Marina Bogosavljević iz Lapova, kojoj su pre tri godine oštećeni nervi prilikom ginekološke operacije u KBC Kragujevac, zbog čega nije mogla da reguliše fiziološke funkcije, i koja je 28. maja operisana u Univerzitetskoj klinici u Erlangenu u Nemačkoj, prvih nekoliko dana bila je presrećna. Vratio joj se osećaj za voljno pražnjenje creva i bešike bez upotrebe katetera, a voda joj se više nije sakupljala u organizmu. Međutim, jedna od četiri diode (na privremenom implantantu-pejsmejkeru koji je stimulisao oštećene nerve) je otkazala. Ova nesrećna žena, majka troje dece, morala je ponovo sama da stavlja kateter i da se klistira. Ipak, nije pala u očaj. Izdržala je novu intervenciju u okviru koje je doktor implantant priključio na novu diodu, ali je ona lošije radila od prve. Tek posle nove hirurške intervencije, sistem je besprekorno profunkcionisao.
– Posle operacije sam neprestano plakala. Suze su mi se same slivale niz lice. Bila sam presrećna. Ne samo što mi se posle tri paklene godi..
Za porodicu siromašnog Slobodana Bandovića iz sela Gradac na Pešteru koji živi sa bolesnom majkom Marijom, suprugom Stankom i sinovima, prošla godina bila je više nego uspešna. Iako su godine proveli u trošnoj straćari bez vode, struje i kupatila, uskoro će, nadaju se, dočekati da se usele u novu kuću. Uspeli su da ukrove kuću, ali nedostaje novca za završne radove.
Kada smo joj javili da je dobila još jednu vrednu donaciju dobrotvora iz naše dijaspore, siromašna Vukica Milosavljević iz Kašlja na Rogozni, kojoj je pre dva meseca grom ubio dve krave i bika, nije krila radost. A da bi nas poštedela novog i napornog pešačenja do svog zabitog sela, predložila je da ona dođe u Novi Pazar i preuzme 1.000 AUD (580 evra) koje su joj poslali naši čitaoci Milivoje Bakić i Marko Polo Doti (po 500 dolara).
– Put je izuzetno loš, do Kašlja se može samo terenskim vozilom ili traktorom. Potrebno je i par sati pešačenja, dosta ste već učinili za mene, ne izlažite se novim naporima, bolje je da dođem u Novi Pazar. Navikla sam da pešačim, a valjalo bi i da, dok ne skupim dovoljno novca za adaptaciju kuće, poboljšanje struje i kupatilo, dobijenu novčanu pomoć sklonim u neku banku kako mi ih, dok sam ja u štali ili dok berem šipurak, neko ne bi ukrao – poručila nam je Vukica telefonom.
Već sutradan sreli smo se u Novom Pazaru.
– Pošla sam rano jutros, pola puta sa..
Mada je na Pešteru i tokom maja vreme bilo uglavnom loše, kiša je padala skoro svakodnevno, a i bilo je hladno kao da je zima, siromašni Fahro Nukić iz sela Kleče kod Tutina, kome je u martu ove godine veliki požar uništio kuću, imao je razloga za sreću. Razlog tome je uspešno privođenje kraju radova na unutrašnjem sređivanju svog novog doma koji su mu, tokom aprila, sagradili čitaoci "Vesti" sa raznih strana sveta i dobri ljudi iz ovog kraja.
Protekle nedelje, na dan kada pravoslavni vernici proslavljaju Svetog Tomu, u trošni dom samohrane majke Ljiljane Čolić iz Ljubesela kod Topole i njenog nepokretnog i teško bolesnog sina Aleksandra, stigao je nenadani gost, čak iz Pariza.
O poseti Živomira Markovića, rodom iz Palanke, obavestila nas je majka Ljiljana, poželevši da sa nama podeli utiske, ali i naglasi da ovaj dobri čovek nije došao praznih ruku.
– Već odavno Svetog Tomu obeležavamo najskromnije moguće, uz koljivo, kolač i sveću. Goste nemamo, ali ovog puta na blagdan, kao da ga je sami Gospod uputio, stigao je na vrata našeg doma 82-godišnji Živomir Marković, donevši nam kutiju leka koenzim i novčani dar od 50 evra. Prijatno je iznenadio i mene i Aleksandra. Dugo nismo proslavili taj dan uz osmehe, šalu, dobro raspoloženje, koliko god se to može u našoj situaciji. Zahvalni smo mu do neba, kao i obećanju da će uvek doći da nas obiđe. Svu sreću sveta mu želimo. Istina, svaki dar dobrih ljudi koji nam stigne za nas je vel..