vinče, nadomak Beograda, koja se tada našla u nevolji kako da prehrani petomesečne bliznakinje Mariju i Marijanu u udžerici bez vode. O njenim nevoljama, naša čitateljka i učesnica u mnogim akcijama Humanitarnog mosta, dobrotvorka Ljiljana iz Australije je saznala posredstvom drugih srpskih medija i odlučila da joj priskoči u pomoć.
– Kad mi se javila ova divna žena i rekla da će mi poslati pomoć, nisam mogla da poverujem. Njenim novčanim darom ću odmah kupiti bebicama hranu, pelene, ali i opremu koja nedostaje, poput kadice i svega ostalog što nemamo, a što je mojim devojčicama preko potrebno. One su mi sve na svetu i jedini smisao života. Od 7.500 dinara, koliko primam od socijalnog, skoro sve potrošim na sobu koju iznajmljujem i račun za struju. Na deponiji na reciklaži flaša, od kada sam dobila decu, radim povremeno. Za prikupljeni džak uspem da zaradim 400 di..
Saznavši posredstvom Humanitarnog mosta da usamljenoj starici Miljojki Aksentijević iz Žunjevića na Rogozni, koja je uveliko zagazila u devetu deceniju života, potrebna podrška kako bi preživela na opusteloj planini, naša verna čitateljka Baka Ana iz Kanbere nije se dvoumila. Ne časeći časa, posredstvom naše sidnejske Redakcije za Miljojku je uputila pomoć od 250 dolara.
Prilikom nedavnog susreta sa staricom Miljojkom, zabeležili smo da ima još nešto „ušteđevine“ koju je dobila prošle godine za adaptaciju kuće čime će malo utopliti svoju straćaru, ali da se nada da će joj dobri ljudi pomoći da obezbedi ogrev za iduću zimu, da plati struju, nabavi namirnice i najpotrebnije lekove.
Zahvalna je svima i svesna da su joj život produžili samo ljudi poput dobre Ane, koja je više puta mislila na Miljojku i slala joj pomoć u trenucima kada joj je bilo najpotrebnije što, sigurni smo, nikada neće moći da zaboravi.
Povodom nove donacije iz Kanbere, narednih dana naši reporteri će ponovo posetiti..
Odlučna da pojedine nevoljnike u otadžbini, o čijim je nevoljama saznala posredstvom „Vesti“, sačuva i pomogne najviše što može, naša humana čitateljka Rajka Tarlać iz Sidneja svakog meseca pošalje pomoć onima koji nemaju na koga da se oslone.
Izuzetka nema ni ovog puta kada je posredstvom Redakcije „Vesti“ proteklih dana stiglo nekoliko vrednih donacija od ove žene srca mekšeg od najfinijeg pamuka za štićenike Humanitarnog mosta.
Jednu od njih, u vrednosti od 300 dolara, dobra Rajka je uputila zajedno sa prijateljem Ljubom za Milicu Đorđević (13) iz Prizrena na Kosmetu, kao stipendiju za jul i avgust. Novac je, kao i do sada, odmah prosleđen na kućni prag Milice i njene majke Evice, kako ne bi brinule o najosnovnijim stvarima.
– Našim divnim dobročiniteljima, koji na delu pokazuju svoje milosrđe, želimo najpre dobro zdravlje, dug život i svako dobro od Gospoda. Teško je na pravi način i zahvaliti im se kada brinu o nama na ovaj način više od godinu dana. Stipendija nam mnogo znači. ..
Prosledivši na kućnu adresu mladog Mihajla Kukića iz Prijedora dar od 300 dolara Ljudi dobre volje iz Kanade, saznali smo da je jun bio više nego značajan za ovog mladića. Proslavio je malu maturu, a takođe i obavio kontrolu u Milanu kod poznatog italijanskog stručnjaka prof. dr Paola Rame.
On je konstatovao da je zdravstveno stanje Mihajlovih očiju stabilno i transplantaciju rožnjače ne predlaže do daljnjeg.
– Na desnom oku, na kojem je ranije predlagano da se uradi transplantacija, nema pomaka nabolje, dok na levom oku ima poboljšanja vida – prenosi mišljenje doktora Mihajlova majka Sonija.
Ona dodaje da ih je doktor vrlo srdačno primio.
– Čim smo stigli u bolnički centar u Italiji, doktor je sišao sa odeljenja i primio nas. Imajući u vidu odakle smo došli, odmah je pregledao Mihajla i rekao da nema pogoršanja na desnom oku. Zbog toga transplantacija još neće biti urađena, jer ona sa sobom nosi određene rizike i „ne treba čačkati mečku“ – prenosi Sonija.
Sledeća kontrola je predl..
U selu Brnjica kod Sjenice, gde u poluzavršenoj kući živi sa nepokretnim sinom Vladetom i sama brine o njemu, starica Roksanda Spasojević dočekala nas je sa suzama radosnicama.
Srdačnom dočeku prethodili su radovi na betoniranju terase i betonske staze kroz celo dvorište koje su prilozima dobrih ljudi iz naše dijaspore i ovog kraja izveli humanitarci Hido Muratović i Avdo Hadrović.
– Presrećni smo i radosni, još ne verujemo da nam se sve ovo lepo dešava. Bog vam dao šta god poželeli. Mnogo ste nam pomogli i olakšali život mom Vladeti. Hvala do neba svim dobrim ljudima koji su nam poslali novčane priloge, koji su nas posećivali poslednjih dana i telefonom zvali i bodrili – rekla je Roksanda.
Kako kaže, sada zna da nisu sami i da postoje dobri ljudi koji su uvek spremni da pomognu.
– Za samo 15 dana, od prvog teksta u „Vestima“, pristiglo nam je blizu 1.000 evra. Gro tog novca uložili smo u betoniranje terase, izgradnju staze do kapije, nabavku mobilnog telefona, stola, stolica, sunco..