Statistika je inače vrlo začudna, po pravilu tačna igra brojeva i proseka. I tako recimo u proseku svi jedemo sarmu. Samo nekom dopao go kupus a drugom čisto meso.
Odavno se nisam tako zabavio nego prateći ono što se zvanično zove Kopaonik biznis forum 2010. Baš neka vesela predstava u kojoj su svi strašno ozbiljni. Doduše malo me zabrinuo premijer Cvetković tvrdnjom da još ne prostoje pouzdani podaci da će Srbija ove godine izaći iz krize.Iako je stvar malo umekšao procenom da postoji niz pokazatelja, kako reče, koji navode na optimizam.
Slušajući to prisetih se skupa svetskih ekonomskih stručnjaka u Istambulu. Bila je to početkom prošlog oktobra godišnja skupština MMF-a i Svetske banke. Da ne pominjem ko je sve bio. Ja nisam ali pažljivo pročitao šta je sve o SEKI rekla svetska ekonomska pamet.
Mislim da se nisu baš složili ni o uzrocima svetske ekonomske krize niti o tome gde joj je kraj. Nešto ovih dana govore o blagim znacima oporavka. Koliko sam razumeo malo ko se usudjuje da tvrdi kako je kriza prošla. Otuda me baš obradovao optimizam ovdašnjih ekonomskih kreatora, premijera i članova njegovog kabineta koje sam slušao u TV prenosu savetovanja ekonomista na Kopu. Ovde se jasno vide znaci oporavka kako tvrdi premijer Srbiji izgleda bolje ide nego drugde.
U to valjda spada i tvrdnja premijera koji je govoreći o zaradama i penzijama u 2009. godine rekao i ovo: Ako zanemarite što ljudi lično osećaju na svojoj koži i svedete to na statistiku, onda dolazite do podataka koji su začuđujući. Ovo zato što su, kako reče premijer Cvetković, zarade prasle za 0,2 odsto ( ogromnih, prim. autora), što znači da nije opala kupovina moć. E tu sam se stvarno začudio.
Statistika je inače vrlo začudna, po pravilu tačna igra brojeva i proseka. I tako recimo u proseku svi jedemo sarmu. Samo nekom dopao go kupus a drugom čisto meso. No, ako zanemarimo subjektivan osećaj svi u tanjiru imamo sarmu.Na stranu to što su plate navodno rasle u godini kada je sve padalo. Proizvodnja, produktivnost, prihodi države, vrednost dinara i…. Ma sve.
Pa onaj subjektivan osećaj kaže o platama malo drugačije od statistike. No, to bi baš trebalo zanemariti.
E sad, nije tu kraj mog ekonomskog začudjivanja, ako je tako pravilno reći. I to baš zarad plata i penzija. Onih koje je vlada stavila na led zbog krize i potrebe da okreše javnu potrošnju. Bilo je obećano i da će smanjiti broj državnih činovnika za desetinu. To se naravno nije dogodilo ali zato je na Kopu izgleda palo obećanje da će plate i penzije biti, reč ministra Dinkića, u oktobru odmrznute. Ministarka finansija Dragutinovićeva doduše izrazila rezervu a i guverner Jelašić pitao odakle pare za to. No, premijer sve to nekako povezao sa optimističnim procenama pa ko veli biće ako porastu GDP i prihod državne kase.
Ma voleo bih ja da mojoj majci i tašti poraste penzija, a sestričini lekarki skoči plata. I drugima u takozvanom javnom sektoru. Samo ako ima odakle. A u Srbiji je već decenijama opšte mesto da se troši više nego što se može. Da je država skupa i neefikasna. Pa valjda je zato i MMF insistirao, a vlada obećala da će zamrznuti plate činovnika i drugih državnih nameštenika. Da pojeftini država i primeri se guberu. Na držanju obećanja se gradi poverenje. Valjda je tako.
Ako izjave nisu verodostojne zašto bi neko verovao u ono što pričaju ministri. I kada je reč o gradjanima ali i onima koji bi tgrebalo da dodju i ulože neke pare u ovdašnju ekonomiju. Sasvim oprečne izjave minstara nisu baš previše privlačan signal. Uostalom vlada se i ponaša kao raštimovan orkestar raznih umetnika solista kojima je izgleda najvažnija njihova partitura.
E da, nadam se da su dobro razmeli poruku onog čove iz Svetske banke. Trebalo bi više proizvoditi a manje se zaduživati. Da prevedem, ne radite ono što ste do sada činili. Valjda su čuli!
