Nedaleko od Petrove crkve, na keju kraj Raške, u hladnoj kartonskoj kućici punoj vlage, skoro 25 godina živi romska porodica Suljević koja, iako se uvek borila za goli život i opstanak, do sada nije koristila nikakvu socijalnu pomoć. Samo u retkim prilikama i na svoju inicijativu pomagale su komšije iz naselja Petrovo Polje gde žive.
Glava porodice Ruždija Suljević u Novi Pazar je došao pre dve i po decenije iz okoline Prijepolja, radio je sve i svašta, mučio se i borio koliko je mogao, ali nije uspeo da poboljša težak život svojih ukućana. Preminuo je prošle godine, pa je od tada sva muka preživljavanja pala na njegovog sina Jasmina (30), koji jedva uspeva da prehrani suprugu Džejlanu (27), majku Jagodu (58), sestru Semedinu (26) i decu Ajselu (11), Emrana (9), Edina (8) i Darka (5).
Svi koji poznaju porodicu Suljević tvrde da su u pitanju vrlo radni, časni i pošteni ljudi, koji nikada ni od koga nisu tražili pomoć, niti su se, poput drugih Roma iz ovog kraja, bavili prosjačenjem. Na..
Sredinom marta, zabeležili smo da su naši divni zemljaci iz daleke Kanade, koji nastavljaju humanitarnu tradiciju, započetu pre nekoliko godina, za dan prikupili pomoć od 19.045 dolara. Dobrotvorni ručak pod nazivom Ljudi dobre volje, podsećanja radi bio je sa ciljem prikupljanja pomoći za štićenike Humanitarnog mosta.
U životu braće Ivana (35) i Rajka Vasilijevića (39) koji kao podstanari žive u Arilju, malo je šta bilo lepog. Zapravo, osim što su živi, ne mogu da se sete nijednog lepog trenuka. Sve drugo što pamte su muka, bolest, nemaština i težak nadničarski rad.
Braća Rajko i Ivan boluju od retke bolesti, od Alpotrovog sindroma, podmukle bolesti bubrega koja je, a to su i sami doživeli u svojoj porodici, smrtonosna.
– Mi smo iz sela Dobrača, ali smo morali da napustimo rodnu kuću i da iznajmimo stan u Arilju, koji plaćamo 100 evra mesečno kako bismo bili bliže lekarima i boljim uslovima za dijalizu. Do sada smo preko glave preturili mnoge žalosti u porodici. Prvo nam je 2011. godine prilikom prevrtanja traktora nastradao otac Milan, potom smo sahranili dva brata – Zorana i Jerka, koji su bolovali od iste bolesti od koje mi bolujemo, a njima je bilo tek 16 godina. Nesreća koju smo jedva preživeli. Malo potom, 2015. godine, zbog tuge za sinovima preminula nam je i majka Mirjana i od tada smo sami..
Prošla su dva meseca od brutalnog ubistva Kristine Kaplanović (20) prilikom pokušaja pljačke benzinske pumpe NIS-a u Velikom Mokrom Lugu kod Beograda, a njen ubica još je na slobodi.
Nevolje sa kojima se svakodnevno suočava osmočlana porodica Tatjane i Nebojše Bošković iz sela Zvečka kraj Obrenovca, nije mogla da ostavi ravnodušnim naše humane zemljake iz Luksemburga, koji već neko vreme redovno pomažu štićenike Humanitarnog mosta.
Nedavno pristigla donacija od 500 dolara, koje su poslali Dijana i Silvana iz Melburna, stigla je na adresu Aleksandra Smukova (15) iz Dobrinaca kod Rume, kome su zbog malignog tumora oba oka amputirana, kao i njegovih sestara bliznakinja Ivane i Nikoline, obolelim od cerebralne paralize.
Dar u pravi čas da ulepša Acin 15. rođendan kao i punoletstvo njegovih sestara 3. avgusta.
– Moram priznati da nam ovaj rođendanski poklon stigao u pravo vreme, i to ne samo zbog rođendana koje smo obeležili, nego što se valja pripremiti za Acinu predstojeću školsku godinu, a to uvek iziskuje poseban finansijski izdatak. Sve traži svoje i zato nam ovaj dar mnogo znači. Naravno, pored Ace, moram da mislim i na bliznakinje Ivanu i Nikolinu (18), obolelih od cerebralne paralize, kojima takođe treba pružiti posebnu negu. Da ne govorim o pelenama, za koje suprug Dušan i ja moramo da izdvojimo popriličnu sumu novca, a živimo samo od naše zemlje. Dijana i Silvana stalno misle na nas i mi im se zahvaljujemo ..
Nedelju dana nakon našeg teksta o nevoljama Milana i Eve Milanović iz zabitog Žunjevića na Rogozni, koji su bili prinuđeni da za samo 400 evra prodaju promrzlu i obolelu kravu Šarku, hranioca njihove petogodišnje ćerke Marije, na adresu ove siromašne porodice stigla je prva pomoć.
Dan pred ukidanje vanrednog stanja u Srbiji, dok su zbog bespuća i obustavljenog prevoza skoro sva sela u novopazarskom kraju još bila odsečena od sveta, na račun Stefana Pendića, đaka-pešaka iz zabitog zaseoka Đonlije na Goliji, legla je još jedna stipendija iz daleke Australije.
Pomoć ovom siromašnom mališanu, sada već učeniku drugog razreda Srednje škole za dizajn obuće i tekstila u Novom Pazaru, poslao je dobrotvor O. V. iz Sidneja koji je Stefanu pomogao da završi osnovnu školu. Sada mu, sa mesečnom stipendijom od 350 australijskih dolara, pomaže da završi i srednju školu. Pešice, zabitim planinskim putevima, po stipendiju je došla Stefanova majka Rada koja je dolazak u Novi Pazar iskoristila i da porodicu snabde najpotrebnijim namirnicama.
– Nemam reči, jednostavno ne postoje, kojima bih izrazila zahvalnost našem dobrotvoru O. V. iz Sidneja. Osim što školuje našeg Stefana, ovaj divni u humani čovek nam i pomaže da lakše preživimo u zabitom planinskom selu gde smo jedina preostal..
Na kućni prag samohrane majke Vuke Barbu (38) iz Mramorka kod Kovina i njeno troje mališana, blizanaca Davora i Dijane (8), kao i malog Save (2), obolelog od tumora na mozgu, pelemenita Stanka iz Crne Gore, nedavno je ponovo uputila pomoć od 100 evra, ne bi li im malo olakšala teško breme. O ovom humanom gestu, naše novinare ubrzo obavestila Vuka, poželevši da se zahvali.
Da se kolo sreće stalno okreće, istinitost ove tvrdnje mogu da posvedoče mnogi štićenici Humanitarnog mosta, a među njima i porodica sedmogodišnjeg Pavla Tasića iz Beograda, koji od prevremenog rođenja boluje od spastične cerebralne paralize. O sudbini ovog malog borca, njegovoj neprekidnoj borbi, punoj uspona i padova, kao i roditelja Dejana i Danijele da mu omoguće lepše detinjstvo i srećniju budućnost, saznao je i loznički ultramaratonac Aleksandar Kikanović, koji je poželeo da pruži podršku. Ono što je naumio to je i učinio i istrčao 75 km do Valjeva kako bi podržao akciju za Pavla uz Humanitarnu organizaciju Vozi biciklu produži život koja je pokrenula 11. po redu akciju da se prikupi novčana pomoć za ovog milog dečaka.
Ono što je ovog dobročinitelja podstaklo na akciju jeste to što je mali Pavle već dva puta trebalo da ide na SDR operaciju u Sent Luis, koja bi ga spasla konstantnog spazma, ali da to nije mogao, jer njegovi roditelji nisu uspeli da obezbede sumu od oko 55.000 dola..