Slučajno ili ne, ali na dan rođenja našeg svetski poznatog naučnika Mihajla Pupina, 9. oktobra u Beogradu je obeležen treći po redu Nacionalni dan davanja pod sloganom „Srbija bez barijera“, sa ciljem da podigne svest o položaju osoba sa invaliditetom u našem društvu i značaju ravnopravnosti.
Nacionalni dan davanja, pokrenuo je Veran Matić pre tri godine kao izvršni direktor Srpskog filantropskog foruma sa Koalicijom za dobročinstvo, a Savet za filantropiju Vlade Republike Srbije je podržao ustanovljavanje ovog dana, dok je predsednica Vlade Ana Brnabić pokrovitelj ove manifestacije.
Odata priznanja novinarima i medijima
Veran Matić je, tim povodom, u ime Srpskog filantropskog foruma rekao da se svake godine beleži rast davanja i filantropije, kao i da su tome doprineli mnogi humani pojedinci, udruženja, fondacije i društveno odgovorne kompanije. Otuda i želje da ove godine na Dan davanja, budu dodeljena specijalna priznanja ne samo donatorima, već medijima koji su tome doprineli, a m..
Mada je, nakon što je od dobrih ljudi dobila 5.000 evra, baka Šema Kurtanović iz Šutenovca kod Novog Pazara pozvala naše čitaoce da joj više ne šalju pomoć, jer je za duži period zbrinuta, još nekoliko dobrotvora naše dijaspore poslalo joj je svoje donacije. Od Munevera Škrijelja iz Nemačke stiglo joj je 200 evra, od porodice Ademović iz Austrije 100 evra i od anonimnog čitaoca „Vesti“ iz Holandije 200 evra.
– Već sam pozvala sve dobre ljude da svoju pomoć usmere drugima koji su u nevolji, posebno usamljenim starcima kao što sam ja. Meni će ovo što sam dobila biti dovoljno možda i do kraja života. Hvala svima koji su mi pomogli! Svaku noć se Bogu molim za njih i za njihovu sreću i zdravlje – kaže baka Šema.
Naglašava da je ovo prva zima koju dočekuje spremna i potpuno spokojna, jer je na vreme obezbedila ogrev, kupila namirnice i platila struju.
– Sada mi je najvažnije da se lečim i pijem lekove, jer su me mnoge bolesti napale, nadam se da ću, ako korona to dozvoli, otići na oporavak..
Na adresu porodice Milana Rabrenovića (19) iz Priličkog Kiseljaka kod Ivanjice, obolelog od autizma, prosleđena je pomoć u iznosu od 50 dolara Zorana Uzelca iz Melburna. Ovaj dar i želja da Rabrenovićima bar malo olakša tešku svakodnevicu, obradovala je ovu skromnu porodicu. Saznanje da je neko mislio na njihovog sina, razumeo situaciju i neprilike u kojima su od Milanove treće godine života, Rabrenovići veoma cene.
– Zahvalni smo na svakoj pažnji i pomoći neizmerno. Nove prepreke su pred nama, nova borba koju ne znamo ni sami kako da je započnemo. – rekla je u telefonskom razgovoru majka Danijela novinarima „Vesti“ pošto se dar našao u njenim rukama.
Kako nam je pojasnila, ono što je njihovu skromnu porodicu ponovo izbacilo s koloseka je to što su Mikijeve potkolenice propale i mora na operaciju.
– Istina je da bez podrške dobrih ljudi mi nećemo moći da obezbedimo Mikiju operaciju koja je postala neizbežna. Uprkos velikoj požrtvovanosti, već dve godine pokušavamo da izbegnemo operac..
Lep poklon paket uz 20 evra i dve kutije leka „coenzdžm lj10“, koji je ponovo darovala plemenita Dana Vacev iz Minhena sa ćerkama Dijanom i Manuelom, ali i donela na kućnu adresu Čolića u Ljubeselo kod Topole, obradovao je 66-godišnju majku Ljiljanu i 46-godišnjeg sina Aleksandra, obolelog od ubrzanog starenja mozga.
„Dani ne možemo dovoljno da se zahvalimo jer godinama brine o nama i uvek nađe način da nas obraduje. Njen poklon je gest koji nam daje na znanje da neko uvek misli na nas, a to mnogo znači. Nažalost, ovog puta Aca sa njom nije mogao da progovori ili se našali. Skroz je nepokretan i jedino zapomaže po čitav dan“, javila nam je telefonom majka Ljiljana, još jednom se zahvalivši porodici Vacev, na njihovoj stalnoj brizi.
S vremena na vreme, i drugi dobri ljudi ih se sete što im mnogo znači jer samohrana majka Ljiljana više ne može da izađe na kraj sa sinovljevom bolešću koja iz dana u dan sve više uzima maha i ne dozvoljava joj da predahne.
Ipak, za Ljiljanu i Aleksandra, ..
Život piše romane, što možemo da posvedočimo svakog dana i putem Humanitarnog mosta. Za skoro punih 28 godina postojanja, ispisano je na hiljade strana o raznim ljudskim sudbinama, stvorene su čvrste i neraskidive veze, ljubavlju, solidarnošću i humanošću.
I ovog puta ćete biti svedoci još jedne teške sudbine porodice, kojoj se život preko noći preokrenuo.
Reč je o bračnom paru Miloradu Stevanoviću (47) i Ivani Jovanović (47) iz Vladičinog Hana, koji su zbog životnih okolnosti, bili prinuđeni da život iz početka krenu malom vojvođanskom selu Torda, opština Žitište.
– Stvari su se neočekivano okrenule za našu porodicu, skoro preko noći. Suprug je radio u fabrici Geoks u Vranju, a pre toga 20 godina pri vojsci. Zato smo uzeli kredit i sređivali kuću u kojoj je on odrastao. Sve je bilo u najboljem redu. Ali, pošto je bio usvojeno dete, „naslednici“ su došli po svoj deo i mi smo brže-bolje morali da spakujemo ceo naš život i snalazimo se kako znamo i umemo. Nemajući dovoljno novca, moral..
Uprkos trenutnoj epidemiološkoj situaciji, Kolo srpskih sestara Žene Mironosice pri crkvi Sveti arhiđakon Stefan u melburnskom Kizborou, poželelo je da uputi pomoć teško oboleloj dečici i omladini u otadžbini, kao što to čini već godinama unazad i mnoge obraduje u ovako teškom vremenu, koje je pogodilo čitav svet.
U to ime, organizovale su i svoje peto humanitarno veče. Nakon akcije, sestre iz Kizboroa u prilici su da štićenicima više humanitarnih organizacija, a posebno štićenicima Humanitarnog mosta, pošalju značajnih 12.500 australijskih dolara. Tim novcem odlučile su da pomognu 25 dece iz svih delova otadžbine u kojima žive ugroženi zemljaci širom Republike Srpske i Srbije.
– Mi smo već poslale 1.500 dolara za troje dece u Republiku Srpsku i to je lično uručio nas bogoslov Jovan Bogićević. Tako da je preostalo 11.000, što je moralo biti pretvoreno u 6.390 evra koje šaljemo posredstvom Humanitarnog mosta za preostala 22 deteta, zbog čega je svakom namenjeno po 290 evra – kazala je ..
Ovo je gotovo epska priča o herojstvu i velikoj upornosti da se spase jedan, tek rođeni život.
Samo roditelji mogu da shvate zašto u toj borbi nema kalkulacija i ne razmišlja se o predaji.
Mada su je lekari skoro otpisali, roditelji dvogodišnje Une Davidović iz Beograda dokazuju kako ljubav leči i pomaže daleko bolje od svake medicine. U njihovom rečniku „predaja“ i „nije moguće“ su zabranjene reči.
Sada im treba pomoć ljudi velikog srca kako bi nastavili tu borbu.
– Nedugo pošto se Una rodila, doktori su nam rekli da ne trošimo novac na njeno lečenje i da je samo „volimo“ jer je životni vek kod ovakvih bolesti jako kratak. Dugo nam je trebalo da izađemo iz tog šoka i ipak krenemo u borbu za naše dete. I nećemo odustati bez obzira na sve.
Ovako, jedva suzdržavajući suze, počinju priču Kristina i Aleksandar Davidović, roditelji dvogodišnje Une koja boluje od retke bolesti Dandy Woker – malformacije na malom mozgu koja je prouzrokovala mikrocefaliju.
Ovu bolest karakteriše čitav niz..
U pravom trenutku, dok su pripreme za zimu u punom jeku, naša čitateljka i dokazana dobrotvorka, baka iz Memingena u Nemačkoj, svojom donacijom od 200 evra obradovala je malu Mariju Maru Milanović iz zabitog sela Žunjevićna planini Rogozni, udaljenom od Novog Pazara 30 kilometara. Mala Mara i njeni roditelji Milan i Eva žive u trošnoj kućici, jedva preživljavaju, i već godinama su štićenici Humanitarnog mosta „Vesti“.
Zahvaljujući našim čitaocima, koji su im kupili kravu, konja, motornu testeru, šporet i namirnice, a Mari hranu, odeću, obuću i igračke, porodica Milanović još opstaje na opusteloj planini, sa koje se odselio ko god je imao gde da ode.
– Mada je donacija bake iz Memingena namenjena našoj Mari, ostaće nešto i za pripremu zime i naše preživljavanje u planinskom bespuću. Najpre ćemo ćerkici kupiti toplu odeću i obuću. Potrebno je da joj nabavimo i još nekoliko knjiga, a biće i za neki slatkiš, platićemo dug za struju (da ne bi ostali bez svetla), a ako bude novca obezbediće..
O vrednom studentu Bojanu Mijatoviću (21) iz Novog Grada, naša plemenita koleginica M. E. iz Frankfurta nastavlja da brine, kao što je to činila i proteklih godina šaljući mu svakog meseca stipendiju.
Dokaz za ovu tvrdnju stigao je u vidu dara od 50 evra za ovog vrednog mladića, koje smo mu prosledili na trenutnu kućnu adresu u Beogradu.
– Hvala toj divnoj ženi što misli i pazi na mene toliko dugo. Želim joj sve najbolje – poručio je mladi Bojan, koji je zvanično krenuo na treću godinu Fakulteta za fizičku kulturu.
Budući da je uspeo da opravda poverenje svih i da sve ispite daje na vreme, time mu je i zagarantovan budžet i pravo na dom za studente u blizini fakulteta.
– Već pripremam zaostali ispit iz druge godine i hvatam zalet za sledeću – poverio nam je Bojan, koji pored fakulteta radi i kao fudbalski sudija, čime samostalno upotpunjuje svoj skromni mesečni budžet.
Чланак Pet godina podrške се појављује прво на Vesti online.
Za razliku od prošle jeseni kada su im dobri ljudi iz naše dijaspore pomogli da se na vreme obezbede ogrevom, najneophodnijim namirnicama i lekovima, usamljene i bolesne starice Stane Minić iz zabitog Dragočeva na Rogozni, Kata Bašić iz Svilanova na Goliji i Stanica Milojević iz Dobrinje kod Tutina, ovu zimu čekaju potpuno nespremne. Otuda i velikog straha od smrzavanja, gladi i raznih bolesti. Da staricama koje nemaju nikoga svoga i godinama, a neke i decenijama, nisu „sišle“ u grad, bar malo bude bolje pobrinuli su se ovih dana naši čitaoci iz Nemačke i Austrije, koji su im poslali vredne donacije.
Naš čitalac dr Sava Ivković iz Diseldorfa poslao je Stani, Kati i Stanici po 50 evra, a istu sumu novca bake su dobile i od Bogdana Nikolića iz Beča. U uručivanju donacije Stani Minić, pomogao nam je poštar Rade Joković, jedan od retkih ljudi koga je baka Stana srela ovoga leta.
– Baka je stara, bolesna i sama, ali se uprkos samoći, nemaštini i bespuću u kome živi, još hrabro drži. Zabrin..