Humanost

Retko ko u Novom Pazaru zna za Dragaljevinu. Ni većina opštinara nije čula za ovo malo, zabito, siromašno i napušteno selo u mesnoj zajednici Štitare koje je od grada udaljeno 40, a od asfaltnog puta Novi Pazar – Sjenica 20 kilometara. Do Dragaljevine se uvek dolazilo teško, jer je kaljavi seoski put često neprohodan, ili prohodan samo za pešake, traktore, zapregu i pokoje terensko vozilo. Zbog toga su svi odavno napustili ovo seoce na padinama Peštera i bolji život potražili u Sjenici, Novom Pazaru ili negde u Šumadiji. U selu su ostali još samo teško bolesna starica Stojana Nikolić (90) i njen sin Velibor (50) koji su skoro celo proleće odsečeni od ostalog sveta. Poslednje padavine i oluje dodatno su im otežale život. – Mogao sam i ja da odem. Našlo bi se posla u Novom Pazaru ili negde širom Srbije, možda i u inostranstvu. Ali nisam hteo ni mogao da ostavim samu, bolesnu i slabo pokretnu majku Stojanu. Vukovi bi je, ovako slabu i nemoćnu zimi raskomadali. Biću uz nju do kraja života..

Od 4. februara do 25. juna prikupljeno je čak 350.000 dolara za Marka Magića, dvoipogodišnjeg dečaka iz Melburna, kojeg čeka spasonosna operacija u Njujorku! Mališan boluje od visokorizičnog neuroblastoma, retkog i izuzetno opasnog oblika tumora. „Vesti“ su za 26 godina rada putem svog „Humanitarnog mosta“ prvi put učestvovale u akciji sakupljanja sredstava za dete u dijaspori. Zahvaljujući našem Mostu dobrih ljudi, pomoć je uvek bila usmerena iz dijaspore ka ljudima u Srbiji i regionu. Svakodnevnim akcijama i apelima, „Vesti“ nastavljaju da okupljaju ljude koji su u mogućnosti da pomognu, a koji su za ove dve i po decenije donirali više od 50 miliona evra. Sve informacije vezane za Markov oporavak možete pratiti na sajtu GoFundMe i fejsbuk stranici. Чланак Za malog Marka iz Melburna prikupljeno 350.000 dolara се појављује прво на Vesti online.

Nedostatak lekova za devetogodišnjeg sina Davida, teškog srčanog bolesnika, koji je proteklih dana ponovo hospitalizovan zbog tromba, nagnao je samohranu majku Snežanu Dimitrijević da se ponovo se obrati za pomoć dobrim ljudima. – Istina je da se mi svako malo nađemo u ovakvom problemu jer od socijalne pomoći koja iznosi manje od 100 evra, mi ne možemo namiriti podstanarske račune i imati dovoljno za najosnovnije potrebe, a kamoli za lekove koji se često menjaju. Srećom, David je ovog puta izbegao najgore. Zbog teške kardiomiopatije je još kao beba dobio pejsmejker, pije razne lekove i često boravi u bolnici. Zbog toga ne može ni na redovnu nastavu u školu već ima časove kod kuće. Novonastala situacija znači i nove lekove koje ne možemo dobiti na ime socijalnog, već ih moramo platiti, a ja bukvalno nemam od čega. Nemamo druge nego da se humanim ljudima još jednom obratim za pomoć, moram zbog Davida – kazala je majka Snežana sa kojom možete stupiti u kontakt putem telefona na broj: +381..

Protekle nedelje smo zabeležili prispeće redovne donacije O. V. iz Sidneja od ukupno 600 dolara, koje ovaj čovek dobrog srca daruje za četvoro gimnazijalaca na Kosmetu, kao i mladom đaku sa Golije. Samim tim je njihovim porodicama doneo spokoj da deci neće zafaliti knjiga, pribor, obuća, odeća… Isto tako zabeležili smo i da je novac, u međuvremenu, prosleđen na njihove adrese i to pred sam raspust. Zato ovog puta prenosimo reči zahvalnosti svih đaka upućenih njihovom dobročinitelju iz daleka. – Poštovani gospodine O. V, u ovim danima kada polako dolazi leto, svi smo jednako veseli i uzbuđeni i svi zaboravljamo na trenutno stanje i uslove u kojima živimo. Okrenuti smo pozitivnom raspoloženju. Svemu ovome dodatno doprinosi saznanje da ste još sa nama i da nas niste zaboravili! Želim ponovo da Vam se zahvalim za nesebičnu pomoć i podršku meni i mojim drugarima. Moja zahvalnost nije ništa u odnosu na Vašu ljubav koju nam nesebično pružate i zato se maksimalno trudim da stipendiju upotrebi..

Skoro iz dana u dan beležimo poneko od uručenja donacija Ljudi dobre volje iz Kanade, koji su na dobrotvornom ručku prikupili ukupno 19.045 dolara, namenivši ih kao pomoć za više desetina ugroženih zemljaka u otadžbini. Izuzetka nema ni ovog puta. Dar od 400 dolara stigao je na adresu siromašne porodice Zarić iz Trnjaka kod Bijeljine koju sudbina nije mazila, ali ih je veliko srce donatora čuvalo od gladi godinama unazad. Čim se dar našao u njihovim rukama, zamolili su da se u njihovo ime zahvalimo dobrotvorima koji su im pomogli. – Hvala od srca. Bez donacija mi ne bismo imali ni šta da jedemo. Neka sami Bog čuva te divne ljude koji su poslali novac za nas. Hvala do neba! – rekao je Radomir Zarić. Dodao je da će novac kao i uvek, upotrebiti na lekove. Najpre za one koji su potrebni njegovoj bolesnoj ćerkici, pa tek onda suprugu i njega, kao i za hranu. – Toliko je troškova, da prosto ne znamo na šta ćemo pre utrošiti novac. Teško je preživeti od oko 90 evra socijalne pomoći – kaže ..

Mukama samohrane majke invalida Tanje Radonjić iz Kotraže kraj Čačka nikako da dođe kraj. Lekovi, hrana i računi za nju i njenog autističnog sina Đorđa, su poput teškog košmara iz kog izlaz ne vidi, jer od socijalne pomoći ne može da podmiri sve potrebe. – Crni oblaci nadvili su se nad našim životom i nikako da ih rasteram. To bi bilo najblaže rečeno za sve ono kroz šta prolazimo svakodnevno Đorđe i ja. Tokom cele zime i velikih snegova nisam smela da izađem napolje da ne bih pala i napravila nam još gori pakao od života. Srećom, zahvaljujući pomoći humanih čitalaca „Vesti“ obezbedila sam na vreme zalihe hrane, ogreva, lekova, ali kako je vreme odmicalo, to je sve potrošeno, pa smo jedno vreme morali da se grejemo i na električnu energiju. Samim tim, stigli su nam i poveći računi. Verujte, nisam znala kuda ću više od brige. Ovih dana moram na dodatne preglede, a to sve košta budući da toga nema u našoj bolnici. Nije meni do mene, već do Đorđa. Ne znam ko bi ga posle gledao. Zato i ne ..

Nakon 300 dolara koje su mu nedavno poslali Ljudi dobre volje iz Kanade, Milošu Jovanoviću, bolesnom i siromašnom ratniku sa Košara, koji živi u zabitom selu Troštice kod Novog Pazara, stigla je nova pomoć dobrih ljudi iz ovog kraja i srpske dijaspore. Čim je čuo da su Miloš, njegova majka Rosa i sestra Marina ponovo ostali bez namirnica i lekova, da nisu platili struju i da im se pokvario televizor, u Troštice je odmah krenuo humanitarac Hido Muratović, koji godinama pomaže ovoj siromašnoj porodici. – Dok je Hida, ljudi koji podržavaju njegove akcije i čitalaca „Vesti“, sigurni smo da nikada nećemo biti gladni. Mnogo puta nas je posetio i donosio nam donacije dobrotvora sa raznih strana sveta. Evo, ponovo nas je obradovao. Doneo nam je najpotrebnije namirnice, novu odeću i obuću, lekove i televizor koji je mom bratu jedina razonoda i prozor u svet – priča Miloševa sestra Marina. Naglašava da je Miloš često nervozan i psihički rastrojen i da još oseća posledice strahota koje je tokom..

Pomoć Ljudi dobre volje iz Kanade, koji su prikupili 19.045 dolara za desetine ugroženih zemljaka u otadžbini (Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori) i proteklih dana stigla je na nekoliko zadatih adresa. Među njima i 16-godišnjem Milanu Rabrenoviću iz Priličkog Kiseljaka kod Ivanjice, kome je bezbrižno detinjstvo prekinuto tokom njegove treće godine života kada je ustanovljeno da boluje od autizma. Od tada traje i borba njegovih mladih roditelja Danijele i Ivana Rabrenovića da sinu olakšaju teško breme bolesti za koju medicina još nije pronašla lek, niti otkrila pravi uzrok ovog oboljenja. Za lečenje ovog dečaka, naši humani zemljaci izdvojili su 300 dolara, koji je Rabrenoviće iznenadio i u srce ganuo. – Ovo je zaista i više nego prijatno iznenađenje. Molimo vas da se u naše ime od srca zahvalite svim tim dobrim dušama ko god da su. Ovaj dar, koji je stigao poput dara sa neba, iskoristićemo pre svega na Mikijeve fizikalne terapije, koje bismo sami teško obezbedili, jer živimo od je..

Da ljudska dobrota, razumevanje i humanost uvek pobeđuju i ne poznaju granice, jedan od mnogih primera se može upravo „oslikati“ i na primeru 16-godišnje Sofije Nakić iz Žitkovca kod Aleksinca. Pre desetak dana, kada smo poslednji put pisali o hrabroj Sofiji, oboleloj od sarkoma vezivnog tkiva u sinusnoj šupljini i na mekom nepcu, mnogo toga se dogodilo, što je dalo još više snage ovoj ljupkoj devojčici da nastavi borbu za zdravlje. – Naša Sofija je na sreću mnogo bolje. Krenula je sa terapijom Imunofanom koji je nabavljen, u najvećoj meri, zahvaljujući Maji Jovanović koja se odrekla svojih doza terapije zarad Sofije, a i sama boluje od karcinoma. Ali, kako kaže: „Sofiji je potrebnije, ja ću da se snađem“. Kasnije sam plakao kad sam ostao sam. Za koji dan stiže još Imunofana, zahvaljujući našim kamiondžijama koji voze špediciju po Rusiji i rizikuju svoj posao da bi nam to doneli. Koliko sam im samo zahvalan, nebo zna. Što se tiče hemoterapije, ona je prekinuta do daljnjeg i sad je Sofi..

Kada činite dobro delo, jedino sa željom da nekoga usrećite, osećaj topline i radosti na duši jednak je kao i kod onoga koji poklon prima. To sa sigurnošću možemo reći i za našeg zemljaka s drugog kraja sveta, koji svakog meseca šalje stipendije za ukupno petoro đaka u otadžbini. Ne želeći da se eksponira, njegovo ime obeležavamo samo inicijalima O. V. iz Sidneja jer ovaj čovek dobrog srca po 120 dolara (ukupno 600 dolara), daruje za četvoro gimnazijalaca na Kosmetu, kao i mladom đaku pešaku s Golije, čime njihovim porodicama donosi veliko olakšanje, ali i spokoj da njihovoj deci neće zafaliti knjiga, pribor, obuća, odeća… Novac je, kao i uvek, u međuvremenu prosleđen orahovačkim gimnazijalcima Dimitriju Radiću, Lazaru Grkoviću, Ljubici Micić i Darinki Ulamović, kao i 14-godišnjem Stefanu Pendiću i to pred sam raspust. Ipak ovog puta, stipendija je prvo stigla u dom Pendića i olakšala donošenje odluke kako će Stefan, mali maturant, nastaviti školovanje. – Veliko i od srca hvala našem..