Humanost

Samo mesec dana Stefan Subotić iz Belegiša kraj Stare Pazove, oboleo od akutne limfoblastne leukemije, ima da bi prikupio veliku sumu novca kako bi nastavio lečenje u Flensburgu. Prema njegovim rečima, situacija je postala dramatična budući da je na u Nemačkoj već dva meseca i da prva terapija nije dala dobre rezultate. Samim tim i lečenje se produžilo, ali i uvećala suma novca koji je za to potreban. – Imam 22 godine i od svoje 19. se lečim od akutne limfoblastne leukemije. Saznanje da bolujem od ovako teške bolesti je strašno. U početku sam imao visoku temperaturu i navodnu upalu pluća, lečio se od obične prehlade, ali analizom krvi ustanovljeno je od čega zaista bolujem. Lečenje sam započeo u Srbiji, ali kako se bolest stalno vraćala, više nisam imao mogućnosti da se izlečim i jedina nada ukazala se u Nemačkoj. Došao sam u Flensburg kod profesorke Basare gde mi je urađena transplantacija kostne srži. Nije bilo lako, procenti da ću uspeti bili su minimalni. Ali, uspeo sam – započeo j..

Sudbine štićenika Humanitarnog mosta, koje skoro svakodnevno ispisujemo, često su teške i gorke poput pelina. Stoga nije lako reporterima „Vesti“ da svaki put rečima dočaraju nečiju životnu priču, ali ni onima koji nam je poveravaju. Uprkos tome, čak i najšturiji opis i samo predstavljanje golih činjenica može da stigne do nečijeg srca, pa makar ono bilo i hiljadama kilometara udaljeno. Upravo je to slučaj i sa našim čitaocima iz daleke Australije, koji se ne libe da pruže ruku i upute nekome slamku spasa. Da je ova tvrdnja istinita, po ko zna koji put potvrđuju i novopristigle donacije sa Petog kontinenta od ukupno 1.310 dolara. Tako je baka Ana iz Kanbere uputila 450 dolara kao dvomesečnu stipendiju đacima orahovačke Gimnazije. Tačnije, izdvojila je 300 dolara za braću Nikolu i Dušana Čukarića i još 150 dolara za sestre Kristinu i Hristinu Šavelić. Jelica Crnokrak iz Sidneja je izdvojila 330 dolara za 19-godišnjeg Milana Rabrenovića, obolelog od autizma iz Priličkog Kiseljaka kod I..

Samo nekoliko dana od objavljivanja našeg teksta o preteškom životu šlogirane i nepokretne Zufije Dupljak iz sela Jukovača kod Novog Pazara i njenog supruga Avdije, dobri ljudi iz celog sveta odmah su pohrlili da pomognu. Najveća donacija siromašnom bračnom paru Dupljak, od ukupno 1.050 franaka, stigla je iz Švajcarske, a donatori su porodice: Dacić, Baljković, Novalić, Šaćirović, Mumdžić i Jakupović, sve poreklom iz Sandžaka – Raške oblasti, odnosno sa prostora Peštera, Rogozne i Golije. Dvojica Šabotića, Sead i Esad, koji žive i rade u Nemačkoj, poslali su 200 evra, koliko je iz ove zemlje stiglo i od poznatog dobrotvora Rafeta Etemovića, poreklom s Peštera. Još dve vredne donacije porodici Dupljak stigle su i iz Austrije: po 200 evra od Duljka Numanovića i od Edisa i Iljaza Pramenkovića. Pomoć od 300 evra Zufiji i Avdiji poslala je Zekija Kentoš-Košuta iz Švajcarske. Anonimni dobrotvor iz Holandije donirao je 400, porodica Škrijelj iz Luksemburga 200, a Harun M. iz Švedske 100 evra...

Mada nisu bili planirani za ovu godinu, unutrašnji radovi na nedavno ukrovljenoj kući Milovana i Nikole Petronijevića iz zabitog Joša na Goliji teku punom parom i biće nastavljeni i u novembru. Za to su se svojim donacijama pobrinuli naši čitaoci iz Amerike, Nemačke i Švajcarske, a posebno Halil Emrović, biznismen iz Novog Pazara. – I unutrašnji radovi odlično napreduju, mnogo bolje nego što smo očekivali. Za useljenje nam je potrebno još mnogo, oko 7.000 evra. Samim tim, još ne znamo koliko ćemo uraditi i gde ćemo stati. Sve zavisi od novca i vremena. Može se desiti i da kuću potpuno završimo i Milovana i Nikolu uselimo pre zime. Ako i ne uspemo, neće biti ništa strašno da sačekaju proleće – ističe humanitarac i naš saradnik Hido Muratović, koji od početka na svojim leđima nosi ovu akciju. Nakon što su završeni elektro i vodoinstalaterski radovi, nastavljeno je sa podnom košuljicom, a već za koji dan krenuće unutrašnje malterisanje. Postoje dobri izgledi da sponzori, među kojima je n..

Teško bolesnoj Snježani Plavšić Đurović iz Mahovljana kraj Laktaša i njenom sinu Gregoru proteklih dana na kućni prag stigao je novi dar. U pitanju je 290 evra, pomoć Kola srpskih sestara, Žene Mironosice pri crkvi Sveti arhiđakon Stefan u Kizborou. I baš kao i prethodnog puta kada je donacija stigla u ruke ove nesrećne žene, prve reči bile su: – Bog ih blagoslovio! Takva reakcija je sasvim i opravdana, budući da Snježana i njen sinčić i sam osetljivog zdravlja, neće morati da brinu bar oko najosnovnijih stvari za kratak period. – Nama zaista nema ko da pomogne, a živeti od tuđe milostinje nije nešto što bismo ikome poželeli. Zato hvala do neba tim dobrim dušama izdaleka, koje misle na nas, neka ih dragi Bog čuva. Oni su naša jedina snaga i sigurnost u ovim preteškim vremenima, koja za Gregora i mene predstavljaju poseban vid iskušenja. Od ove pomoći odmah ću dokupiti lekove, ogrev i hranu, to nam je najvažnije – iskreno će Snježana. Jedva se kreće Dodavši na to činjenicu da ovoj sa..

Humanitarna organizacija Prohuman iz Bad Zalcuflena, na čijem je čelu dr Mirjana Mimica Andrejević Kri, nastavlja svoju humanu misiju pomažući institucije zdravstvene zaštite u Srbiji za dobrobit svih zemljaka u otadžbini. Poslednja u nizu akcija je obezbeđena pošiljka pneumatskog otvarača Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak u Beogradu, što predstavlja drugu tranšu pomoći ovoj renomiranoj ustanovi. Aparat je stigao i već je u upotrebi. – Odmah pošto smo saznali šta je najpotrebnije, shodno aktuelnoj epidemiološkoj situaciji, potrudili smo se da to i obezbedimo što pre, kako bismo pomogli rad ove ugledne institucije, a sve u zajedničkom interesu za očuvanje zdravlja stanovništva Republike Srbije. Od srca i najlepše se zahvaljujemo saradnicima Generalnog konzulata u Diseldorfu na velikoj požrtvovanosti i trudu da aparat brzo stigne u Beograd. Najpre, Generalnom konzulu Srbije gospođi Branislavi Perin Jarić, konzulu Nebojši Živanoviću, gospodinu Igoru Mitroviću, kao i Miodr..

Novčana pomoć od 290 evra, koliko je Kolo srpskih sestara Žene mironosice iz Kizboroa pri Crkvi Sveti arhiđakon Stefan izdvojilo za lečenje 23-godišnjeg Nebojše Vulića, obolelog od cerebralne paralize, stigla je prekasno. Saznali smo to nakon što smo ovaj dar prosledili na adresu Vulića, izbegličke porodice iz Rudice sa Kosmeta. Nažalost, Nebojša je izgubio životnu bitku u bolnici, daleko od okrilja porodice, a posebno majke Violete. – Punih devet meseci Nebojša je proveo ispod krila smrti, na aparatima u beogradskom Institutu za majku i dete. Danima su se lekari borili protiv sepse, visoke temperature i ogromnih rana po njegovom telu, nastalih usled neprekidnog ležanja. Bilo je to pre pet godina, kada je izašao kao pobednik. Mislila sam biće tako i ovog puta, izaći će i kao pobednik iz Kliničkog centra Srbije, ali dogodilo se ono najgore. Preminuo je usled septičnog šoka. Njegove dekubitne rane su bile prevelike, mučne i uprkos borbi lekara, nije se moglo ništa učiniti – rekla je glas..

Igrom zle sudbine, Albanka Dilja Drobnjak (41) i njen suprug Milanko (57) iz zabitog Pasijeg Potoka na planini Rogozni kod Novog Pazara, kojima su letos mnogo pomagali čitaoci „Vesti“, ostali su ovih dana bez bebe koju su dugo čekali i kojoj su se mnogo radovali. Delom zbog poodmaklih godina, a više zbog nepažnje i spleta nesrećnih okolnosti, jer je Dilja pala dok je nosila gajbu sa šljivama. Završila je u novopazarskoj bolnici gde su joj, nakon intervencije, lekari saopštili najtužniju vest koju jedna trudnica može čuti, da neće roditi sina koga je očekivala. Nesrećna Albanka, koja je u ove krajeve došla iz Skadra krajem prošle godine i sa vremešnim Milankom svila gnezdo u najzabačenijem i najsiromašnijem selu novopazarske opštine, još je u bolnici. Oseća se bolje i za koji dan će se vratiti Milanku u Pasji Potok. – Zadesila nas je velika tragedija, Dilja je očajna, a ni meni nije lako. Mada nismo išli ginekologu, niti utvrđivali pol deteta, nadali smo se nasledniku koji bi nam bio v..

Ranije nego što su i najveći optimisti očekivali, siromašni otac i sin, Milovan i Nikola Petronijević iz zabitog sela Joše na Goliji ukrovili su i PVC stolarijom zatvorili kuću, koju su pre manje od mesec dana započeli donacijama čitalaca „Vesti“ i uz pomoć i podršku dobrih ljudi iz ovog kraja. Za izgradnju kuće Petronijevića, površine 50 kvadrata, do sada je prikupljeno i utrošeno 8.500 evra, osim ukrovljenja, ugrađena je PVC stolarija, postavljena su i sva unutrašnja vrata, a u toku su i unutrašnji elektro-radovi. Nakon izlivanja druge ploče, u rekordno kratkom roku, za samo tri dana, Milovanu i Nikoli stiglo je još 2.700 evra, najviše (1.200 evra) od dobrotvora Branimira Gavrića iz Beča, koji je i ranije, u saradnji sa humanitarcem i našim saradnikom Hidom Muratovićem i njegovom fondacijom Ljudske sudbine, u velikoj meri pomagao siromašnima u ovom kraju. Vrednu donaciju od 500 evra Petronijevićima su poslali prijatelji Ljudskih sudbina iz Kanade, istu sumu donirala je i firma Pion..

Sudbina se teško poigrala sa Zufijom Dupljak (55), iz naselja Jukovača kod Novog Pazara. Nakon dva moždana udara, ona je duže od decenije šlogirana, oduzeta joj je cela leva strana, nepokretna je i trajno vezana za bolesničku postelju. U jednoj sobici ubogog i trošnog kućerka, bez vode, a često i bez struje, uz nju je samo suprug Avdija (50), fizički radnik i mučenik, koji jedva uspeva da bolesnoj ženi obezbedi: ishranu, lekove, pelene, lekarske kontrole… – Živimo od 11.000 dinara socijalne pomoći (oko 90 evra) i godinama u svemu oskudevamo. Često smo prinuđeni da se, da bi Zufiji kupio lekove i pelene, odričemo najosnovnijih namirnica. Bilo je i dana kada smo i gladovali. Pokušali smo da izdejstvujemo tuđu negu i pomoć, koju sigurno zaslužujemo, ali smo, bez ikakvog objašnjenja, odbijeni. Naš život je težak i pretežak, ponekad pravi pakao – priča Avdija i dodaje: – Najgore je što ne mogu da radim, jer nepokretnu suprugu ne smem da ostavim samu, ako na pola sata odem do prodavnice, on..